Her story

Part 1

Stara tavanska vrata su skripala dok sam ih polako otvarala. S mukom sam se popela I sela na meki tepih.Tavan nije bio kao kod vecine ljudi prasnjav sa starim gredama po kojima se hoda polako, strahujuci da ce svakog casa popustiti. Ne,tavan mog oca je sredjen kao da neko svakodnevno zivi u njemu. Zid je bio sveze okrecen u cisto belu boju, parket je bio postavljen a preko njega se prozimao veliki zeleni tepih. Moj tata je oduvek bio cistunac pa je sve moralo da bude uredno. U uglu se nalazila stara bela fotelja koja je pripadala mojoj majci.Uvek je znala da se zavali u nju i provede vece citajuci jedan od svojih omiljenih ljubavnih romana. Upalila sam sijalicu I dopuzala do drugog kraja tavana gde se nalazilo mnostvo kutija.Dosla sam tati u posetu I posto je on otisao na posao, a bilo je kisno popodne odlucila sam da malo procackam po starim stvarima kako bih ubila dosadu. Bolje reci, zelela sam da procackam po uspomenama. Otvorila sam prvu kutiju I pocela da vadim moju garderobu I garderobu moje sestre Darije kad smo bile male. Mazila sam meku tkaninu dok mi je osmeh igrao na licu. U drugoj kutiji su se nalazile plisane igracke. Obozavala sam ih. Prisecala sam se kako bih se obradovala kada bi mi neko doneo takvu igracku. Imala sam ih gomilu. Sledeca kutija je bila puna Darijinih barbika I porcelanskih lutki. Uvek je bila zaljubljena u lutke. Cesljala bi ih, oblacila I pevala im uspavanku za laku noc. Nije dozvoljavala nikom da ih dira, a ponekad cak ni meni. Sledeca kutija je bila poprilicno velika I puna moje odece kad sam 15,16 godina, raznih stvarcica koje sam koristila kao ukras u sobi I neke skolske knjige.Ustuknula sam kada sam ugledala svoj dnevnik. Pazljivo sam uzela povecu svesku sa plisanim modro ljubicastim koricama na kojima se nalazio mali zlatni okvir. Zlatnim flomasterom je bilo ispisano "Elenora". U dnevniku sam zapisivala datume kojih se nesto znacajno dogodilo. Primakla sam se zidu I naslonila se. Stavila sam dnevnik u krilo. S jedne strane plasila sam se da ga otvorim jer sam znala da ce me te reci dirnuti I vratiti u proslost. Plasila sam se da cu ponovo osetiti bol koju sam tada osecala. Ali sa druge strane jedva sam cekala da ga otvorim I prisetim se i svih onih lepih stvari koje su mi se desile.Uzdahnula sam I otvorila na prvu stranu gde je bila zalepljena moja maturska slika posle osnovne skole. Nasmejala sam se I pomazila sliku.

______________________________________________________________

                                                                                                                                3. jul

Kisa udara o prozor automobila. Gledam kako se kapljice slivaju niz staklo. Usna mi drhti. U ruci stezem narukvicu koju sam sinoc isplela za svoju majku i zadrzavam suze. Taksista naglo koci i pocinje glasno da psuje ali se ne pomeram. Iako je jul, danas je padala jaka kisa i bilo je hladno i sivo. Kao da je vreme saosecalo sa mnom. Automobil se zaustavio. Pruzila sam vozacu novac i izasla napolje na hladnocu. Trcala sam do ulaza u bolnicu. Usla sam unutra i krenula prema liftu. Ljudi su buljili u ovu bledu devojcicu u ogromnom crnom duksu, visoku svega 1.70, duge plave kose, natecenih i crvenih ociju punih suza i velikih podocnjaka. Usla sam u lift i pritisla dugme na kojem je napisan broj 5. Gledala sam u svoj odraz u ogledalu. To vise nisam ja. Vrata su se otvorila i na kraju hodnika sam ugledala svoju sestru bliznakinju Dariju, petogodisnjeg brata Luku i tatu. Dosla sam do njih sitnim koracima. Tata je ustao i uhvatio me za ramena.

,,Mi smo se vec pozdravili s njom. Idi.''- rekao je.

Tiho sam otvorila vrata bolnicke sobe i ugledala bledu,mrsavu zenu na krevetu. Dovukla sam stolicu do kreveta, sela i uhvatila joj ruku.

,,Mama? Cujes li me?''- rekla sam tiho.

