Nikad nije kasno (ZAVRŠEN PRVI DIO)

Poglavlje 20

Plan joj je bio da se ušunja u kuću i da na taj način smulja majci i tetki kad je došla. Znajući njih i kako rade njihovi mozgovi, mogla je da zamisli šta bi one pomislile. Ušla je u kuću i polako je zatvorila vrata. Krenula je prema stepenicama i taman kad je zakoračila na prvu stepenicu, začula je majčin glas iz trpezarije: "Sedni!" Bisa je udahnula duboko i ušla je u trpezariju i sjela je kraj majke.
"Dobro jutro i tebi." Rekla je Bisa i Dragana ju je pogledala. "Nemoj tako da me gledaš. Nije se desilo ništa od onog na šta ti misliš." Dodala je.
"Ja samo ne želim da budeš povređena na kraju. Takvi kao on ne ostavljaju žene." Rekla je Dragana i uzela je Bisu za ruke. "Ja bih sve uradila da ti budeš srećna i zato ti ovo govorim. Znam kako je kad se zaljubiš..."
"Mama, ja nisam u njega zaljubljena. Između nas nema ništa. Jednostavno sam zaspala na kauču. I to je sve." Rekla je Bisa.
"Kad sam imala malo više od 20 godina, upoznala sam jednog oficira. Bio je stariji od mene 5 godina. Pala sam na njegov šarm i ništa mi drugo nije bilo bitno. Samo on." Rekla je Dragana i Bisa ju je pogledala. "Dok nisam saznala da ima drugu, vjerenicu u Vrnjačkoj Banji. Vratio se njoj. A ja...ostala sam povređena, slomljenog srca."
"Jesi li tog oficira ikad posle srela?" Upitala je Bisa i Dragana je odmahnula glavom i sagnula je glavu. "Mama, meni se to neće desiti. Pogotovo ne sa Markovićem. On i ja...pa mi smo nebo i zemlja. Jedino što on i ja možemo da budemo, jeste neka vrsta prijatelja. To je sve." Dodala je Bisa i poljubila je majku u obraz.
"Samo zapamti što sam ti rekla. Oni ne ostavljaju žene." Rekla je Dragana i ustala je. "Idem da spremim doručak. Sad će i deda da se probudi."
"Hoću palačinke." Rekla je Bisa i osmjehnula se. Znala je da bi Dragana spremila bilo koje jelo, ali mrzila je da peče palačinke.
"Samo ovaj put, jer se još oporavljaš." Rekla je Dragana i otišla je u kuhinju. Bisa je pogledala za njom. Razmišljala je o tome koliko je malo znala o svojoj porodici, o njihovim životima pre. A onda se nasmijala kad je zamislila kakvu bi facu Dragana složila da je vidjela nju i Markovića kako spavaju na kauču, naslonjeni jedno na drugo.
"Čemu se ti smiješ?" Upitala je Dragana kad joj je donijela kafu u trpezariju.
"Ma ništa, sjetila sam se nečeg." Rekla je Bisa.
______________________________________

Nekoliko dana kasnije

"Od kako se vratila, takva je. Nije ni riječ progovorila." Rekla je Dragana, dok su ona i Mihailo posmatrali Bisu kroz prozor. Sjedila je na ljuljašci i češkala Votsona po glavi.
"Nije ti rekla šta joj je komisija rekla?" Upitao je Mihailo i Dragana je odmahnula glavom.
"Ne. Rekla je da je samo ništa ne pitam." Rekla je Dragana i pogledala je u svog oca. "Ne mogu je takvu gledati, tata. Srce mi se kida, a ne znam kako da joj pomognem." Mihailo je zagrlio svoju ćerku.
"Ako je neko razumije, to sam ja. 15 godina sam proveo u kancelariji. I to mi je jako teško palo. Tvoja pokojna majka me je izvukla iz te depresije " Rekao je Mihailo i Dragana je pogledala u Mihaila.
"Ali ona nema nikog. A ne želi da razgovara sa nama." Rekla je Dragana i udahnula je duboko.
"Možda ima." Rekao je Mihailo i pokazao je glavom u pravcu u kojem Dragana da pogleda. Prevrnula je očima.
"On treba da se kloni moje ćerke. Ne želim da moja ćerka prođe kao ja. Ne želim da pati." Rekla je Dragana i Mihailo ju je potapšao po ramenu.
"Markan je zadnja osoba koju želim da vidim u blizini svoje unuke, ali ako ona želi da razgovara sa njim, pustiću. Potpisaću pakt sa đavolom." Rekao je Mihailo i Dragana je odmahnula glavom.
"Neću dopustiti da ona pati. Neću." Rekla je Dragana i otišla je u dnevni boravak, a Mihailo je odmahnuo glavom.

