EFEKAT LEPTIRA 🆕️

𝟏𝟑. 𝐏𝐎𝐆𝐋𝐀𝐕𝐋𝐉𝐄 - Planovi

„Planovi su ništa, planiranje je sve." 

- Dvajt Ajzenhauer 

Početak nove godine nije slutio ništa dobro, a Kasteljanovi su to prvi osetili. Mateo je sedeo za svojim masivnim radnim stolom, Dario odmah preko puta njega, Bruno je bio ramenom naslonjen na prozorsko okno i posmatrao dvorište, dok je Tezauro mirno stajao nasred očeve radne prostorije. Ruke su mu opušteno visile pored tela upakovanog u klasičnu crnu odevnu kombinaciju. Uredno podšišan i obrijan, odavao je utisak kao da se u njegovom životu sve odvija kao i inače, te da nema ničeg novog i neuobičajenog. Naravno da je sakrio svoj jednodnevni izlet u Milano, kao i svoju saradnju sa Lukom i Larom. Iako ga je Dario od jutros sumnjičavo merkao, on se ipak trudio da ignoriše svačije poglede. Osim toga, trudio se i da ne postavi nekakvo pitanje o Fabiolinom odsustvu za stolom za vreme doručka, ali je kasnije načuo od kućnih pomoćnica da ju je Bruno zatvorio u podrum vile. Kako i zašto, nije želeo da pita, mada ga je zanimalo kako je to njegovom bratu uopšte palo na pamet. Bruno je bio poznat po brzom i lakom ubijanju, ali ne i bilo kakvom mučenju. On je svoje žrtve slao u pakao najbrže i najbezbolnije moguće, verujući da će samo tako ostati miran i da će samo tako moći da nosi na duši sva ta ubistva. Tezauro je jednim značajnim pogledom naterao svog oca da otpočne sa pričom i najzad im kaže zašto su sva trojica pozvani kod njega. Osim kratkog pitanja gde je bio onih deset dana, Mateo nije više od toga stupao u kontakt sa svojim srednjim sinom. Naravno, odgovor nije dobio. Odnos između njega i njegovih roditelja je zahladneo i to je svima bilo jasno. Tenzija za vreme svakog okupljanja se činila sve većom svakog narednog puta, a to je bilo nešto što se najviše odrazivalo na Eleonoru, koja bi svako veče pokušala da započne bilo kakav razgovor sa svojim sinom. Tezauro je uvek  zatvarao vrata svoje sobe njoj pred nosem bez ijedne reči. Bio je maksimalno povučen, duboko zakopanih emocija i nije pokazivao nikakve naznake kako se oseća. Ništa novo i ništa posebno za njega, ali vrlo emocionalno iscrpljujuće za njegovu majku, koja je samo želela jedan kratak razgovor ili samo par reči, da bar zna da je sa njim sve u redu. Tezauro je čak prestao da ponekad dolazi u kuhinju i ispija čaj sa Gajom, što je Dario protumačio kao da se njegov brat u potpunosti isključio iz svega. Ako su mislili da se iz Francuske vratio gotovo neprepoznatljiv, sada su mislili da im u kući živi apsolutni stranac. Prema svima se ponašao kao da je gost, a ne ravnopravni član porodice, i ni u jednom momentu se nije libio toga da im pokaže svoju ravnodušnost za sve o čemu bi pričali i za šta bi mu se obratili.

Mateo ga je gledao u oči. Pre nego što je počeo razgovor sa svojim sinovima, već je znao da će na kraju istog želeti da ostane nasamo sa njim. Zbog toga je pročistio grlo, uspravio se u svojoj stolici i obratio im se: „Kalegarijevi su nas gotovo isključili iz poslova koje smo dobili putem saveza, što nije dobro. Đanluka se okrenuo prema Valenteu i rešio da sklopi novi savez, dok mu Martinovi dišu za vratom i tamane svakog njegovog čoveka na kojeg naiđu. Osveta neće stati, pa vas molim za oprez, jer se Martino nije pokazao kao izbirljiv čovek. Rano jutros sam dobio informaciju da su presreli trojicu naših u industrijskoj zoni, ubili ih i ukrali nam robu, što znači da smo i mi zvanično u ratu sa njima."

Dario se podsmehnuo. „Đubre hoće da mu Valente pere pare. Nešto planira pošto želi da dobar deo love zadrži u Italiji. Već znamo da je sve što je oprao rasporedio po svojim švajcarskim bankama, ali ova situacija je drugačija. Valente će imati veći procenat, to je sigurno, ali zašto bi hteo da sarađuje sa nekim poput njega i rizikuje da uvuče sebe u problem? Taj lik mi smrdi", izneo je svoje mišljenje, kucnuvši zglobovima prstiju o drveni sto.

„Marčelo je do sada pranje novca vršio vrlo pametno i racionalno, ali moram da priznam da se ni meni to ne dopada. Šta vas dvojica mislite o tome?" Mateo je naizmenično pogledao Tezaura i Bruna.