Vidjeti mrtve |✓

4. dio

TRAVIS DANIELS POV. ( jup, oči vas ne varaju)

************************

Zvrrr...Zvrrrr...

Udario sam alarm rukom i okrenuo se u krevetu. Ugh. Ponedjeljak. 

Skoro sam potpuno utonuo u san sve dok se moja vrata nisu snažno otvorila i zalupila u zid. Stisnuo sam oči jače i pravio se da spavam. Možda me ostavi na miru. Čuo sam korake kako odlaze i uzdahnuo. Možda će današnji dan biti sretan.

No, svaku sam misao o dobrom danu odbacio kada je na mene bilo bačeno nešto hladno. Oči su mi se otvorile i zavrištao sam. Kada sam čuo smijeh pogledao sam prema gore i uočio zdjelu. A ta se zdjela nalazila u rukama moje mlađe sestre.

"Diana." Rekao sam ljuto te me pogledala. Obrisala je par suza sa lica koje su nastale od smijeha i pribrala se.

"Wow. Već nisam dugo čula nekog da tako vrišti. Hah." Rekla je i pogledala me. No, čim joj je pogled pao na mene opet se počela smijati. Zaokrenuo sam očima i ustao se. No, čim sam bacio, sad mokre pokrivače s sebe stresao sam se od hladnoće. 

"Dobro, probudila si me. Sad izlazi iz moje sobe." Rekao sam pokušavši zvučati što više ljuto. Ona je okrenula očima i krenula prema vratima. No, prije nego što je izašla je zastala.

"Požuri se. Mama je napravila palačinke sa borovnicama." Osmjehnula se zlobno i nestala niz stepenice. Čim sam čuo riječ palačinke, počeo sam kopati po ormaru i obukao se rekordnom brzinom. Već pet minuta kasnije sam uletio u kuhinju i sjeo za stol. Uzeo sam Dianin tanjur sa već namazanim palačinkama i počeo ih jesti.

"Hej! To je moje." Rekla je i pokušala ih uzeti natrag no ja sam joj samo isplazio jezik i uzeo još jedan griz. Pogledala me i okrenula se.

"Mama! Travis mi je opet uzeo palačinke!" Zaderala se prema kuhinji.

"Travis, vrati joj palačinke i namaži si svoje." Čuo sam iz kuhinje. 

"Ali već sam ih počeo jesti. Neka si sama namaže svoje." Rekao sam i uputio osmijeh Diani koja mi je slala smrtne poglede. 

Čuo sam korake i pogledao od svojih palačinki. Do stola je došla mama i uzela tanjur sa palačinkama i stavila ga ispred Diane. Ispred mene je stavila prazan tanjur. Diana mi je uputila podrugujuć osmijeh i počela jest ostatak palačinaka na svom tanjuru. Ja sam okrenuo očima i počeo mazati nove palačinke nutellom. 

"Travis?" Čuo sam mamu i pogledao prema njoj.

"Da?" Pitao sam je na što me pogledala.

"Majica ti je naopačke." Rekla je i vratila se nazad u kuhinju. Ja sam pogledao prema majici i uzdahnuo. Diana se počela smijati.

Ja sam samo nešto promumljao i nastavio jesti. 

"Hej, a gdje je tata?" Diana je pitala. I ja sam podigao glavu na to. On je obično onaj tko se prvi probudi. 

Mama nas je na to pitanje pogledala i stresla glavom.

"Još spava." Rekla je te smo je na to pogledali zbunjeno. 

Ona je, uhvativši naše poglede, uputila osmijeh. No sjaj u njenim očima je odao da ona ima neke veze s tim. Diana je to također primjetila. Diana i ja smo se pogledali. 

"Mama. Imaš li ti možda kakve veze s tim?" Diana je upitala polako. Mama ju je pogledala raširenim očima i stavila ruku na srce praveći se uvrijeđenom. Ali opet, naše su sumnje potvrđene.

Naš tata je uvijek prvi koji se ustane. On vjeruje u onu izreku 'Tko rano rani dvije sreće grabi'. Naravno, za mene su sve to gluposti. Pogotovo buđenje u pola sedam ujutro zbog škole. No rađe bih se ipak probudio svaki dan u pola sedam nego bio žrtva maminog bijesa. Ona snažno vjeruje u obrazovanje, iako se ne slaže toliko sa sustavom obrazovanja. Ima li to smisla? Eh, nije me briga. Mama je sva zbunjujuća. U stvarnost me vratila Diana udarivši me u nogu ispod stola. 

"Ja? Zašto bih ja imala veze s time?" Pitala je i stavila ruke na bokove. No slomila se za par sekundi pod našim pogledima. Uzdahnula je s okretom očiju i sjela za stol.

"Rekao je da se ja uvijek ustanem pre kasno bla bla malo smo se porječkali i napravili okladu." Rekla je i Diana i ja smo zajedno uzdahnuli. Ovakve stvari nisu bile rjetkost.

Nisam siguran kako je sve to počelo no  odkako znam za sebe svako malo su se kladili u vezi nečega. Čak imaju u svojoj sobi i bilježnicu u kojoj mjere bodove. Bilo je isprva zabavno no s vremenom je postajalo sve više ekstremno. Jedan smo dan ostali bez doručka zbog toga jer su se natjecali tko može ostati u krevetu duže. Na kraju je tata izgubio jer je trebao ići na toalet. Taj dan je uzeo slobodno od posla. Toliko su ozbiljni u vezi toga. A čini se da će i danas morati.

Otvorio sam usta da je pitam što je točno napravila no ona je pogledala u nas i pljesnula rukama.

"Dobro. Dosta pitanja. Idemo u školu." Rekla je i nestala u kuhinju. To je bio znak za nas da nestanemo iz kuhinje. Ja i Diana smo požurili u naše sobe po torbe. Ja sam na brzinu okrenuo majicu na pravu stranu. Na hodniku sam se skoro sudario s Dianom. Udarila me u ruku.

"Hej!" Zavikao sam za njom, no ona je već nestala niz stepenice. Stresao sam glavom. Idiot.

Zavikavši pozdrav izašao sam iz kuće i počeo hodati prema školi.

Da vam malo ispričam o toj školi. Nije ništa drugačija nego li ikoja druga američka škola. Svaki dan isti dosadni predmeti, dosadni odmori i bezvoljni profesori. Ništa posebno. No, ipak, to ovisi u koju grupu učenika spadate. A grupa ima mnogo. Od sportaša i navijačica do štrebera. Lako je zaključiti kojima od njih je bolje. Ja sam na svu sreću jedan od nekoliko učenika koje svi izbjegavaju. I hvala Bogu na tome, mislim da nebih mogao podnjeti svu dramu. U vezi te drame, ona se najviše sastoji od tračeva. Najrealnija stvar koja se dogodi jest ili tučnjava ili neka previše dramatična cura počne plakati usred hodnika jer je slomila nokat. Na svu sreću takvih nije mnogo.

Čim sam stupio nogom u hodnik žamor se malo stišao. Putem do svog ormarića sam poprimio dosta pogleda te su se jasno mogli čuti ne toliko tihi šaptaji. Trebao sam se suzdržati da ne okrenem očima.

Ovo će biti dug dan.