Nista mi nije odgovorila. Gledala sam u njene mrsave ruke i jako retku, nekada tako lepu I bujnu plavu kosu. Moja mama ima neizleciv rak. Borila se 6 meseci ali pre dva dana su nam javili da se stanje pogorsalo i da nece preziveti. Mama je polako otvorila oci i pogledala me. Nasmesila sam se iako su mi suze vec uveliko tekle niz lice.

,,Vidi sta sam ti napravila.''-rekla sam dok sam joj na ruku stavljala narukvicu.

,,Lepa je duso. Hvala ti."- rekla je tihim, promuklim glasom i uzdahnula.

Ponovo sam joj stegla ruku. Volela bih da se desi neko cudo, da ona prezivi i da se oporavi. Da sve bude kao pre. Ali znam da nece.

,,Izvini za sve lose sto sam ikada uradila ili rekla. Nisam tako mislila. Volim te najvise na svetu i to se nikad nece promeniti. I...''

,,Elenora...''-prekinula me je.

,,Pazi na njih...na Luku i Dariju...i na svog oca. Ja odlazim, ali ti ostajes. Ovo mi je sudbina i mora da se dogodi. I cuvaj se. Nikad ne odustaj. Trudila sam se da te vaspitam sto sam bolje mogla. I bori se...bori se! Ne dopusti da tvoji snovi budu samo pusta masta. Ti si hrabra i jaka devojcica. Pobedices ti ovaj svet, znam to.''- rekla je umorno. Cinilo se kao da joj je tesko da govori. Pocela sam jace da placem.

,,Molim te mama ne idi! Ne ostavljaj me! Ja ne mogu ovo. Molim te ne idi! Sve bih dala samo da ostanes. Ostani! Molim te!''

Suze su padale na pokrivac. Stezala sam maminu ruku sve jace i jace. Nisam zelela da ode od mene. Nisam zelela da je pustim. Molim te boze, ne moju mamu.

,,Ti si najbolja na svetu. Uvek ces biti. Volim te, mama.''

,,Volim te Eli. Budi jaka i izdrzi. To je moja poslednja zelja.''

Zaklopila je oci i nekoliko minuta kasnije cini mi se da je zaspala. Poljubila sam je u ruku i u celo. Pomazila sam je po glavi. Svuda po sobi je bilo cveca, zajednickih fotografija, pisama i plisanih srca. Toliko smo vremena proveli ovde da mi je bolnica postala kao druga kuca. Izasla sam i ponovo pogledala u mamu, ali bilo mi je sve teze takvu da je gledam. Sela sam na stolicu pored Darije. U hodniku, osim nas i par medicinskih sestara, nije bilo nikoga. Sela sam i cekala. Posle nekih sat vremena iz mamine sobe izasla je sestra i saopstila najgoru mogucu vest koju deca mogu da cuju. Majka je otisla. Darija je zagrlila tatu i pocela nekontrolisano da place. I mali Luka je poceo da place ubrzo, shvativsi sta se desava. Stavila sam ruke u sake i plakala. Onako tiho. U sebi sam vristala. Tata je odveo Dariju da popije casu vode jer joj je pozlilo. Luka je seo kod mene u krilo.

,,Mama se ne vraca?"-pitao je tihim glasom.Odmahnula sam glavom.Zagrlila sam ga I mazila po glavi. Kad su se tata I Darija vratili pozvala sam Marinu,moju najbolju drugaricu.Ona je uvek bila tu za mene. Dosla je u roku od deset minuta. Zagrlila me je tako cvrsto. Bio je to zagrljaj pun utehe. Izasle smo u dvoriste na vazduh jer je kisa konacno prestala da pada i sada je sijalo sunce. Gledala sam u nebo. Vec mi je nedostajala.

,,Moram da ti priznam, ali po meni mozda je ovako i najbolje. Znas, mnogo se patila i bolno je to.''-rekla je Marina.

,,Bilo mi je neopisivo tesko da je gledam takvu. Uvek je bila nasmejana i...to vise i nije bila ona"-rekla sam tiho.

,,Uzasno se osecam gledajuci tebe takvu. Ali, moras biti jaka i preziveti. Uskoro krecemo u srednju i...prosto...zivot ide dalje. Znam koliko je strasno izgubiti majku, ali moras da nastavis."

Klimnula sam i uhvatila je za ruku. Usle smo zajedno unutra u momentu kad je sestra Sonja predavala tati kesu s maminim stvarima. Dosla je do mene.

,,Ostavila sam narukvicu. Mislim da treba da ostane uz nju. ''-rekla je.

,,Hvala Sonja.''

,,Strasno mi je zao duso!"- rekla je zagrlivsi me.

______________________________________________________________