Her story

Part 30

_____________________________________

                                                                11. april

,,Videla sam predobre patike,jako skupe, ali prebrutalne. Moracu nekako da namolim mamu i tatu, moram da imam te patike."-pricala je Marina dok smo ona, ja i Olivera sedele na klupi u skolskom dvoristu.

,,Prosle godine kad sam ja htela neke cipele koje su isto bile jako skupe nisu hteli da mi kupe nego su mi uzeli neke koje lice na te ali su mnogo jeftinije. Medjutim meni se uopste nisu svidele, a mama me je ubedjivala kao super su, najbolje, bolje od onih koje si ti htela."

I brbljale su i brbljale dok sam ja samo buljila u pod i nervozno grickala nokte, sto inace ne radim. Mnogo sam se brinula. Cupkala sam nogom.

,,Eli jesi ti dobro?"-upitala je Marina.

,,Sto ne bih bila dobro!?"

,,I juce i danas si nekako..."

,,Zivcana."-dovrsila je Olivera.

,,Nisam zivcana!"

Bila sam zivcana.

..Ako imas problema..."

Ustala sam naglo.

,,Ne samo ne mogu vise da slusam vase blebetanje o cipelama i raznim glupostima kad imam da mislim o bitnijim stvarima."-prosiktala sam i krenula prema skoli.

,,Els!"-prisao mi je Aleksa u busu kad se skola konacno zavrsila.

,,Ne pipaj me molim te."-prosiktala sam.

,,Sta ti je?''

,,Nista samo se skloni od mene."

Bila sam nervozna i ljuta na sve zive. U glavi mi je bilo hiljadu misli i briga. Nisam mogla ni sa kim da pricam. A za ono najvaznije, sto sam trebala davno da uradim, nisam imala hrabrosti.

_______________________________________

                                                                12. april

,,Zelim da znam sta ti je?"

,,Aleksa nista mi nije."

,,Inace nisi ovakva."

,,Pa onda onda mogu bar jednom i ja biti nadrndana!"-proderala sam se i lupila sakom o krevet.

,,Stvarno ne razumem zasto se ovako ponasas tu sam da ti pomognem a ti urlas na mene."

Uzela sam jastuk i pogodila ga."

,,Napolje! NAPOLJE!"-viknula sam i bukvalno ga izgurala iz stana.

,,Ti si kriv!"-proderala sam se pre nego sto sam iz sve snage tresnula ulazna vrata.

,,Sto urlas toliko?"-pitala je Darija izvirujuci iz sobe.

,,Urla mi se i gledaj svoja posla!"

Tresnula sam i vratima od svoje sobe. Tetka mi je tri sekunde posle usla u sobu.

,,Zasto lupas toliko vratima? Jesi li normalna?!"

,,Ti nisi normalna i izlazi mi iz sobe vise! U stvari svi napoljeee!!!"

,,Ne lupaj vratima mala! NIje ovo tvoje!"-viknula je i izasla.

Pocela sam da udaram jastuk. Onda sam pocela da placem. Sedela sam na podu kao siroce, sto i jesam, i plakala. Bila sam ljuta na sve i svakoga i zelela sam prosto da nestanem.

Kasnije, te veceri lezala sam na krevetu i buljila u plafon. Sta ako sam stvarno trudna? Sta ce biti sa mnom? Ne zelim da rodim sa 17. Da li bi on onda ostao? Sumnjam. Sta bi rekli svi u skoli? Tetka bi me sigurno isterala. Zavrsila bih na ulici i prosila bih zajedno s tim detetom kog budem rodila. Bila bih prljava, gladna, bosa i gola. Opet mi se plakalo. Ali sigurno me ne bi izbacila na ulicu jel da?

Stavila sam ruku na stomak. NIje mi izgledao nista veci. Pa naravno Elenora, glupaco! Previse je rano da bi se ista primetilo. Vec sam pogrickala skoro sve nokte. Ne mogu uopste sebe da zamislim kao majku. Cak ni ne volim malu decu. Osim Luke naravno.

Prekrila sam lice sakama. Ohh Bozee, samo da je nesto drugo...

_____________________________________