Fifty shades of Bieber

It's Over

*Clara's POV*

Spremila sam sve što mi je bilo potrebno te izašla iz spavaće sobe.

-Trebalo bi da krenemo. -rekla je Martina kada me ugledala.

Klimnula sam glavom i krenula nešto reći no Austin me prekinuo

-Ispred je gomila novinara, paparazza i obožavaoca. -rekao je gledajući kroz prozor.

Bio je upravu. Ispred je bila gomila ljudi. Iako smo bili čak na šestom spratu, jasno se mogla čuti buka, galama i vrištanje fanova kao i novinara.

-Nisi trebala reći javno kad održavaš koncert. Sada nećemo moći na glavni ulaz. -dodao je.

-Pa kuda ćemo? -upitala sam pomalo zabrinuto na šta je on samo slegao ramenima.

-Proguraćemo se nekako. -izustila je Martina.

Niko nije imao više šta za reći.
Ustala je sa sofe te krenula ka vratima. Uzela sam svoju torbu te krenula za njom.

-Ti ne ideš? -okrenula sam se te ugledala Austina koji je još uvek mirno stojao kod prozora leđima okrenut prema meni.

-Ostaću ovde. Srećno. -okrenuo se, nasmešio te okrenuo glavu nazad.

Sad kad mi trebaš, nećeš me podržati. Ma baš ti hvala..

Pomislila sam, mada možda je nešto ljut ili mu nije dobro..

Izašla sam iz apartmana zatvarajući vrata za sobom. Martina, tri bodi garda i ja smo ušli u lift, a ubrzo se i našli na prizemlju. Kako sam se približavala ulaznim vratima hotela, tako je buka postajala sve glasnija, a vrisci sve jači.

Jedva smo se progurali do kola dok su nas razni uzvici i dodiri okruživali.

Clara volim te!
Clara može slika?!
Clara ja sam tvoj najveći fan!
Clara jel si u vezi sa Justinom?!
Clara može autogram?!
Clara ti si moj idol!
Clara ko je Austin?!

I to su samo neki od milion uzvika i pitanja..

...............

Ubrzo smo se našli unutar auta vozeći se prema areni u kojoj je trebao biti održan koncert.

Put je bio malo duži tako da sam u međuvremenu odlutala u svojim mislima.

Pomislila sam na Justina. Da li bi sve bilo ovako da sam pristala da krene sa mnom? Možda sam napravila ogromnu grešku. Možda ga više nikada neću vratiti.
Mada, ceo moj život je jedna velika greška..

Vrata na koja sam bila naslonjena su se ubrzo otvorila. Izašla sam iz kola dok me par ljudi okolo štitilo da me neko ne vidi. Uleteli smo na sporedni ulaz arene te pošli nekim dugim hodnikom.

-Ovuda gospođice Gomez. -rekao je neki čovek.

Krenula sam za njim. Ušao je iza velikih belih vrata, a i ja za njim.

-Ja sam vaš kostimograf. -nasmešio se. -Spremio sam par kostima, pa ako vam se svide...Imamo i zamene, ako želite. -dodao je.

-U redu je. -odgovorila sam na šta je on klimnuo glavom i izašao iz prostorije.

Uzela sam jedan kostim te sela na stolicu i izdahnula.
Muka mi je više od svega...

*Justin's POV*

-Ovde je ogromna gužva! -uzviknuo sam držeći volan još jače nego malo pre.

-Možda zato što je neka arena ovde. Misliš li da..? -nije ni uspela završiti rečenicu kada sam ja naglo skrenuo prema ulici koja je vodila ka areni.