Fifty shades of Bieber

'Fifty Shades of Grey'

-Jesi li dobro? Izgledaš pomalo bledo. -ubrzo sam začula dobro poznati glas.

-Ja..da, samo..ma neki pas me pojurio pa sam potrčala malo. -rekla sam prvo što mi je palo na pamet.

Slaba sam sa lažima. Zapravo nikada do sad nisam nikoga slagala.. do sada. Uf, Justin mi duguje dobra objašnjenja ovde.
Melisa me gledala par sekundi dok su se moje misli prepirale, a zatim me uhvatila za ruku i uvela u kuću.

-Idem ja da se istuširam. -rekla sam kroz blagi osmeh.

-U redu. Nego..znaš li kada će Justin..?

-Ja..ovaj, pa ne.

Nije hteo da kaže ni reči, kako bih mogla znati kad će on kući? Ionako je on..on je neki otmičar. On ima dva lica.. dva života. Bože, gde zaglavih ovde?

Nakon petnaestak minuta sam završila sa tuširanjem, obukla se i sišla dole.

-Justin nije došao? -upitala sam gledajući Paula i Melisu kako večeraju. Sami.

-Ne.. -odgovorio je Paul.

Samo sam spustila pogled i sela za sto.

..............

Polako sam otvorila oči dok me sunce, koje je dopiralo do mene kroz prozor, peklo po obrazima.
Ostala sam budna sinoć do pola dva, ali se Justin nije vraćao. Gde li je sad?
Odjednom sam osetila jak pritisak nad mojim telom. Okrenula sam se i ugledala kako leži svega par centimetara udaljeno od mene. What the fuck?

-Justin.. -promumlala sam.

Namrštio se.

-Justin! -sada sam rekla malo povišenim tonom.

-Aaaa. -jaukao je.

-Šta ćeš ti ovde?

-Ovo je moja soba..-promumlao je kroz san.

-Ne Justin, ovo je moja soba.

-Dobro, sad me pusti da spavam. -nastavio je.

Uzdahnula sam te krenula da ustanem. Nečija ruka se našla u sekundi na mom struku. Čuj nečija, pa Justinova.

-Jastuk..

Promrmljao je te gvirnuo na oko. Provalila sam da se glupira iz prve iako on nije prestajao.

-Znam da glumiš.. -podviknula sam na humoristički način.

-Daj, ne budi toliki namćor.

Prevrnuo je očima te ustao i poljubio me u obraz od čega sam se zacrvenela.
Odjednom je počeo da skida majcu.

-Whoa, polako momak! Šta radiš to?

-Presvlačim se, šta bih radio?

-Ovde?

-Dap..

-U mojoj sobi?

Odjednom je zastao i okrenuo se te prošao očima preko sobe.

-Vidi stvarno...

-Šta si pio sinoć?

-Šta nisam..

-Vodu, kladim se.

Nasmejao se.
Potom je njegov osmeh prešao u ozbiljnu facu.

-Justin..

-Slušaj -prekinuo me. -Pre nego bilo šta kažeš..Gledaj, ono od juče moraš da zaboraviš. Ne znam kako, ali..moraš. Sigurnije je za tebe. Za sve..