Super.Gde bi sad mogli da budu?
"Hajdemo u moju sobu,Daniele." Sara mi je prisla i zagrlila sa ledja.Prevrnuo sam locima i gurnuo je od sebe.Kako je samo laka...Muka mi je samo kad kada je pogledam.
"Gde bi tvoj brat mogao da bude?Neka stara koliba ili vikendica?Moras mi pomoci." Spustio sam pogled i gledao prema komodi iza sebe.Uocio sam papiric iza jedne slike.Uzeo sam ga i procitao napisanu poruku.
"Iznenadjen?!Znao sam da ces se vratiti i traziti svoju dragu prijateljicu.Mislio si da ce biti tako lako?Dodji do autoputa na kraju grada,do jedne kolibe i ponovo ces videti svoju voljenu osobu."
"Taj pokvareni gad!" viknuo sam i udario rukom o zid.
"Daniele,duso da li je sve uredu?" Sara mi je prisla i ponovo me zagrlila.
"Ne." gurnuo sam je,izasao iz kuce i pozvao Luku.
"Imamo problem.Dodji na kraj grada do stare kolibe.Max je tamo odveo Laru.Nadjimo se tamo." Seo sam na motor i uputio se ka kolibi.
-Sta ako je povredi?On samo zeli da ti se osveti!Daniele ides pravo u njegovu zamku!Aman, idiote poslusaj nekad glavu kad ti prica!-
Dosta vise!Ne znam sta ce biti ,ali to je jedini trag i moram je pronaci.Ako joj bude falila dlaka sa glave ja...ubicu Maxa!
-Samo nemoj uraditi nista glupo!-
Ne brini se savesti,sve ce biti okej.Bar se nadam...
(...)
Nakon pola sata voznje,konacno sam stigao na kraj grada.Sacekao sam malo i video Lukin motor.
"Ja idem sa prednje strane a ti sa zadnje." rukama sa pokazivao nas plan a potom se uputili ka kolibi.
Pistolj sam drzao u rukama a nogom sam otvorio vrata.Soba je bila prazna.Dovraga,ponovo corsokak.Zacuo sam otvaranje vrata, i taman kada san podigaon pistolj,uocio sam Luku sa snuzdenim izrazom lica.
"Opet nista!"viknuo sam i udario rukom o zid,samo sto ovog puta su se vec opazale krvave modrice.
"Daniele,smiri se!Nista neces uraditi istesivanjem besa na zid.Naci cemo je."
-Gde bi mogla da bude?Gde li je sad odveo?-
Trgnula me je vibracija nepoznatog telefona.Pogledom sam pretrazio sobu i video osvetljeni ekran nekog telefona na dvosedu.Uzeo sam telefon i javio se.
"Gde je Lara?"pitao sam besno.
"Polako Daniele,doci cemo i do tog dela." Max je ,za razliku od mene,sasvim mirno govorio.
"Smiricu se tek kad budem cuo njen glas i uverim se da je dobro." cuo sam kako je rekao nesto a potom i poznati zenski glas pun bola.Dobro je.
"Slusaj me,bude li joj falila i dlaka sa glave,gotov si Maxe!"
"Nemoj da se brines,nije povredjena!Bice,ali samo pred tvojim ocima." glasno se nasmejao.
"Odustani.Policija je svuda.Nemas gde pobeci."
"U tome i jeste problem,zelim da se pojavis, ali bez policije.Ali do tada ,moraces malo pricekati..." zlobno se nasmejao i prekinuo.
