Is it too late?

Chapter 2

Divno, prespavala sam celo popodne. Ustala sam iz kreveta i otišla do dnevne sobe. Tamo je sedeo Eric, pričao je telefonom. Jedva čekam da mu kažem šta se desilo na sastanku. Kada je završio razgovor okrenuo se ka meni i pozdravio me.

"Hej." Rekao je kratko. Ne obraćajući puno pažnje na mene.

"Zdravo, moram ti nešto reći. Danas na poslu sklopili smo ugovor sa još jednom firmom i ceo tim ide na Havaje!" Rekla sam uzbuđeno ponašajući se kao malo dete. Zapravo i jesam bila uzbuđena i stvarno sam želela da idem.

"Pa lepo, baš mi je drago. " Rekao je, ali meni se činilo kao da nije iskren.

"Šta je bilo?" Upitala sam ga i sela pored njega.

"Je l baš moraš da ideš i koliko će to uopšte da traje?" Pogledao me.

"Mislim da bi to moglo da prođe bez mene, ali želim da idem na Havaje. Dugo nigde nisam putovala. Oko mesec dana bih bila tamo." Pokušala sam da ga ubedim.

"Mesec dana?! To je previše dugo, a i rekla si da može bez tebe. Ne ideš. "Saopštio mi je mirno. Čekaj malo kako to on misli ne idem?

"Odlučila sam da idem." Rekla sam još mirnije." Ovakva prilika se ne propušta."

"Razgovor je završen." Rekao je, izašao iz prostorije i zalupio vratima. Sad stvarno ne znam da li je put na Havaje dobra ideja. Možda ce škoditi našoj vezi, a to ne želim. Pozvaću Katty, ona uvek zna šta treba da uradim u ovakvih situacijama. Uzela sam mobilni i okrenula broj svoje najbolje prijateljice.

"Hej hani!' Rekla je Katty srećna što me čuje. Odavno se nismo videle. Obe smo bile prezauzete, ja sam stalno radila, a ona je imala porodičnih problema.

"Hej, možemo li da se vidimo?" Rekla sam zabrinutim tonom koji je i ona primetila.

"Nešto se desilo?"

"Da...možeš li da dođeš kod mene?" Upitala sam je. Nadam de da nije zauzeta i da će moja plavokosa drugarica moći da dođe. Ona je jedina kojoj verujem. Ne volim baš svima pričati o svom životu i retko kome se poveravam, a sad mi je stvarno potreban njen savet.

"Odmah sam tu. Naravno da mogu da dođem." Laknulo mi je kada sam to čula. Mozda sam preuveličala sve, možda da opet popričam sa Ericom. Ne znam da li bi to pomoglo takođe ne znam zašto je onako burno reagovao. Okej, mesec dana možda jeste puno, ali posle malo udaljenosti možda ćemo se voleti više. Eric je dobar momak, ne želim da se svađam s njim.

***

Začula sam zvono i otišla da otvorim, Katty je sigurno stigla. Pogodila sam, sa druge strane ulaza, gledala me zabrinuto, prišla mi i počela da brblja.

"Kako si? Jesi li bolesna? Posvađala si se sa majkom? Šta se desilo?" Postavljala mi je brdo pitanja. Stalo joj je do mene, a i meni do nje. Drago mi je što imam osobu kao što je ona.

"Polako Katty." Smirivala sam je, ali neuspešno. "Nije toliko strašno. "

"Uplašila si me, moraš mi sve ispričati. "Zapretila mi.

"Hajde uđi." Otišle smo do dnevne sobe, sele na kauč, a Katty me je posmatrala sa dozom neizvesnosti.

"Hoćeš li početi da pričaš?" Strogo je rekla. Bila je mlađa od mene dve godine. Obe smo bile jedinice pa smo jedna drugoj bile nešto najbliže što se može nazvati sestrom. Ona je moja plavušica,srednje je visine i poprilično zgodna mada stalno kuka kako je debela. Uvek sam bila 'ljubomorna' na njene prodorne plave oči, iako su mi i moje bran bile lepe.

Prepričala sam joj sve što se desilo do detalja, a ona me je slušala. Nisam zaboravila ni deo gde Eric samo tako odlazi i zalupi vratima. Moram da priznam ali to me iznerviralo.

"Čekaj malo, kako se on usuđuje da ti bilo šta zabrani?" Katty je naglasila. I da,bila je upravu, nije mogao ništa da mi zabrani. Imam 25 godine,niko mi ne može zabraniti bilo šta."Ideš na Havaje. A mislim da bi trebalo da se skloniš od Erica neko vreme. On jeste dobar mladić,ali Ashley je l ga volis?" Ovo pitanje me nateralo da malo bolje razmislim. Spustila sam glavu i prošaptala "Da."

"U redu je mila. Sve će se srediti. "Zagrlila sam je jako. Nekada dramim zbog sitnica i za sve se brinem. Od malene stvari napravim haos, ali takva sam.

"Puno ti hvala." Njena podrška mi uvek znači.

Pola sata kasnije Katty i ja nalazile smo se u tržnom centru. Odlučila sam da ipak idem na Havaje, pa smo došle da odaberemo odgovarajuće stvari. Leto je počelo, a na Havajima ne planiram samo raditi, mogu se malo i opustiti, zar ne? Nakupovala sam brdo stvari, mislim da mi polovina neće biti potrebna ali ipak sam morala uzeti sve to. Pre dolaska u tržni centar svratile smo do moje firme i ja sam upisala svoje ime na spisak ljudi koji idu na Havaje. Let je sutra ujutru, moram se spakovati i saopštiti Ericu da idem.

Vratila sam se kući, a tamo me sačekao Eric. Odmah mi prišao i zagrlio me.

"Izvini što sam onako reagovao. Treba da ideš na taj put. Uplašio sam se da ćemo se jos više odaljiti." Rekao je i delovao jako iskreno. Stvarno mu je žao.

"Biće okej. Sutra polećem. Znam da nećeš moći da me ispratiš zbog posla, ali možemo provesti ovo veče zajedno. Idem se spakovati pa dolazim." Nasmejala sam se a on mi je uzvratio osmehom.

Ostatak večeri smo proveli zajedno. Gledali smo filmove, jeli kokice i smejali se zajedno. Bilo je lepo. Vreme je proletelo, vec je prošla ponoć i morala sam da spavam jer sutra ustajem ranije.
Eric je krenuo sa mnom i jos malo smo samo ležali i pričali. Ipak se sve dobro završilo.

A/N:Heey guys i drugi deo je gotov. Nadam se da vam se sviđa.  Volela bi koji vote i komentar, znači mi ♥