NEBULOZE *i tako to...*

16. Marilyn Manson

♠ Putem ovoga želim da se zahvalim jednom čoveku koji mi je promenio život za 360 stepeni i da mu čestitam rođendan.

U maju prošle godine meni jedna veoma bliska i draga osoba je umrla. Kada sam čula te vesti, te reči 'umro je' su mi kao eho odzvanjale u glavi dok sam gledala bakino izbrazdano lice. Nisam bila svesna trenutka. To je bio još jedan korak bliže paklu, i samo je malo falilo da upadnem. Onda je došao novembar. On me je uništio. Gledajuči dedu kako nepokretan leži na krevetu sa vezanom belom maramom oko vilice, onako miran, u svečanom odelu, pitala sam se, da li zaista ovo mora? Da li ljudi zaista moraju da umiru? Zar nije u bolnici? Zašto su me lagali? Već sam gubila tlo pod nogama dok me su me pramenovi tame obuzimali. Bilo je hladno i mračno. Bojala sam se šta je sledeće.
  
     Ali  ugledah jednu suvu, ali dovoljno čvrstu granu, te se uhvatih za nju. Pogledah gore, dug je i težak put iz pakla. Na samom početku stepenica pojavio se visoki čovek u crnoj odeći pružajući mi ruku. Izgledao je prilično bizarno, ali ionako sam bila sama. Prihvatila sam njegovu ruku, i od tad koračamo ka izlazu.

     Marilyn Manson meni znači mnogo. Više nego najobičniji pevač koji peva fantastične tekstove uz zanimljivu muziku. On za mene kao prvo nije samo muzičar, on je umetnik. On stvara umetnost. I on ume štošta. On ume da načini ljude da vole sebe, on ume da načini ljude da shvate neke stvari, da razmišljaju, on ume da ih inspiriše, ume da ih nasmeje, ume da im pokaže svet onakvim kakav jeste, a pre svega, ume da učini da se osećamo bolje.

    Njegova muzika je za mene prozor u neki lepši svet, ona je alatka koju ja koristim da stvaram svoj sopstveni svet. Ponekad ne želim da čitam njegove tekstove, jer znam da će me naterati da puno razmišljam, znam da ću se izgubiti u svojim mislima, da ću dospeti negde gde je isto onako mračno i hladno, ali tad neće biti nekog da me izbavi. Ali ne mogu si pomoći.

     Slušajući njegove albume, primetila sam da ni jedan nije nalik onome prethodnom.
Portrait Of An American Family je blesav, ipak su bili mladi.

Antichrist Superstar je besan i ljut, spreman da polupa sve, jer je nezadovoljan svime i svačime.

Mechanical Animals je tužan i bespomoćan, jer zna kakav je ovaj svet. To je bio period kad je bio mrtav. Ali vaskrsao je.

HollyWood je morbidan, ali i ljut takođe, jer zaboga, nije on naterao onu dvojicu da poubijaju celu školu! Neko je i njih trebao da sluša..

The Golden Age Of Grotesque je zaista provokativan pokazuje nam kako oni manipulišu nama.

Eat Me Drink Me je izuzetno emotivan, ali i setan. Brian je bio zaljubljen.

The High End Of A Low je prilično tužan a i patetičan. Čoveče, Evan zaista nije dobra za njega!

Born Villain je iskren i kaziva nam istinu. Ali ovaj put je jači nego 1998.

The Pale Emperor je već zreo, i pokazao nam onu pravu, već pomalo staru stranu njegove ličnosti.

Svaki od ovih albuma pretstavlja jedan deo njegove ličnosti.

Meni ne treba Isus, jer imam Antihrista.

   I koliko god ga ljudi budu kinjili i govorili gluposti o njemu, uvek ćemo postojati mi, ova šačica ljudi koji će ga voleti i podržavati šta god se desilo!

Srećan rođendan želim Marilyn Mansonu ♥♥ ♠