Fifty shades of Bieber

Fraud

Prošlo je još dva dana, znači ukupno četiri od kad sam ovde. Kako sam uopšte živa? Bože ti baš ne želiš da ja umrem nego hoćeš da se mučim ovde.
Na izmaku sam snage, pogled mi se muti, a i mozak mi definitivno ne radi kako treba.. I usput, srećan mi rođendan.

Prisećam se svih lepih trenutaka sa Justinom. Nije ih bilo mnogo, ali su vredeli više nego moj čitav život. Gledam ga tada, kroz maglu i neko pusto sećanje vidim nas dvoje. Nasmejani, srećni, zagrljeni. A onda pogledam u realnost i jednostavno ga ne prepoznajem.
Njegovo ponašanje, kao i stav, sve se pogoršalo. Ne mari ni za šta, ni za koga. Nije ga briga.

Suza je skliznula niz moj obraz dok sam ustvari shvatala da i povrh svega, ja njega volim najviše na ovom usranom svetu. Da nema jebenog ponosa, oprostila bih mu sad i uvek.
Bolje bi bilo da sam neka kurva nego ovo što jesam.
Za tren sam bila cela uplakana, suzdržavajući se da ne počnem da vrištim od boli. One psihičke.

Vrata podruma su se polako počela otvarati nakon čega je ušao Justin. Ruke su mi bile zavezane tako da nisam mogla obrisati suze. Pokušala sam sakriti lice svojom kosom.

Prišao je i kleknuo ispred mene. Rukom je pomerio pramen kose kojim sam se skrivala, te me lagano pomazio po obrazu. Zatvorila sam oči dok su suze idalje tekle. Nisam znala je li sanjam. Šta ako me sad ponovo udari?

Pomakao se korak unapred te mi odvezao ruke. Uzeo me u naručje noseći me kao mladu te se uspravio i krenuo nositi van podruma. Malaksalost je učinila svoje.

Uneo me u valjda svoju sobu neke meni ne poznate kuće te polako spustio na udoban krevet. Osećala sam kao da postoje dva Justina. Onaj što me ubija i onaj koji me spašava.
Legao je pored mene te me zagrlio, počeo maziti i igrati se mojom kosom.

-Srećan rođendan babe. -prošaputao je.

Taj njegov topao zagrljaj sad mi je bio melem na ranu. Zatvorila sam oči i utonula u san dok je on uporno ostavljao poljubce po mom čelu stiskajući me uz sebe svake sekunde sve više i više. I ti si meni nedostajao.

.

Probudila sam se u Justinovom zagrljaju. Wuuut? Kako sam dospela ovde? Pored njega.

-Oprostićeš mi? -odjednom se začuo njegov glas.

Kako? Objasni mi. Kojom magijom? Ne mogu tek tako preći preko svega.
Mada..
U sledećoj sekundi sam se setila mog plana.

-Da. -rekla sam.

-Ozbiljno? -izdigao je malo glavu sumnjivo me gledajući.

-Rekao si da će ovako biti svaki put, zar ne? Ako želim živeti sa vama, moram se navići na to. -samo ti meni veruj, kad tad ćeš dobiti svoje.

-Da, ali.. -nastavio je zbuneći se.

-Ne veruješ mi? -podigla sam glavu prema njemu te ga zavodnički pogledala.

Nasmejao se te pomerio glavu levo-desno, što je u prevodu značilo 'ne'.
Iako sam imala malo snage, iskoristiću je pametno, u svoju korist.

Prebacila sam jednu nogu preko njegovog tela pa sela na njega.
Podigao je obrvu na šta sam ga ja blago lupila po čelu dlanom.

-Prestani sa tim, nerviraš me. -veštački sam se nasmejala.

Pogledao me te zagrizao donju usnu pokušavajući sakriti osmeh sa lica.
Skinula sam mu majcu te jednu ruku položila pored njegove glave, a drugom prelazila prstima preko njegovih pločica što ga je teralo da se naježi.

