Fifty shades of Bieber

New Life

-Uđi. -rekla je.

Bacila sam pogled na ogromnu vilu koja je stajala ispred mene. Osećala sam se ispunjeno, puna života. Slobode. Imala sam osećaj kao da je život tek sada predamnom, a svet na mojoj strani. Osećala sam šibanje vetra po obrazima, zračke sunca koji mi miluju kosu. Cvrkut ptica nikada nije lepše zvučao. Bila sam okružena lepotom sveta po prvi put, a moje srce ispunjeno srećom kao nikada pre.

-Ideš? -upitala je žena. Žena koja me usvojila.

Da bila sam siroče. Nisam imala roditelje. Možda i jesam, ali nisam znala ni ko su, ni šta su, ni kako izgledaju.

Flashback

-Clara, imaš posetu. -rekla je sestra koja radi u sirotilištu.

-Zaista? -upitala sam iznenađeno.

-Da..

-Zdravo. -ušla je žena smeđe kose i okeanskih plavih očiju.

-Dobar dan. -odgovorila sam.

-Ovaj, želela bih da popričamo. Ako može.

-Naravno! -odgovorila sam sa blagim osmehom.

-Čula sam da živiš ovde..

-Očigledno. -prekinula sam je.

-..Ovaj, koliko godina imaš? -podsmehnula se.

-16 gospođo.

-Molim te nemoj mi persirati. -nasmejala se. -Pa imam jednu dobru vest za tebe. Budući da si ovde starija, među najstarijima i budući da niko ne želi već odraslo dete u pubertetu, mislim da je vreme da se to promeni. Pakuj svoje stvari, dolaziš kod mene.

Od uzbuđenja sam bukvalno zinula. Stavila sam ruku preko usana ne verujući svojim ušima i ne verujući da se ovo stvarno dešava.

-Gospođo..ja..ne mogu da vam dokažem koliko ste mi ulepšali dan! Ma ceo život! -počela sam se smejati i poletela sam u njen zagrljaj.

Ona se počela cerekati kroz zadovoljstvo.

-Zahvalna sam vam životom! Ako postoji bilo šta što mogu učiniti, ja...

Odjednom je složila facu.

-Pa.. -progovorila je nakon minute ćutanja. -postoji nešto zbog čega sam baš tebe izabrala i što možeš uraditi za mene.

-Bilo šta.. -odgovorila sam ne razmišljajući glavom.

-Vidiš..ja imam sina. On ima 18 godina. Vrlo je..kako da kažem, bad boy. Želela bih da, kada napuniš dvadesetu, da daš ruku mom sinu i udaš se za njega.

Gledala sam je zabezeknuto, ne znajući šta me snašlo. Sva ona radost i ljubav su se u sekundi zaledile i pretvorile u pepeo. Sama pomisao na to da ću konačno izaći iz ovog večnog zatvora i osetiti miris života, terala me na treperenje srca. Ali isto tako, sama pomisao da ću se za 4 godine udati za čoveka koga ni ne poznajem, terala je moju krv da se zaledi.

-Pa šta kažeš? Ja tebi život i slobodu, ti mom sinu ruku? -upitala me.

-Ja..n-ne znam.. -u ovom trenutku ću morati na sve ili ništa. - Ja ću..probaću ispuniti tu obavezu, ali ne garan..

-Odlično! -prekinula me, a zatim se okrenula prema vratima. -Čekaću te u kolima ispred. -otišla je.

Počela sam pakovati stvari ne svesna šta se upravo dogodilo i u šta sam se uvalila. Valjda neće biti toliko loše, trebala bih joj biti zahvalna što me uopšte izvukla iz ovog pakla.

Nakon nekog vremena sišla sam iz zgrade, a vrata slobode su za mene bila konačno otključana. Odjavila sam se kod gospođe koja radi u usvajalištu i krenula prema vratima. Jaka svetlost me je obasjala, a ja sam ostajala bez daha.
Videla sam ženu naslonjenu na ogromna kola. Prepoznala sam je. Prišla sam kolima, a ona me gledala sa smeškom i žarom u očima. Bacila sam pogled na kola i videla da se unutra nalaze dve osobe. Neki mladić za volanom i stariji čovek za suvozačevom mestu. Žena me uhvatila za rame i dala mi znak da krenemo sa druge strane auta kako bi ušle.

