Her story

Part 44

_____________________________________________

                                                                                 28. jul

,,Jesi li dobro.''

,,Jesam. Samo mi je mnogo vruce."

,,Ne, Eli. Da li si dobro."

Malo sam se zamislila.

,,U stvari, jesam. Super sam, Marina."

Sedele smo na njenoj terasi i jele sladoled.

,,Drago mi je sto si konacno raspolozena. I sto si izasla iz onog kreveta."

,,Trgla sam se jos od onog dana kad je Darija.... Uglavnom, od tad sam provela bas kvalitetno vreme s njom I Lukom i tobom i Oliverom. I dobro mi je. Uradila sam kao sto bi i vecina. Nastavila sam sa zivotom."

,,To je moja jaka devojka."

Cusnula me je u rame. Obe smo se nasmejale.

,,Glavni razlog zbog kojeg sam te pozvala ovde nije sladoled i zensko cavrljanje."-rekla je halapljivo jeduci sladoled.

,,Nego?''

,,Secas se Borisa?''

,,Aha momka skejtera. S kojim se vuces vec skoro dva meseca."

,,Smuvali smo se sinoc."

,,Stvarno!?"

Klimnula je.

,,Oh Mari, tako sam srecna zbog tebe!"-rekla sam zagrlivsi je.

,,Hvala ti! I ja sam mnogo srecna. Toliko mi se svidjao i osetila sam kao da bi on mogao biti onaj pravi."

Nasmejala sam se na njene reci. 'Onaj pravi' To sam ja mislila za Aleksu.

,,A ti?"

,,Sta ja?"

,,Pa znas? Nele je i dalje zainteresovan."

Odmahnula sam glavom.

,,Zavrsila sam s tim."

,,Oh ma daj Eli! Neces biti sama do kraja zivota. Sa gomilom macaka."

,,Kao prvo vise volim pse. A kao drugo necu biti sama do kraja zivota. Samo trenutno nisam jos spremna za takvo jer doticnog..pa...jos uvek volim."

,,Izvini sto moram da kazem ali on je otisao. I ostavio te je. A ima gomila momaka koji su zagrejani za tebe El."

Slegnula sam ramenima i nastavila da jedem sladoled gledajuci u pod.

,,Oh sorry El. Znam koliko ste se voleli. Ali imam to jedno pitanje. Da li si ljuta na njega?"

Odmahnula sam glavom.

,,Oprastam mu. Oprostila sam mu jos odavno."

Gledala me je cutke.

,,Znam o cemu sad razmisljas. Zasto si mu oprostila? I ti verovatno nikad ne bi oprostila takvo nesto ali...Divim mu se. Iskreno. Njegovoj hrabrosti. Ne mozes reci da nije hrabar, zar ne?''

,,Ne mogu. Ali nije ni fer. I ti si hrabra. Mozda cak i hrabrija od njega."

,,Nisam."-ispalila sam kao iz topa.

Marini nisam rekla za cinjenicu da sam odlucila da podjem s njim. Smatram da ne mora da zna za to. Bila bi razocarana, a ne mogu vise da podnesem razocarana lica.

,,Okej. Uglavnom, srecna sam sto si se ti oporavila."

Nisam se skroz oporavila. Ali ni to nije morala da zna.

,,Kao sto sam rekla i Dariji, ja jesam tuzna sto je on otisao. Ali vi ste moja porodica. Dobro, bio je i on ali vise nije tu. Moram da se trgnem zbog vas. Jer nikada ne znas kada ti je poslednji dan na Zemlji."

,,Da li mislis da ces ga voleti i za deset godina."

,,Postavljas teska pitanja Mari. A imas ih puno."

Obe smo se nasmejale.

,,Ali prilicno sam sigurna da hocu. Jer cu ga zauvek voleti. On je taj koji me je spasao i promenio.  Bio je pored mene kad mi je bilo najteze. On je taj koji me je naucio da volim. A i svasta drugo. I drago mi je sto je bio deo mog zivota. I taj deo je ucinio najboljim."

,,Iskreno bih volela da sa Borisom imam to sto si ti imala s Aleksom."

,,Ako ne budes, trebala bi da trazis sveg dok se ne budes osecala kao da imas to nesto posebno."

Pomazila me je po ruci. Neko vreme je vladala tisina dok Marina nije prva progovorila.

,,Hocemo posle do skejt parka?"

,,Ne odbijam."

_______________________________________________