Nagnula sam se napred i spustila svoje usne na njegove. On me jednom rukom uhvatio za obraz, a drugu stavio na moju zadnjicu. Jezicima se počeo boriti za dominaciju, ali nije uspevao.

Počela sam se trljati o njega donjim delom tela dok je on sve jače stiskao rukom moje dupe.
Odmakla sam se od njega te spustila glavu i ostavila par poljubaca po njegovim prsima i stomaku.
Bilo je sasvim dovoljno da ga napalim. Lak je on dečko.

Stavila sam mu jednu ruku na usta, a drugom zapušila nos tako da se nakon par sekundi onesvestio. Ništa opasno, to smo naučili u usvajalištu zbog samoodbrane. Držaće ga jedno sat vremena tako 'uspavanog'. Sasvim dovoljno.

Zgrabila sam njegove ključeve sa stola te izletela iz kuće. Ušla sam u njegov auto i nagazila.
Uskoro sam shvatila da smo bili u nekom naselju odmah pored San Diega.

Otići ću kod Jaine par dana dok ga ne sredim još par puta. O nee, nisam završila sa tim dečačićem.

Samo što on ne sme znati gde sam. Prvo će me tražiti kod Jaine. Ali ne zna gde ona živi. Ali radi za njega, šta ako mu kaže? Ali najbolja mi je prijateljica. Uff.
Reći ću joj da prećuti tu 'sitnicu' da sam kod nje.

.

Javila sam Jaine da dolazim kod nje što je ona rado prihvatila. Parkirala sam malo dalje od Jaine na nekom zaboravljenom i napuštenom parkiralištu, tako da ih niko nije mogao videti, te krenula prema zgradi u kojoj je živela.

-Misliš da ćeš mu moći lagati? -upitala sam Jaine nesigurno nakon što sam joj objasnila celu moju situaciju.

-Ja..ne znam..ti znaš kakav je. Ako želi, može izvući iz ljudi i najmračniju tajnu. -rekla je pomalo nesigurno.

-Moraš to uraditi. Valjda si mi prijateljica.. -pogledala sam je u oči dok je ona spustila pogled.

-Bojim ga se Clara.. -prošaputala je.

-Nije on tako jak kao što misliš. Veruj mi. -pokušala sam joj nabaciti malo samopouzdanja.

-Uff. Platićeš mi za ovo.. -sarkastično je rekla nakon čega sam je zagrlila.

-Hvala ti..

Dodelila mi je jednu sobu u svom stanu. Pokazala mi je gde se šta nalazi, a zatim se spremila za posao i otišla.

Ušla sam u sobu te uzela svoj telefon. Tražila sam broj u imeniku i ubrzo ga i našla.

-Rick? -upitala sam nakon što se osoba sa druge strane linije javila.

-Da? -rekao je dobro poznati glas.

-Treba mi jedna tvoja usluga. -rekla sam dok se osmeh pojavio na mom licu.

-Bilo šta za tebe sis.

Rick je mladić koji..mi je dužan. Naime kada sam prošle godine bila na nekom okupljanju, izbila je gadna tuča. Pištolji, meci i kamenje su harali vazduhom.
Zamalo nisu pogodili mene kada su nanišanili jednu devojku pored mesta gde sam ja bila. Brzo sam je gurnula, dok je u sledećoj sekundi metak proleteo pored njene glave.
To je bila Rickova sestra. Od tada smo prijatelji, a on se od tada meni zakleo da će uvek biti tu za mene šta god mi trebalo.
Inače on je član bande koja se bavi silovanjem, dilovanjem i ubijanjem. Iako je deo toga to ga ne čini lošim čovekom. Zapravo ga čini, ali on je poseban.
Ima osećanja i stalo mu je. Zato ga i volim bez obzira na sve.

-Trebaju mi tvoji ljudi i puno, puno benzina. -rekla sam kroz osmeh.

-Done. -rekao je te spustio slušalicu.

Eh, Bieberu sad ćeš videti ko je Clara Stan.

............

Danas sam izbacila 3 nastavka. Mislim da je i više nego dovoljno. :)

p.s hvala svima na svim komentarima, puno znače♥