4 godine školovanja, 6 godina letenja, i sad je dobila rešenje da do daljnjeg ne može da leti. Iz zdravstvenih razloga, tako je komisija napisala. Mislila je da će da joj ograniče letenje na neko vrijeme, a ne na neodređeno. To neodređeno je moglo da se prevede i da više nikad neće da leti. Pogledala je u Votsona koji joj je uzvratio tužan pogled.
"Jedino me ti razumiješ." Rekla je Bisa i počeškala ga je po glavi.
"Zašto izgledaš kao da su ti sve lađe potonule?" Upitao je Marković i sjeo je na drugu ljuljašku i ona ga je pogledala.
"Kao da jesu." Rekla je Bisa i pogledala je ispred sebe.
"Komisija je bila danas, zar ne? Kako je prošlo?"
"Što pitaš kad znaš?" Upitala je Bisa i on je slegnuo ramenima.
"Vidim, u odličnom si raspoloženju." Rekao je Marković.
"Šta očekuješ od mene?" Upitala je Bisa i pogledala je u stranu. "Ja sam pilot, ja treba da letim. A ne da sjedim u nekoj..." Iznenadila se kad je Marković okrenuo ljuljašku prema njemu i tako je natjerao da ga pogleda.
"Nije ti zauvijek zabranjeno letenje." Rekao je Marković. "Do daljnjeg. Ukoliko se oporaviš dovoljno, vraćaš se letenju. Znam da je teško, a još teže je to što ćeš i dalje da trpiš mene." Dodao je on i Bisa se malo osmjehnula.
"Navikla sam se na tebe." Rekla je Bisa i on se nasmijao. "Biće teško, ali moraš da budeš istrajna. Stošić se nakon nekoliko godina na zemlji vratio letenju."
"Ja nisam Stošić." Rekla je Bisa i sagnula je glavu.
"Ne, nisi." Rekao je Marković i podigao joj je glavu da ga pogleda. "Ti si najhrabrija osoba koju ja poznajem." Dodao je.
"To kažeš samo da me ohrabriš. Ali..."
"Nema ali." Rekao je Marković.
"Lako je tebi reći. Nisu tebe posle ranjavanja stavili u kancelariju..."
"Vidi, tvrdoglavo stvorenje, ja sam nakon ranjavanja, zamalo ostao nepokretan. Ispao sam iz helikoptera, višestruka povreda kičme. Ali nisam odustao, a ti odustaješ." Rekao je Marković i ona ga je pogledala.
"Ne odustajem..."
"Odustaješ. Nisam mislio da si tolika kukavica." Rekao je Marković i pustio je njenu ljuljašku.
"Ja, kukavica?" Upitala je Bisa.
"Jesi. Jer si se predala kao neka kukavica." Rekao je Marković. Znao je da je Bisa teški inatlija i da će, ako uspije da je naljuti, postići efekat. Ustala je sa ljuljaške i prošla je kraj Votsona koji je ležao u blizini. "Ako si već odustala od karijere, možda možeš da se udaš i da postaneš domaćica..." Nije završio, nije čak ni primijetio kad se Bisa vratila, a nije ni mogao da reaguje kad ga je ošamarila.
"A ti si jedan najobičniji kreten." Rekla je Bisa i krenula je nazad prema kući.
"Kapetane, očekujem Vas u ponedeljak u 8 na poslu..." Rekao je i protrljao je obraz.
"Idi dođavola!" Promrmljala je i ušla je u kuću. "Koji kreten!" Dodala je i uhvatila se za ranu. Nagli pokreti nisu bili dobri. I polu-zarasla rana ju je podsetila na to.
"Jesi li dobro..." Rekla je Dragana kad je ušla u hodnik.
"Jesam, mama. Jesam." Rekla je Bisa i pokušala je da bol reguliše disanjem.
"Hajde da sedneš..."
"Dobro sam, mama." Rekla je Bisa i pogledala je u Draganu. "Idem gore." Dodala je i polako se popela uz stepenice.
______________________________________