"Lara..ja..odlazim..."
"Sta!?"
"Da." spustio je glavu.
-Cekaj ,sta?!Zasto?-
Zagrlila sam ga snazno i suze su se same slivale niz moje obraze.
"Zasto,Daniele?Kuda odlazis?"
"Za London."
"Nemoj da ides... "jos jace sam ga zagrlila "nedostajaces mi..."
"Hej nemoj da places..." obrisao mi je suzu koja je tada skliznula niz moj obraz "Vraticu se..."
"Obecavas?"pitala sam kao sedmogodisnje dete.
"Obecavam.Mozes mi uciniti uslugu?"samo sam klimnula brisuci suze "Reci ostalima da sam imao neka nezavrsena posla i da sam morao da odem.Izvini im se."
"Vazi."
Vratila sam se unutra i ponasala se skroz normalno iako sam mogla vristati...
Tiho ulazim u kucu i odlazim do svoje sobe.Bacam se na krevet i pocinjem da placem...Zasto mora da ide?Mobilni mi zavibrira i otvaram poruku koja mi je stigla.
Daniel: Sutra imam avion u 12 h 😢
Ja: Docicu sa ostalima da se pozdravimo❤😥
Daniel: ❤😘
Ostavila sam mobilni i legla u krevet.
Vec je 3 ujutru,a ja ne mogu da spavam.Neprestano razmisljam o tim plavim ocima.O njemu.
-Trebas mu reci sta osecas.-
Znam ,ali nije lako.Ma trebala bih da spavam...
Jutro
Daniel P.O.V.
Oblacim farmerice,crni duks i namestam frizuru.Obuvam smedje kanadjanke i spustam kofer i ranac u hodnik.Ulazim u kuhinju i pravim sendvic.
"Vreme je da krenes,Daniele." rekao je moj otac.Samo sam uzdahnuo,uzeo jaknu i izneo stvari van.Ubacio sam to u kola i seo na zadnjem sedistu.Uzeo sam telefon i poslao poruku Luki.
-Sta ces uraditi u vezi Lare?-
Ne znam.Planiram joj reci sve.
-I trebao bi.-
I evo me na aerodromu.Stojim i pogledom posmatram ljude oko sebe.Trazim je.Ugledam je samo na nekoliko metara od mene. Spazim i ostale koji mi prilaze.
"Pazi se tamo."prisao mi je Luka i zagrlio me je.
Pozdravio sam se sa Kristijanom i devojkama.
"Nedostajaces nam." rekle su Helena i Hristina.
A Lara je stajala do njih i samo me posmatrala.I dalje joj nisam objasnio razlog mog odlaska.Vidim ljutnju u njenim ocima.Nasmejem se kako bih je oraspolozio.Spazim majku i oca.Razbesnim se.Oni su krivi.Oni su razlog mog odlaska.Oni me odvajaju od nje.Mrzim ih.Prilazi mi Lara i zagrli me.
"Cekacu te...Bicu tu kad se vratis." pogledala me je nasmejala se "Ali to ne znaci da ti oprastam.I dalje mi nisi objasnio zasto moras da ides."
"Objasnicu ti,ali ne danas.Ne zelim da razgovaram sada o tome." sapnuo sam joj i poljubio u obraz.
"Drzim te za rec."
Oglasila se zena koja daje znak da avion Paris-London polazi za petnaest minuta.Prilazi mi majka da me zagrli a ja je samo odgurnem "Nemoj...Za ovo ste vi krivi." Pogleda me i samo sapne nedostajaces mi,sine moj.
Ranac prebacim na jedno rame i uzmem kofer i uputim se ka avionu.Zastanem jer cujem da me neko doziva.Okrenem se i ugledam Laru kako mi pritrcava.
"Zaboravila sam da ti dam ovo." stane ispred mene i pruza mi jedan paketic.Nasmejem se.O da zamalo da zaboravim. "A ovo je nesto po cemu ces ti mene pamtiti." vadim jednog belog plisanog medu sa masnicom na glavi. "Hvala Daniele." Suze joj skliznu niz lice i jos jednom me snazno zagrli.
-Sad Daniele,Uradi ono sto si trebao jos odavno da uradis.-
Upravu si.Sada je pravi trenutak.Odaljim je od sebe i obrisem joj suzu sa lica.Pogledi nam se susretnu i ja spustam svoje usne na njene.Nakon nekoliko sekundi ona uzvraca i shvatam koliko mi se ona u stvari svidja.Gubimo vazduh i odvajamo se .
-To Romeo,konacno si se pokazao i ucinio pravu stvar.-glupa savest.
Nasmejem se i shvatim da moram da krenem.Ne!Zasto sada?Zelim da ostanem ovde sa njom.Zagrlim je.
"Zao mi je...vraticu se." okrecem se i odlazim.
Lara P.O.V.
"Zao mi je..."
-Ne ..ne sada...ostani molim te.Cucete se,zar ne?-
Nadam se.Zagrlim plisanog medu kojeg mi je upravo dao.Okrenem se i uputim se ka izlazu.I samo sto sam izasla,kisa je pocela da pada.Sjajno.
Iako sam trebala da pozurim kuci,nisam mogla.Polako sam koracala trotoarom dok su se kapi kise slivale niz moju kosu.Svi oko mene uzurbano hodaju sa namerom da se sklone od kise.Odjednom,neko me gurne i ja padan na kolena ravno u baru.Divno....
-Izvini,dobro si?-
Pogledam i spazim poznato lice.Kristijan.
"Hajde,Kristijane,sva sam mokra.Lara?Sta ces ti ovde?" tu je i Kristina.
"Izvini.Nisam te video." Kristijan mi je pruzio ruku i pomogao mi je da ustanem.
Otrcali smo do najblizeg kafica kako bi sacekali da kisa prodje.Seli smo do prozora i narucili 3 tople cokolade.
"Sta si trazila sama po kisi?Zasto se nisi vracala sa nama?"upitala me je Kristina.
"Pa otisla sam da dam Danielu poklon a posle ste mi vec pobegli pa sam krenula kuci sama,a i htela sam malo vremena da provedem sama."
"Bice sve uredu!Vratice se on."
"Znam ,Krise, samo sve se dogodilo tako brzo i malo sam potresena."
___________________________
I helou pipls!
Kako ste mi danas?
Ja se izvinjam jer nisam izbacila deo bas dugo ali recicu samo da mi je falilo dosta inspiracije ovih 2 meseca a i svasta se izdesavalo te dobro ili lose.
Ja sam napisala ovaj deo ali se to nije snimilo i izbisala mi se polovina.Nisam mogla gubiti zivce zbog toga pa sam napravila pauzu.
But I'm back again!
Nadam se da me razumete
Do sledeceg nastavka
Love you all
Milica❤
