EFEKAT LEPTIRA 🆕️

𝟏𝟒. 𝐏𝐎𝐆𝐋𝐀𝐕𝐋𝐉𝐄 - Tišine

„Jutro je majka poslova, a noć majka misli."

- italijanska narodna poslovica

23. april 1997.
Firenca

U zenitu proleća, blizanci su napunili četrnaest godina. Okruženi društvom i porodicom na svom imanju, slavili su jedan od najboljih rođendana do sad. Iako se Tezauro protivio tome da svoje društvo dovede kući, Lorenco je ipak pristao na predlog roditelja da lepo dekorišu vrt iza vinarije i da tu okupe sve. Tezauro je neretko bio nezadovoljan svime što bi roditelji uradili za njega, ali daleko od toga da je bio nezahvalan ili razmažen. Razlog tome je što su radili sve ono što on ipak ne bi želeo i nisu uvek uvažavali to što bi zapravo želeo, a želeo je jednu prostu stvar - da mu omoguće da crta, slika, čita stripove, igra košarku i sve ostalo što su radili njegovi vršnjaci. Sa druge strane, njegovi roditelji su želeli da se on malo više posveti školi, s obzirom na to da se nije pokazivao kao njegov brat blizanac ili ređao uspeh za uspehom kao njegov stariji brat Dario. Smatrali su da je bilo kakav hobi gubljenje vremena i da je važno da uči i stekne svo znanje koje mu škola može pružiti. Kad god je bio lošeg raspoloženja, Tezauro bi odlazio kod svog dede i boravio u njegovoj kancelariji. Deda mu je, da bi ga razveselio, pričao raznorazne priče iz perioda kada je bio njegovih godina. S obzirom na to da je to bilo pre celih pedeset godina, nije mogao da mu priča nešto puno. Tezauro je znao da je na dan dedinog rođendana potpisan Pariski mirovni ugovor i da je njegov pradeda u to vreme bio jedan od uticajnijih političara. Dante Kasteljano je zasigurno živeo lagodnim životom, kao i njegov prgavi unuk, za kojeg je još od malih nogu verovao da će praviti probleme. Međutim, Tezauro iz nekog razloga nije mario za dedinu strogoću, od koje su njegova braća strepela. Za njega je Dante bio samo običan čovek i nije ga uopšte zanimao njegov čin u policiji, kao ni želja da njegovi unuci budu vrlo dobro disciplinovani. Dante, sa druge strane, nije znao kako da postupi sa njim, a da zna da će mu se dečak pokoriti u potpunosti. Verovao je da sa njim mora drugačije i da bi bilo poželjno da pokuša da mu prvo bude prijatelj.

Rođendan se tog divnog aprilskog dana priveo kraju nešto kasnije nego inače, ali su dve osobe bile odsutne i pre tog kraja. Tezauro je sedeo na suvozačevom mestu, dok je njegov deda vozio gradom svoj auto iz osamdesetih, koji je odbijao da zameni nekim novim i boljim. Bilo je deset sati uveče i vreme da dečak ode na spavanje, ali je Dante mislio da mu odlazak u krevet sat vremena nakon uobičajenog neće štetiti. Kada su se zaustavili ispred ogromne kuće, Tezauro je sa dozom opreza pogledao svog dedu. Njegove zelene oči su bile ispunjene zbunjenošću. Naravno da je dečak, iako vrlo mlad, znao gde su se to nalazili. Par njegovih drugara je već pominjalo ovo mesto, čuvenu belu kuću sa prozorima boje crvenog vina, kao i to po čemu je zapravo čuvena. Raj za muškarce, reklo bi se, a upravo je tako Tezauro i doživljavao centar firentinske prostitucije. Usta su mu se osušila kada mu je deda dao znak da krene za njim. Nijedan deo njega nije ni pomislio da je deda tu došao radi sebe, jer je znao da on nije bio takav čovek koji bi pored žive žene došao ovde i time je izdao i prevario. Odlično je razumeo zašto su ovde i to je u njemu budilo uzbuđenost i neku dozu strepnje. Nemo je pratio svog dedu dok je ulazio unutra, a onda su se zaustavili nasred dugačkog hodnika, gde ih je dočekala žena u četrdesetim. Bila je to druga najlepša žena, posle njegove majke, koju je video u životu. Duga crna kosa joj je plesala po dubokom dekolteu, koji je Tezaura mamio da tu odmori svoje oči. Pošto je njegov deda obavio kraći razgovor sa njom, pozdravio ju je i poručio mu da krene za njom. Zbunjen i trgnut iz sanjarenja, ali i postiđen što je uhvaćen u zurenju, Tezauro je nesvesno zakoračao ka napred, ni ne pitavši dedu koliko će se zadržati tu. Duž hodnika je bilo dosta vrata, a iza svakih se čulo stenjanje, vriska i smeh. Nagli talas topline je zapljusnuo njegovo telo dok ga je žena vodila ka poslednjim vratima sa desne strane. Zaustavivši se, žena se okrenula ka njemu i rekla: „Opusti se i uživaj, maleni. Nema razloga za strah i brigu, jer Mia definitivno zna šta radi. Mnogo momaka tvojih godina je počelo da dolazi ovde i sve ih rade volje preusmerim ka njoj, zato što ona baš voli vas mlade piliće. Biću tu kada završiš." Uz namig i široki osmeh, žena je otvorila vrata sobe i propustila ga da uđe unutra.