Is it too late?

Chapter 31

Nalazili smo se u kafiću pokraj hotela. Iznajmili smo ga za ovo posebno veče. Bio je jako lepo uređen. Sa svih strana nalazili su se okrugli stolovi za kojima su sedeli svi koji imaju bar malo udela u svemu ovome. Sredina prostorije predstavljala je podijum za igru, a postojala je i mala bina, na kojoj se nalazio Moris dok je pričao govor. Moram priznati da me raznežio. Sve je bilo u nijansama plave boje, na licima su sijali osmesi, a atmosfera je bila prijatna. Za mojim stolom sedele su sve meni jako drage osobe. Margo i Chloe, Robert, naš gost Drake i Chris.

"Hoćeš da plešemo?" Na prvu tihu melodiju koja se čula, upitao me Chris.

"Naravno." Nasmešila sam se. Uzeo me je za ruku, pa smo krenuli ka podijumu. Bilo je još nekoliko parova koji su plesali.

"Znaš." Rekao je tiho. "Ja ne znam da plešem."

"Da...ni ja." Stavila sam svoje ruke oko njegovog vrata, a on je nežno naslonio svoje oko mog struka.

Chris večeras izgleda božanstveno. Njegova plava kosa bila je podignuta, imao je jednu od onih dečačkih frizura. Nosio je tamno plavo odelo i belu košulju sa kravatom. Kretali smo se u ritmu muzike, ponekad bi me nagazio, a ja bi mu onda vratila. Kada se pesma završila, ponovo smo seli za sto.

"Gde su Robert i Chloe?" Upitao je Chris primetivši da ih nema.

"Izašli su ispred." Margo je odgovorila, a zatim nastavila da priča sa Drakeom.

"Izgleda da nismo morali da se vraćamo." Zakikotala sam se i šapnula Chrisu.

Nakon nekih sat vremena, Chloe i Robert su se vratili.

"Gde ste bili?" Podigla sam obrve.

"Prošetali." Chloe me prostrelila pogledom.

Ostatak večeri smo proveli pričajući. Nalazila sam se u društvu ljudi koje volim i mogla sam ovako zauvek. Vreme je proletelo i zabava se bližila kraju.

"Molim sve da ustanu. Ovo je poslednji ples večeraš." Rekao je član benda koji je svirao večeras. Stvarno su sjajni.

"Hajde." Pokazala sam im da ustanu, što su i učinili.

Svi su plesali. Chris i ja smo idalje bili nespretni.

"Očajni smo." Zažmurila sam nakratko.

"Nema veze, meni je lepo ovako." Nasmešio se, a zatim nežno prislonio svoje usne na moje i ostavio jedan, kratak poljubac. Želela sam da uzvratim, ali sam se zaustavila ugledavši prizor ispred sebe.

"Znala sam!" Chris me zbunjeno gledao. "Pogledaj!" Zamenili smo mesta kako bi on imao bolji pogled.

"Šta?!" U neverici je rekao ugledavši kako se Robert i Chloe ljube.

"Znala sam da se nešto dešava, Chloe je bila i suviše vesela!"

Na kraju pesme, bend se poklonio, a mi smo ga pozdravili aplauzom.

Opet smo se sastavili i svi zajedno hodali ka izlazu. Uputila sam Chloe jedan pogled koji je govorio da sve znam, ali me ona ignorisala. Kada budemo same, pokazaću joj ja!

"Ja i Ashley idemo." Ne dozvolivši mi da bilo šta kažem, Chris me uzeo oko struka i povukao u stranu.

"Mislila sam da idem u krevet sad. Sutra rano ustajem."

"Ništa ti neće faliti, hajde!" Odvukao me i Chris Iznenađenje Anderson se opet pojavio.

Doveo me do male, drvene kućice. Mnogo me zanimalo šta je sada smislio.

"I zašto smo ovde?" Upitala sam.

"Možemo da gledamo neki film ili da radimo nešto drugo." Slegnuo je ramenima. "Samo sam želeo da budemo sami."