-Gospođo.. -progovorila sam pre nego što sam otvorila vrata od kola.

-Zovi me Melisa. -osmehnula se.

-Melisa.. hvala vam.

Na te reči se njen osmeh raširio, a njene ruke su se ubrzo našle oko mojih ramena. Njen zagrljaj je bio majčinski, osetila sam toplotu od koje sam se naježila.
Ušle smo u kola.

-Ovo je Clara. -rekla je Melisa.

Stariji čovek koji je bio na suvozačevom mestu se okrenuo, odmerio me, osmehnuo se i pružio ruku.

-Ja sam Paul. -rekao je.

-Clara, drago mi je.

Paul se nakon toga okrenuo natrag i lupio dečka za volanom laktom u ruku.
Pogledala sam u retrovizor, a on je gledao u mene.

-Ja sam Justin -rekao je ozbiljnim i ne tako druželjubivim glasom.

Samo sam ga pogledala i nasmejala mu se. On je zakolutao očima, ubacio ključ u bravu i stisnuo gas.

End of flasback

-Da, stižem. -odgovorila sam smeškom.

Melisa i ja smo išle napred dok mi je ona pokazivala kuću i dvorište. Justin je išao iza nas, a Paul iza Justina, vukavši moja dva kofera.
Da nema Justina, situacija bi bila mnogo opuštenija, budući da je on svo vreme bio namrštenog lica kao da je pre pet minuta počinio neki zločin.

Ušli smo u ogromnu vilu, a moje oči su ostale izbečene. Velika je kao tri milijarde mojih soba iz usvajališta.

-Hajde! Pokazaću ti tvoju sobu. -uzviknula je Melisa sa velikim osmehom na licu.

Krenule smo visokim prostranim stepeništem koje je vodilo na sprat. Bacila sam pogled prema dnevnoj sobi, Justin se tamo zavalio na krevet, upalio televizor, a ujedno i cigaru. Odličan prvi utisak! Nadam se da nije drogiraš.

Melisa je otvorila vrata sobe na kraju hodnika. Ušla sam unutra i posmatrala prelepu sobu sa prelepim dizajnom. Zidovi su bili okrečeni svetlo zelenom bojom. Sa leve strane se nalazio ogroman televizor, kao i lap-top i komodica sa raznim albumima raznovrsnih izvođača estradne scene, da ne komplikujemo-muzika. Pored su bila vrata od..vau vlastito kupatilo? Ovi ljudi imaju para za bacanje. Malo dalje od vrata stajao je ogroman ormar koji je prekrivao skoro ceo zid, samo je ostalo malo prostora na kraju u kome je smeštena visoka lampa. Na sred sobe se nalazio ogroman bračni ležaj, skoro da je bio za petoro njih. Ni nalik onome u mojoj sobi u usvajalištu.

-Sviđa ti se? -odjednom je Melisa upitala.

-Prelepo je! -rekla sam sa oduševljenjem. -Hvala vam puno!

Ona se samo nasmejala.

-Ti se raspakuj i sredi. Malo razgledaj ako želiš da bi ukapirala šta i kako, a kasnije siđi na večeru.

-Hoću hvala. -rekla sam sa smeškom.

Taman kad je otvorila vrata i krenula, okrenula se prema meni.

-Hej i još nešto. -rekla je ovaj put ozbiljnim glasom.

-Da?

-Ni ja, ni Paul ne tolerišemo persiranje. Toliko.

Odjednom smo obe granule u smeh nakon čega mi je ona namignula i napustila sobu.

Sreća me obuzela, pogledala sam još jednom pažljivo svoju novu sobu, a onda se spustila na pod i krenula sa raspakivanjem.