Fifty shades of Bieber

Forget Me

*Clara's POV*

-Clara ustani. -čula sam kroz san nečiji glas.

-Ne.. -rekla sam.

Odjednom je jaka svetlost udarila kroz celu sobu.

-Vrati glupe zavese nazad! -povikala sam dok me u sledećoj sekundi taj neko otkrio.

Okrenula sam se, protrljala oči i konačno ih otvorila.
Ugledala sam Justina.

-Zašto mi radiš ovo? -zacvilela sam.

-Danas je naš veliki dan.. -nasmešio se te mi pružio ruku.
.
.
-Clara probudi se! -iz sna me trgnuo Martinin glas.

Skočila sam iz kreveta te pogledala oko sebe. Uredu Clara smiri se, to je bio samo san.

-Šta ti je? -upitala je.

Slegnula sam ramenima te krenula ka kupatilu.

-Požuri malo, za 2h krećemo. -dodala je te izašla iz moje sobe.

Ušla sam u kupatilo te skinula sve sa sebe. Stala sam pod tuš dok su se hladne kapi spuštale niz moje vrelo telo.
To me tako opustilo, a onda...onda sam se setila svog sna.

*Justin's POV*

-Koliko ti još treba? -upitao sam držeći telefon u ruci.

-Za dva sata počinjemo. Pre toga ne mogu.. -čuo se glas sa druge strane slušalice.

Damn, ne mogu čekati toliko. Želim krenuti već sada.

-Čim stigneš javi mi! -povikao sam.

-Hoću.. -dodao je te prekinuo.

Da barem znam u kom je gradu, mestu..Ali ne znam ništa. I ta činjenica me toliko nervira. Ne mogu više..

*Clara's POV*

Čim sam izašla iz sobe, ispred su me čekale šminkerke, frizerke i šnajderke. Odvele su me u jednu sobu te mi počele nameštati frizuru i šminku.

Bila sam srećna zbog venčanja. Stvarno jesam, ali sam osećala kao da je jedan deo mene prazan. Kao da nešto nedostaje.. Samo nisam znala šta.
Osećala sam i neku krivicu jer ništa nisam rekla Melisi, ali ne mogu dozvoliti da mi Justin sve uništi. I to sada kada se konačno smirio i kada je sve postalo normalno..

-Sviđa li ti se? -upitala je jedna frizerka.

-Sjajno je. -nasmešila sam se kada sam se pogledala u ogledalo.

Odjednom je Martina ušla u sobu te zamalo počela vrištati.
Ustala sam te joj prišla dok me ona dočekala sa ogromnim osmehom.

-Prelepa si! -uzviknula je odmeravajući me od glave do pete.

-Hvala ti. -rekla sam još uvek ne skidajući osmeh sa lica.

-Obezbeđenje je stiglo, tako da možemo polako krenuti, ako si spremna. -dodala je.

Klimnula sam glavom te sela i obula svoje štikle. Ustala sam i došla do Martine. Zajedno smo izašle iz prostorije te se zaputile ka izlazu u dvorište.

*Justin's POV*

-Bro ima li nečega? -znatiželjno sam upitao nakon što sam se javio na svoj telefon.

-Las Vegas, ulica Marocco, broj 39.

Rekao je na šta sam ja poklopio slušalicu, pokupio ključeve od kola i izleteo iz kuće.

Las Vegas? Šta će ona tamo? I sama je rekla da ne voli gužvu i takve gradove..

Nagazio sam nakon što sam ušao u auto te se uputio ka LV-u.

*Clara's POV*

-Izgledaš prelepo. -šapnuo je Austin dok smo igrali zagrljeni.

-Ovo je najbolje veče ikada. -rekla sam.

Odvojio se od mene te spojio naše usne.

Do nas je došla Martina.

-Vreme je. -tiho je rekla na šta smo se Austin i ja pogledali te uputili ka kao 'oltaru'.

*Justin's POV*

-Jebeni auto! -uzviknuo sam te izašao iz kola.

Uputio sam se ka benzinskoj pumpi. Hvala Bogu nije bila toliko daleko. Ušao sam unutra te kupio balon benzina.
Krenuo sam izaći no nešto me privuklo.
Veliki televizor bio je okačen iznad ulaznih vrata. Bacio sam pogled na njega te ugledao neku kuću koja je bila okružena obezbeđenjem. U trenutku me nešto preseklo.

-Pojačaj! -uzviknuo sam prodavcu što je on i uradio.

"Venčanje se održava u malom broju ljudi. Novinari se nisu mogli progurati do ulaza, ali mi imamo ekskluzivni snimak iz naše letelice.
Prenosimo vam uživo snimak venčanja Clare Gomez."

Ogroman bol se pojavio oko mog srca. Krv je ključala i pekla tako jako. Vene poiskakale, a vreme stalo. Ceo moj svet se srušio u roku od 5 sekundi.
Ne verujem svojim ušima. Ovo ne može biti! Ne! Clara se ne udaje. Ne može to uraditi!

U sledećem trenutku sam bacio onaj balon benzina te izleteo iz prodavnice. Došao sam do kola i nogom počeo udarati o točkove.

Ne može biti...! Ne bi mi to uradila! Ne!

Bes i gnev se širio mojim telom. Poželeo sam zavrištati od muke. Ne, ustvari poželeo sam istog trenutka zapaliti metak u glavu onom retardu. Ne jedan, već deset. On je za sve kriv! Ukrao mi je Claru!

Uzeo sam svoj telefon te nazvao Josha (onaj što glumi obezbeđenje).

-Obustavljaj sve! -povikao sam.

-Kako mislite.. -začuo se njegov zbunjeni glas.

-Mislim da odmah odeš odatle i dođeš po mene na raskrsnici za LV. -rekao sam hladno.

-Ali..

-Gotovo je. -spustio sam slušalicu te bacio telefon o neko drvo od čega se on raspao na više delova.

Kad kažem da je gotovo, stvarno tako mislim. Ako želi tako, neka bude po njenom. Neka živi svoj život. Neka me zaboravi. Ionako je to svo ovo vreme i želela zar ne? Pa eto joj, više joj neću smetati... Zbogom Clara. Zaboravi me.

*Clara's POV*

-Da li vi, počasna gospođice Gomez, uzimate gospodina Austina za muža? -obratio mi se sveštenik.

Premišljala sam se par trenutaka i taman kada sam krenula reći odgovor..

-Clara ulazi u kuću! -povikala je Martina.

-Zašto? -upitala sam zbunjeno.

Prstom je pokazala prema nebu. Pogledala sam ka gore i ugledala neku letelicu za koju je bila prikačena kamera.
O ne, mediji! Saznali su! Sada će i Justin saznati. I Melisa. I svi. Ne, ne, ne, ne!!

Uletela sam u kuću te brzo upalila tv. Na par kanala je bilo prikazivano moje venčanje. I to uživo! Bože molim te da je Justin negde što dalje od tv-a!

-Rekla sam ti da je ovo loša ideja.. -počela je Martina.

-Znam mama.. -rekla sam uzdahnuvši.

-Znala sam da će saznati! -blago je povikala.

Samo sam ustala i otišla u svoju sobu. Bacila sam se na krevet i ponovo počela moliti Bogu.
Sve sam zajebala. Ovo se ne dešava...

...............

Znam da je kratko, ali 2h ujutru jej. Za šest sati trebam ustati jeeej. Haha. :3

E sad vas želim nešto pitati.
Hoćete da, kada završim ovu priču, pišem drugu sezonu ili da pišem novu priču? Predloge u komentarima jer mi puno znači vaše mišljenje. :)