Odlučili smo da ne gledamo film već da samo sedimo i pričamo. Verujete, ja se u životu nikada nisam smejala više. Chris me zasmejavao toliko da me stomak boleo.

"Prestani!" Uhvatila sam se rukom za stomak.

"Dobro." Kroz smeh je rekao.

"Gladna sam, mogu da se poslužim?" Klimnuo je glavom, a ja sam odskakutala do kuhinje.

Dok sam pokušavala da pronađem nešto za jelo, Chris se stvorio iza mene.

"Bu." Trgnula sam se.

"Uplašio si me." Namrštila sam se iako mi nije smetalo što se pojavio.

"Morao sam da dođem, nije te dugo bilo." Opravdavao se.

"Nema me par sekundi."

"Rekoh, nema te dugo." Naglasio je.

"Hajde ovamo!" On mora prestati da me vuče tamo-ovamo sve vreme.

Izveo me na terasu sa koje se videlo more.

"Kao i uvek, ono što mi pokažeš je prelepo." Stao je iza mene i obgrlio me oko struka. Osećala sam njegov dah na svom vratu.

Ostavio je maleni ugriz na mom vratu, a onda sam se okrenula ka njemu. Naši pogledi su se susreli, a ja sam dobila ogromnu želju da ga poljubim i napokon me ništa nije sprečavalo.

Ljubili smo se sve strastvenije i jače. Nisam ni primetila kada smo ušli i našli se na velikom krevetu. Poljupci nisu prestajali, provlačila sam prste kroz njegovu kosu i uživala u njegovom mirisu.Bili smo tako blizu, sve dok se u jednom trenutku naša tele nisu potpuno spojila. Uživala sam u svakom njegovom dodiru, pogledu i poljupcu. Moje telo ispunjavao je osećaj zadovoljstva.

"Volim te." Rekao je tiho, legao pored mene i naslonio svoju glavu na moje rame.

"I ja tebe volim Chris." Sa slabašnim osmehom i tihim tonom sam rekla.

***

"Dobro jutro lepotice." Sneno sam otvorila oči i videla Chrisa kako u rukama drži doručak. Mogla bih da se naviknem na ovo.

"Dobro jutro." Poljubila sam ga nežno.

"Ako ne požurimo, zakasnićemo na let."

"Potpuno sam zaboravila!" Naglo sam se ispravila i počela da jedem.

"Polako, ne moraš da se zadaviš." Zadirkivao me Chris. Udarila sam ga slabašno, no on se skoro nije ni pomerio.

"To je najbolje što možeš?" Izaziva me.

"Tek sam se probudila."

Nekih pola sata kasnije nalazili smo se na aerodormu. Sa nama su bile i Margo i Chloe.

"Nedostajaćeš nam!" U glas smo rekle Margo i ja. Margo ću viđati češće od Chloe jer nam firme sarađuju. Ovi rastanci mi uvek teško padaju.

"I vi meni." Rekla je. "Grupni zagrljaj!" Onda je počela da nas davi.

"Ja nikome neću nedostajati." Bunio se Chris.

Iz aviona mahala sam Chloe. Stvarno će mi mnogo nedostajati. Trebalo je da je povedem sa.sobom, ubacim u kofer i povedem. Ipak snaći ćemo se mi i viđati bar ponekad.

"Jesi spremna?" Upitao me Chris i seo pored mene.

"Naravno da jesam."

***

"Napokon smo sleteli!" Srećno sam uzviknula. Chris se sve vreme smešio.

I napokon posle toliko vremena, opet hodam istim ulicama, ulicama mog voljenog grada, ulicama San Franciska. Držim za ruku osobu koju nisam ni sanjala da ću ikada imati, a na drugoj strani me čeka moja porodica koju toliko dugo nisam imala prilike da vidim. Vratila sam se ovde da nastavim tamo gde sam stala, ali da bolje nastavim. Da provodim vreme sa voljenim osobama, radim šta želim i ne razmišljam o posledicama. Da uživam u životu i napokon budem srećna.

The end.