Is it too late?

Chapter 31

Sinoćno veče proteklo je mirno. Pred spavanje, sat vremena sam se zahvaljivala Roberu preko telefona za ono što je učinio. Za to vreme Chloe je želela da zadavi Chrisa jer se nije javljao, ali Margo je sprečavala u tome. Da je nije bilo, ja sada ne bih imala dečka. Da, zvanično smo zajedno. Donela sam i jednu važnu odluku, no o tome ćemo kasnije.

"Odmah počni da se spremaš jer, poznavajući te, ni ceo dan ti neće biti dovoljan." Chloe je upala u moju sobu i razdragano rekla. Nikada nisam mislila da ću reči razdragano i Chloe upotrebiti u istoj rečenici.

"Ne mogu da se odlučim." Progunđala sam. "Crna ili bež?" Pokazivala sam joj dve kratke haljine koje sam držala u rukama. Danas nam je poslednji dan ovde i na večerašnjoj proslavi moram da izgledam prelepo.

"Definitivno bež. Ja ću ukrasti crnu." Otela mi je haljinu iz ruke. Bež svakako ide lepše uz moju braon kosu.

"Posebno si raspoložena danas." Zadirkivala sam je. Znala sam da se nešto desilo sa njom, ali nisam bila sigurna šta, a ona nije želela da kaže.

"Zar ja ne mogu da budem raspoložena? " Uputila mi upitan pogled.

Dok smo isprobavale haljine usputno smo pričale.

"Bila sam sinoć kod Robera. Bolje mu je, došao je ovde kako bi prisustvovao večerašnjoj proslavi." Sa smeškom na licu je govorila, a meni je to sve bilo sumnjivo.

"To će biti lepo. Moram da mu zahvalim uživo." I to će verovatno biti milioniti put.

"Kako izgledam?" Chloe se ispravila i upitala me.

Njeno telo dolazilo je do izražaja, kosa se savršeno slagala, a crna, uska haljina kao da je šivena za nju.

"Pokloniću ti ovu haljinu. Nemoj je skidati. Nikada." Chloe je tako lepa.

"Hvala ti." Zagrlile smo se na kratko. "Da vidim tebe." Odmerila me, pa se nasmejala. "Izgledaš predivno. Rekla sam da ti bež baš pristaje."

Pogledala sam se u ogledalo i svidelo mi se ono što vidim. Bež, uska haljina dugih rukava mi je stajala lepo, noge su bile otkriveni taman koliko treba. Još samo da smislim šta sa kosom da uradim.

"Gde je Margo?" Upitala sam Chloe koja se ponovo presvlačila.
"Ima istih problema. Rekla sam joj da obuče onu lepršavu, tako ide iz nju."

"Potpuno se slažem. Sačekaj da se presvučem i idemo kod nje."

Uskoro smo se našle kod Margo koja je sedela na podu, okružena gomilom stvari i gledala u plafon. Kada nas je primetila, obratila nam se i očajnički zavapila. "Nemam šta da obučem!"

Chloe je zakolutala očima, a ja sam je razumela. Hiljadu puta sam se našla u ovakvoj situaciji.

Sledećih sat vremena smo provele tražeći savršenu kombinaciju. Iako smo Chloe i ja, bile za belu, lepršavu haljinicu, Margo je izabrala žuti kombinezon.

"Ne mogu da dočekam večeras." Sa osmehom na licu sam rekla.

"Meni se i ne žuri. Više vas neću viđati." Zaključila je Chloe.

"Da...to je jedina loša strana." Nadodala je Margo.

"Ma viđaćemo se!" Ne znam otkud ovoliki optimizam kod mene. Dan ranije sam bila najpesimističnija osoba na planeti.

"Šta kaže Drake? Eric je sigurno zatvoren, neće moći da pobegne?" Margo je bojažljivo upitala. Odmahnula sam glavom kao odgovor.

"Danas nećemo da pričamo o tome."

***

"...i na kraju želim da zahvalim svim radnicima naših firmi. Bez vas danas mi ne bismo stajali ovde i ne bismo postigli ovoliki uspeh. Hvala vam." Svi u prostoriji su počeli da aplaudiraju. Sklonila sam pramen svoje blago uvijene kose sa lica.