Her story

Part 41

______________________________________________

                                                                                  29. jun

Sedela sam na oborenom stablu. Gledala sam izlazak sunca. Kada sam zacučula korake kako mi se priblizavaju.

,,Hej, mama."-pogledala sam u prelepu zenu koja je sela pored mene.

Osmehnula mi se.

,,Hej, duso. Kako si?"

,,Ne znam...sve je tako komplikovano."

,,Znam, mila, znam."

,,Toliko mngo stvari o kojima moram da odllucim. I cini mi se da bi moje odluke mogle biti pogresne."

,,Da li ih ti smatras pogresnim?''

,,Mozda. "

Zatvorila sam oci i duboko udahnula. Stavila mi je ruku na rame.

,,Sta ti mislis da bih trebala da uradim, mama?"

,,Ja ne znam odgovor, mila. Ali mislim da bi trebalo da poslusas svoje srce."

,,Ne cujem ga."

,,Onda oslusni pazljivije."

,,Nedostajes mi, Eli. Svi mi nedostajete."-dodala je.

,,I ti meni nedostajes mama. Nedostaje mi moj zivot."

,,Moras da se strpis. Bolja vremena dolaze. Secas li se sta sam ti rekla onaj poslednji dan?"

,,Da se borim."

,,Onda se bori. Znaces odgovor na sva tvoja pitanja. Osetices. I doneces ispravnu odluku. Barem onu koja se tebi cini ispravno.

Klimnula sam.

,,Hvala, mama."

Zagrlila sam je. Sedele smo u zagrljaju gledajuci nebo prosarano zutim, crvenim i narandzastim bojama.

Trgla sam se na zvuk alarma.Bilo je pola pet ujutru. Bolela me je glava. Sedela sam na krevetu s licem u sakama. 'Ispravna odluka' Da li je ovo ispravna odluka?

Ustala sam, navukla farmerke i majicu. Iz veceg ormana sam izvukla kofer. Ostalo je jos samo da spakujem stvari za higijenu. Krijem taj kofer vec pet dana. Isunjala sam se do kupatila i sredila se. Pogledala sam se u ogledalo. Imala sam ogromne podocnjake jer nisam mogla da zaspim citavu noc. Obuhvatila me je neka hladnoca kad sam se setila sna i razgovora s mamom. 'Slusaj svoje srce.'.

U pola sest morala sam da budem ispred zgrade. Aleksa me je vec cekao kad sam izasla.

,,Dobro jutro."-rekao je i nasmesio se.

,,Dobro jutro."-prommrljala sam.

,,Jesi dobro?''

,,Jesam. Hajdemo!"-izgurala sam ga kroz vrata. Napolju je i dalje bio mrak.

Hodali smo u tisini.

Ovo su ti momenti kad se setis svega. Svakog lepog, posebnog trenutka. Kada je tata mene i Dariju vodio na pecanje kad smo imale 12 godina, pa kada se Darija okliznula na kamen i upala u vodu i pokvasila se do pojasa. Kako smo se smejali. Trenutak kada se Luka rodio. Kada smo stajali oko maminog bolnickog kreveta i gledali malecku, ruzicastu bebu. Kada smo ga ja i Darija ucile da hoda. Kada smo nas dve kao osmogodisnjakinje pobegle od kuce i otisle same do parka. Tada smo dobile takve batine od roditelja da ih i dalje pamtim. Kada sam upoznala Marinu prvog dana osnovne skole. Uprle smo prstom jedna u drugu jer smo obe imale svezane dve pletenice. Svih nasih bezanja s casova. Svih nasih ludorija. Takvi trenuci se ne mogu zaboraviti. Oni su bili mnogo duze sa mnogo nego Aleksa. Mnogo ga volim, ali oni su moja porodica.

,,Ne mogu."-rekla sam i stala.

Okrenuo se i pogledao me.

,,Mnogo mi je zao ali ne mogu da podjem. Ne zelim."

Nasmesio se i stavio mi ruku na rame. Uhvatila sam ga za rukav duksa.

,,Znao sam da ces se predomisliti. Odavno si se predomislila. Ti to prosto ne bi mogla da uradis."

,,Kako to mislis?"

,,Jer ti nisi sebicna. Ne mozes samo tako da napustis one koje volis. Ja sam svojoj majci ostavio samo pismo s objasnjenjem. Ti nisi kao ja. Bolja si od mene. Mnogo bolja. A druga stvar je to sto si ponela kljuceve od ulaznih vrata. Ja sam svoje ostavio u sanducetu.''

Bila sam na ivici suza kada me je zagrlio iz sve snage. Dugo i cvrsto me je drzao.

,,Ne moras da radis ovo."-rekla sam.

,,Elenora..."

,,Okej, izvini...Izvini."

,,Hej, pogledaj me."-rukama mi je obuhvatio lice.

,,Idi kuci, odmori se."

,,Da, odmori se. Kako da ne."

,,Ti ces uspeti, Els. Doci ce bolja vremena za tebe. Bices dobro. Bices srecna. Jedino sto zasluzujes je da budes srecna."

I dalje sam ga drzala za rukav duksa. Nisam zelela da ga pustim.

Sagnuo se i prislonio svoje usne na moje celo. Iznenadjeno sam ga pogledala.

,,Sta je bilo?"-upitao je.

,,Ovo je prvi put da si me poljubio u celo."

Nsmesio se.

,,Zato sto si moja. I zauvek ces ostati moja."

Taj poljubac u celo mi je znacio vise od bilo kojeg drugog poljupca.

Morala sam da ga pustim. Krenuo je da odlazi i zastao. Okrenuo se.

,,Izgledas lepo danas."-doviknuo je.

,,Hvala ti."-rekla sam samo pomerajuci usne.

Tuzno se nasmesio, namignuo mi i otisao. Gledala sam za njim sve dok mi se nije izgubio iz vida skrenuvsi iza ugla.

Sela sam na kofer i posmatrala zoru kako se budi. Zacula sam korake. Trgla sam se.

,,Da li si dobro, devojko?''-upitala je neka starija zena.

,,Videla sam s prozora tebe i tog momka pa sam pomislila da ti treba pomoc."

,,Dobro sam. Trebala sam sad biti sa njim. Ali...predomislila sam se."

Nisam znala zasto ovoj baki pricam sve ovo.

,,Mislis da je ovo prava odluka? Izgledas jako tuzno."

,,Jeste."-prosaputala sam.

Vratila sam se u stan. Vratila sam kofer u orman. Obucena sam legla u krevet. I docekala milion slanih suza koje su padale na jastuk. Dolazile su brzo, u velikom broju i nisam mogla da ih zaustavim.

_______________________________________________