"Zaljubljen sam u tebe..."
Sta?!Ovo nisam ocekivala..Nikada nisam gledala Krisa kao nekog ko mi se svidja.Oduvek sam ga smatrala prijateljem.
-Ne bih bas rekla draga moja...I sta ces sada?Odbiti decka koji je bio uz tebe onda kada ti je neko bio najpotebniji?-
Glupa savesti!Zacepi vise!Zadajes mi glavobolju...Ne znam...Ne zelim da ga povredim...Ne zelim da izgubim jos jednu osobu...Sta da radim?
Only have to do is stay,a minute,just take ,your time..- hvala Bogu,zvuk mog telefona me je spasio ove neprijatne situacije.Kliknula sam zeleno dugme i javila se.
"Nije li to divna Lara Stouns?" nepoznati muski glas se zacuo sa druge stane slusalice.
"Ko je to?" mogla sam da osetim kako mi glas drhti.
"Oh,vec si me zaboravila?Sada sam stvarno uvredjen...Samo sam zeleo da ti cestitam Novu godinu i zelim da preneses velike pozdrave dragom Danielu.Inace veoma lepo izgledas u toj crnoj hajini."
U istom trenutku sam prekinula i bacila telefon.Strah me je obuzimao.Uhvatila sam se za glavu i jedino sto sam mogla da uradim jeste da placem.Suze su navirale a ja nisam mogla da se smirim.Osetila sam toplotu u Krisovom snaznom zagrljaju.
"Ko je to bio Lara?" tiho je izgovorio ovu recenicu dok me je mazio po ledjima kako bi me smirio.
"Decko koji me je napao pre mesec dana." rekla sam i glasno zajecala. "Prepoznala sam taj glas...Krise,plasim see!.." naslonila sam glavu na njegovo rame i ponovo zaplakala..
-Kukavice,zasto sve uvek resavas plakanjem?Slaba si Lara!-nervirala sam samu sebe.
-Nakon nekoliko meseci-
Dosta vremena je proslo i svasta se izmenilo...
Nakon zastrasujuceg poziva vratila sam se kuci i pokusala da stupim u kontakt sa Danielom,ali bezuspesno.Nije bilo odgovora.Od tada se vise nisam cula sa njim.Jednostavno je nestao.Sta se dogodilo sa nama?Gde li je on?Da li je sve uredu?Sta ako mu se neso desilo?Toliko pitanja se motalo po glavi u potrazi za odgovorima.
Nakon nekog vremena,jednostavno sam odustala...Zatvorila se,odgurnula sve oko sebe.Tuga i tama su me jednostavno odvajale od sveta.Mislim i dalje se cujem sa prijateljima,ali ne izlazim vise,vec bih se svako vece zatvarala u sobu i tiho plakala.Lakse je odgurati sve nego patiti.
Pokusavala sam da ga zaboravim,ali takvo prijateljstvo ce ostati zauvek u mom srcu.
Vise poziva od nepoznatig decka nije bilo,a nadam se da ih i nece biti.Sve se nekako smirilo.Samo me zanima sta se desilo da bi doslo do toga.
Sto si tice Krisa,jednostavno sam skupila snage i rekla mu da mislim da je najbolje da ostanemo prijatelji.U pocetku je bilo cudno,ali vremenom su se stvari vratile na svoje mesto.
Uff sve je tako komplikovano..Tek mi je sedamnaest a sve oko mene je zakomplikovano ,i koliko vidim, tako ce se i nastaviti...
Ali onda...sve se pocelo ponavljati...
Daniel P.O.V.
Ne mogu vise ovako...Koliko god se trudio da je zaboravim,jednostavno je nemoguce.Svake noci zaspim sa njom u mislima.Nedostaje mi...
Prestao sam da se javljam na njene pozove.Svaki kontakt sa njom je nestao...Zelim da bude srecna.Da nastavi dalje.Ostala mi je jos jedna godina skolovanja, a zatim odlazim u Ameriku,gde nastavljam kosarkasku karijeru.
Ovde sam dosta popularan u zenskom drustvu,ali ni jedna devojka nije kao ona.Niko ne moze da je zameni.Sve kod nje je savrseno.Uvek nasmejana i raspolozena.Cak i kada je povredjena i tuzna,ne dozvoljava da to ostali vide.Snazna je ona.Prebolece me.I onda ce biti srecna.Ja mogu samo lose da uticem na nju.
Jedina osoba sa kojom se povremeno cujem je Luka.Samo Lara ne zna za to.Znam da je njemu super sa Helenom i mnogo mi je drago zbog toga.Takodje,tu je i Kristijan,koji me polako zamenjuje.On je sada taj koji usrecuju Laru kada joj je to potrebno.Ko zna?Mozda ona jednog dana nadje mir u njegovom zagrljaju...Priznajem,ljubomoran sam..ali ipak smatram da joj je bolje tako.Daljina odvaja ljude...
(...)
Sedim na terasi i posmatram sve oko sebe.Sve je pusto samo kapljice kise urusavaju mir.Prosla je ponoc i ulice su potpuno prazne.Svi su se zavukli u svoje tople domove i sklonili se od ovog uzasnog vremena.
Pazljivo slusam kapljice kise dok igraju svoj carobni ples,koji me umiruje.Tu tisinu prekida vibracija mog telefona.
"Daniele,imamo problem!" culo se sa druge strane slusalice "Lara je nestala.Oteta je...."
____________________________
Hej everybody!
Iznenadila sam samu sebe!Ovaj deo je tako brzo izasao!Imala sam dosta inspiracije i jednostavno nisam mogla prestati pisati.
Izvinjavam se puno,ali morala sam stati ovde kako bih zakomplikovala situaciju.😁
Nadam se da vam se svidja.
Love you guys!
Micka❤
