EFEKAT LEPTIRA 🆕️

𝟐𝟒. 𝐏𝐎𝐆𝐋𝐀𝐕𝐋𝐉𝐄 - Šest godina

Nije suzbila začuđenost, pa je izvila obrve gledajući njegov lepi profil. Bilo je zadivljujuće to što ipak ne zabada nos u tuđa posla, iako se toga nije suzdržavao onog puta u Tezaurovom stanu, kada ju je podbadao u vezi svog brata. Vrlo je moguće da je Tezauro posedovao veći autoritet, nego ona, koja je čak i mlađa od njega. „To je zato što je došlo do nekakvih promena i saznanja. Izvinjavam se ako sam onog puta bila suviše drska i bezobrazna", iskreno mu je poručila, znajući da će razumeti šta je htela da kaže.

Bruno ju je pogledao saosećajno. „Ne zameram ti i biću iskren sa tobom, Laro. Načuo sam dosta toga i iako sam svestan da moj brat zna puno više, a krije, ipak neću da se pravim naivan i da kažem da ne znam kroz šta si prošla ili kroz šta prolaziš. Neću da te žalim, jer sam siguran da prezireš to, ali hoću da znaš da nisi sama na ovom svetu i da će uvek da postoji neko kome ćeš bar malo da značiš."

Te reči su je pogodile pravo usred grudi. Nije očekivala ovako nešto od člana porodice Kasteljano, pogotovo ne od najmlađeg sina, čija luckavost i harizma nisu mogle da sakriju to da je činio raznorazne loše stvari; to da je zločinac kao i svi drugi. „Nisam baš sigurna da zaslužujem tako nešto posle svega", postiđeno je uzvratila.

„Da ti monstrum od tvog oca nije branio kontakt sa nama, ti bi mi sada bila najbolja drugarica i ja odbijam da verujem u suprotno", dodao je nešto ozbiljnije.

„Znači mi to. Hvala ti." Usne su joj zadrhtale iz nepoznatog razloga. Nikada nije imala prave prijatelje i onda kada je bila nadomak toga, ili je barem mislila da je tako, ispostavilo se da je uspela da se zbliži sa nimalo naivnim osobama. Ta činjenica je ostavila poprilično gorak ukus, a to je bilo nešto što ju je još uvek držalo i kopalo sve dublju jamu nepoverenja u ljude i njihove namere.

„Nema na čemu, rođako. Na kraju krajeva, već je dobro poznato ko je najbolji od sve braće." Vragolasto se smeškao.

„Upravo zbog toga odbijam da poverujem da je pravedno što se baš tebi zalomilo da oženiš onu vešticu. Ona mi nekako više ide uz Darija, a možda čak i uz Tezaura od pre par meseci", našalila se. Nije mogla, a da se ne zapita šta se dešava sa Fabiolom i da li joj boravak u domu Kasteljanovih čini pakao od života. Nadala se da je tako.

Brunov smeh je odzvanjao zidovima. „Dario je ne bi trpeo, baš kao ni ona njega. Pitanje je ko bi koga pre zaklao. A, što se Tezaura tiče, taj ne bi čekao par nedelja kao ja, već bi je još prvog dana zatvorio u podrum. Sećam se kako smo ga Dario i ja zafrkavali što će morati da se oženi njome, a onda mi je otac saopštio da ću ipak ja dobiti tu čast. Bolje da su me vezali za neki stub i bičevali do zore. Nego, reče Tezauro od pre par meseci?"

Lara se blago ukočila. Nije trebalo da to istakne. Ujela se za jezik i slegnula ramenima, pa skrenula pogled i pravila se da joj je neka scena u filmu privukla pažnju. „Voliš li ovakve filmove ili si ovaj pustio koliko da nešto pustiš?", pokušala je da skrene sa teme.

Bruno je podignuo obrve kao da želi da joj kaže da joj je to pitanje bio jadan način da promeni temu, ali je ipak odgovorio: „Ne, zapravo ne gotivim Sigalove filmove. Smatram da nije tako dobar glumac i da je precenjen."

„Slažem se. Ni ja ne volim ovakve filmove. Zapravo, više uživam u dokumentarcima", dodala je, nemajući hrabrosti se da se okrene i pogleda ga, jer je svakako znala da on neće pustiti ono za šta se očigledno zakačio.

Nastupila je kratka tišina.

„Nešto se desilo sa vama, zar ne?", usudio se da upita i bio ošinut pogledom iste sekunde, radi čega je dignuo ruke u znak predaje. „Istini za volju, zaista jeste drugačiji u poslednje vreme. Kao... kao da se vraća na staro. Pre Legije je bio usijana glava, niko nije mogao da ga smiri, ali je takođe znao za lepu reč. Onda se vratio i izgledao kao da će pobiti i nas i bilo koga drugog ako ga samo loše pogleda. Sada je i dalje miran, hladan i proračunat, ali u očima sam mu video nešto dobro, nešto zbog čega opet liči na ljudsko biće. Šta god da radiš, samo nastavi tako."