Fifty shades of Bieber

Truth About Sophie

*Clara's POV*

Toliko sam bila nervozna, a u isto vreme besna, iznervirana i razočarana. Mislila sam da mi je prijateljica, verovala sam joj, imala poverenja u nju.

Izgleda da me ipak svi na kraju izdaju. Takav mi je život..

-Sve okej? -upitao je Austin na šta sam samo klimnula glavom.

Ušli smo u helikopter te se smestili u dva zadnja sedišta dok je Adam seo za volan.

*Justin's POV*

-Kako ćemo znati kojim je otišla? -povikala je Sophie trčeći zamnom.

-Mora biti tu negde! Naći ću je! -rekao sam te se nastavio gurati kroz gužvu.

Tražio sam je po celom aerodromu, ali nje nigde nije bilo. Čak sam i vikao njeno ime, dozivao je, ali.. Ovo se ne dešava. Ne može biti.

-Nema je Soph. Izgubio sam je.. -rekao sam tiho nakon čega sam seo na jednu od stolica za čekanje.

-Pronaći ćemo je kad tad. Ne gubi nadu.. -odgovorila je te me zagrlila.

Ne mogu da verujem šta mi se dešava. Šta mi je ovo trebalo u životu? Ništa više od ovoga nije normalno, realno.

Ali Sophie je upravu. Toliko mi znači, neću izdržati bez nje ako je ne nađem. Ne smem gubiti nadu.

-Justin.. -izustila je Sophie.

Pogledao sam u nju dok je ona gledala gore prema tv-u koji je bio prikačen malo iznad naših glava. Pokušao sam razumeti šta govore no nisam mogao od buke i galame, sve dok..
Odjednom se pojavila Clarina slika na ekranu televizora.
Izbečio sam se pažljivo posmatrajući. U uglu ekrana je pisalo "Svetska zvezda Clara Gomez sutra uveče zakazala koncert u glavnom gradu Španije. Da li se njena turneja ipak nastavlja?"

Bacio sam pogled prema Soph kojoj se već uveliko ogroman osmeh bio na licu. Gledali smo se par sekundi nakon čega je ona ponovo poletela u moj zagrljaj.

-Rekla sam ti da ne gubiš nadu! -rekla je još uvek me ne puštajući.

Samo sam sklopio oči i zahvalio bogu na ovome.
.
-Kada ima sledeći let za Španiju? -upitao sam ženu koja je radila na jednom šalteru.

-Za dva sata gospodine. -odgovorila je na šta sam ja klimnuo glavom u znak zahvalnosti te se vratio do Soph.

-Idemo za Španiju! -uzviknuo sam kroz osmeh.

Odjednom je njeno lice prešlo iz srećnog u ozbiljno. Pogledao sam je zbunjeno.

-Ali ne možemo tek tako. Nemamo ni stvari ni ništa.. -opet počinje sa njenim sranjima. Samo sam prevrnuo očima te nastavio.

-Ja sam rekao šta sam imao. -okrenuo sam se i zaputio ka sledećem šalteru kako bih uzeo karte.

*Clara's POV*

Nakon dugog putovanja, konačno smo se smestili u jednom hotelu u Španiji. Razrešili smo da sutra uveče ovde održim koncert, tako da sam se ceo dan pripremala, uvežbavala koreografije, zabavljala sa plesačima i urednicima.
Zapravo mi je to dobro došlo, malo društva, opuštanja. A i ceo dan nisam ni pomislila na Justina.
Dobro jesam.
Ali..praviću se da nisam. Bolje je.

-Napravio sam nam toplu kupku. -trgnuo me Austinov glas.

Osmehnula sam se te ustala i krenula ka kupatilu. Austin je seo na krevet te upalio tv.

-Hajde sa mnom. -obratila sam mu se kroz smešak.

Gledao me par trenutaka onako zatečeno, te ustao i krenuo sa mnom u kupatilo.

Skinula sam sve sa sebe te ušla u kadu, a za mnom i on. Seo je sa suprotne strane kade.
Prišla sam mu te mu zavalila jezik u usta.
Uhvatio se rukama za moju zadnjicu te me privukao još bliže sebi. Obmotala sam ruke oko njegovog vrata te se počela trljati svojim donjim delom tela o njegov.
Ubrzo ga je ugurao i ušao u mene. Išli smo polako, pa postepeno sve brže i brže.
Uživala sam koliko i on dok su vreli uzdasi ispunili kupatilo..

*Justin's POV*

Zašto jebeni avion ide ovako sporo? Stići ćemo tek sutra uveče, ako ovako nastavi, a ja treba da vratim moju Claru pre glupog koncerta.

-Kada stižemo? -upitala me Sophie.

Ona je dobra drugarica, samo ponekad toliko smara. Ta njena pitanja i znatiželja su me uvek, kao i sad ubijala. Jebote, zar joj nije dovoljno jasno da mi nije do jebenog razgovora?!

Zakolutao sam očima te nastavio gledati kroz prozor.
Nakon par trenutaka sam bacio pogled na nju. Bila je zamišljena i čudna. Gledala me nekako..creepy. What the fuck?

*Sophie's POV*

Mrzim je iz dna duše. Mislila sam da mi je prijateljica. Damn!
Ne mogu da verujem da je sa njim.
Sa Austinom!
Već ga tri godine pratim i pomno posmatram i onda naiđe ona i sve upropasti. Zašto? Od svih, zašto baš on?
Izludeću.
Krenula sam sa Justinom samo zbog njega, da nije sa njim sve bih prećutala. Neka se goni kučka. Neka crkne, ionako nema šanse sa Justinom. On je ne voli, samo je prati zbog Melise. A ona jadna željna pažnje, pa sve samo zaserava. Ugh. Previše me nervira.

-Kada stižemo? -upitala sam.

Ponovo je zakolutao očima. Ma šta i on hoće više? Neka se oboje gone. Samo da dođem do Austina i arivederči.

Austin je ljubav mog života. Bićemo zajedno kad-tad. Samo on i ja..

.....................

Samo da vas obavestim da će, otprilike, na 40-om partu biti kraj priče. :)

I hvala na više od 300 pregleda na prvom delu, kao i za više od 4k pregleda priče.