EFEKAT LEPTIRA 🆕️

𝟏𝟔. 𝐏𝐎𝐆𝐋𝐀𝐕𝐋𝐉𝐄 - Leptir

„Ko svoje tajne za sebe čuva, uvek je svoj gospodar."

- arapska poslovica

Fabiola Kasteljano je besno uletela u ogromno predsoblje vile koja više nije bila njen dom. Dan je bio tmuran, baš kao i njena pojava, koja je pretila da nad Kalegarijevima nadvije još mračnije i teže oblake. Dočekala ju je jedna od kućnih pomoćnica, na koju je gospođa Kasteljano bahato bacila svoju bundu, te se momentalno uputila ka salonu. Duga crna kosa joj je bila uvijena u krupne lokne i njihala se na njenim leđima. Na sebi je nosila najnoviji Pradin sako i pantalone, šminka je bila odrađena bez ijedne greške i činilo se kao da joj ništa više ne fali. Ušavši u salon nimalo pristojno i gotovo nasilnički, ugledala je svoju majku i Auroru, koja je prva ustala i prišla joj da je pozdravi i poželi dobrodošlicu s obzirom na to da je nisu videli, a ni čuli već neko vreme. Sitna crvenokosa se možda i suviše entuzijastično obratila toj crnoj mambi, koja samo što nije krenula da sikće i ujeda. Shvativši da je daleko bolja opcija da se povuče i skloni joj se sa očiju, Aurora je brzinski rekla da će otići do kuhinje da vidi kako napreduju pripreme za kasniji doček Monike Valente, koju je Otilija očekivala sa velikim nestrpljenjem. No, ovakav iznenadni upad njene ćerke joj se nimalo nije dopao. Ignorisala je Fabiolino drsko ponašanje prema ženi svoga brata, ali joj je odmah skrenula pažnju na njen prvobitni postupak. „Kakvo je ovo divljačko upadanje? Gde su ti maniri, Fabiola?" Otilija ju je odmeravala, i dalje šokirana onim što je videla i doživela.

„O, zaboga! Ti si poslednja koja mi može pričati o manirima!", Fabiola joj je impulsivno uzvratila. „Gde je otac?"

„Jesi li ti to sama došla iz Firence? Gde ti je muž?" Otilija je ignorisala njeno pitanje.

„Nadam se da će završiti tri metra pod zemljom!", proderala se iz petnih žila, a onda udahnula i teatralno mašući rukama dodala: „Mrzim ga! Taj manijak je obećao da neće dići ruku na mene, ali me je zatvorio u jebenom podrumu, da tu spavam i jedem kao da sam srednjevekovna služavka!"

Zbunjena i iznenađena onim što je upravo čula, Otilija je podigla obrve. „Bruno te je zatvorio u podrumu? Sigurno nisi ništa fino uradila, ako je već morao tako da odreaguje. Podsećam te da taj savez nije sklopljen tek onako i da je tvoj otac morao da pređe preko dosta toga da bi to učinio! Uostalom, nije kod kuće, a nije ni Fabio."

Fabiola je frknula. „Zatvorio me je, jer mu je neka ptičica definitivno šapnula da se bojim mraka, a kada je budem dohvatila, počupaću joj svo perje! Nadam se da će joj sa Valenteom biti tri puta gore nego sa Martinom, jer kučka ništa drugo i ne zaslužuje!"

„Sada ozbiljno preteruješ! Uskoro će doći Monika Valente i ne želim takvu energiju ovde dok je ona tu!", Otilija ju je presekla vidno nezadovoljna onim što čuje.

Zajedljivi podsmeh se formirao na Fabiolinom licu. Prekrstila je ruke na grudima, pa zaobišla majku i zavalila se na staromodni kauč, čije su drvene ivice i blago vijugave nogare bile prefarbane belom bojom. Retko šta je u vili Kalegarijevih bilo moderno, osim kućne tehnologije, sistema za video nadzor i voznog parka. Fabiola je na mali izvezeni jastuk položila svoj lakat i pošto se udobno smestila, pogledala je svoju majku sa zanimanjem i rekla: „Ponekad zaboravljam da je Larina nova svekrva zapravo čuvena Monika Valente. Naravno da nisi smela da pozoveš tetku na taj sastanak, jer bi ti ona ukrala svu pažnju i udavila bi Moniku pitanjima o njenoj, ne tako skromnoj, kolekciji skupocenog nakita."

Otilija se zabrinula zbog Fabioline nagle promene raspoloženja i to što je sada bila apsolutno mirna, ali i spremna da provocira. Njena ćerka je bila oličenje zla i oholosti, baš kao i Letisija, koju nije nimalo podnosila. „Zamolila bih te da se skloniš negde drugde za vreme njenog dolaska", reče Otilija trudeći se da zvuči strogo, iako je znala da to neće upaliti.