Fifty shades of Bieber

Friend

Trgnulo me otvaranje vrata. Pogledala sam na sat, prošlo je dva sata od kad plačem kao debil tu u sobi zbog gada koji...koji je sada u mojoj sobi?
Brzo sam obrisala suze te sela na krevet i spustila glavu. Seo je pored.

-Hej, babe. -rekao je.

Mržnja prema njemu se svakom sekundom sve više širila u meni znajući da samo glumi neku dobricu.

-Hej.. -odgovorila sam hladno ne dižući glavu.

-Dobro si? -dobro? Kako koji đavo mogu biti dobro?

-Da..

-Nisi. Vidim. Šta ti je? -nastavio je.

-Rekla sam da mi nije ništa, haj ostavi me. -podigla sam malo glas.

-Koji ti je pa sad? Juče je sve bilo okej..

-Juče sam bila glupa..kao i danas..i uvek.

-O čemu pričaš? -rekao je gledajući me zbunjeno.

-Ni o čemu. -obrusila sam mu te izašla iz sobe zalupivši vrata.

Izletela sam napolje ne javljajući se nikome. Drsko od mene, ali to nije bio moj problem sada. Kad samo pomislim šta mi je sve uradio. Upropastio mi je život! Ovo mu nikada neću oprostiti.

Sama pomisao na sve to učinila je da moje suze ponovo skliznu preko mojih obraza. Zašto stalno plačem kao moron? Ja sam kriva za ovo, onu noć mi se motalo po glavi da je ono pogrešno, ali naravno, nagon je preovladao.
Prosto ne mogu. Ne mogu da prihatim činjenicu da mi je upropastio život. Ali isto tako ne mogu da prihvatim činjenicu da ga povrh svega..volim?

-Ćao. -začula sam nečiji glas.

-Ćao? -odgovorila sam malo upitnim tonom dok sam gledala pred sobom prelepu devojku plave kose, savršene linije i savršenog osmeha.

-Um..radiš ovde? -upitala je na šta sam se okrenula i shvatila da sam u nekoj prodavnici u tržnom.

-Ja..ne, ali ti možda mogu pomoći. -nabacila sam neki kiseli osmeh.

-Pa, tražim deo sa putnim torbama, ali ne mogu ga naći nikako.

-Pa ovde nema toga, imaš dve prodavnice pored.

Osmehnula se, na šta sam uzvratila.

-Hvala..usput ja sam Sophie.

-Clara. -pozdravile smo se.

-Hoćeš sa mnom? -upitala je.

-Ma nee, ne bih. Ionako sam krenula kući.

-Oh okej..Pa ja sam ovde nova i ne poznajem nikoga osim dve osobe. Pa, ako želiš, pozovi nekad na kafu.

Nasmešila se te mi pružila neki papirić na kome je bio ispisan broj mobilnog. Šta je ova pripremila papiriće da deli brojeve po gradu? Phah..

-Okej, hvala. Zvaću te. -osmehnula sam se te okrenula.

-Bye! -doviknula je na šta sam ja mahnula rukom.

Pa ionako ja nemam nikoga više, budući da sa Jaine više ne mogu da se družim, zašto da ne? Deluje kao fina devojka.

-Gde si bila? -začula sam Melisu.

-Izašla u šetnju sa jednom drugaricom. Nova je ovde, pa sam joj pokazala deo.. -lupila sam nešto što je 'delimično' bilo istina.

-Mogla si se javiti. -rekla je.

-Sorry, žurila sam. -odgovorila sam ravnodušno.