KUĆA NA DVA SPRATA || PJM || FF

"pomirenje"

Proslo je nedelju dana.Petak je.Vratila sam se sa fakulteta pre pola sata.Sedim kuci i dosadjujem se sama.Jin i ostali nisu kod kuce.
Rucala sam i sela u dnevnu da ih sacekam da dodju.
Nakon 5min cula sam zvono.

Y/N:Zasto zvone?Imaju kljuc.
Otvaram vrata i zatecem.Njega.Jimina.
Y/N:Sta ces ti ovde!?
Jimin:Proslo je nekoliko dana.Dosao sam da pricamo.
Y/N:Ali...
Jimin:Nema ali,Y/N.Pricacemo.Nista necemo ovim postici.Pa pustas li me unutra?
Y/N:Dobro!Ulazi.
Jimin:Vidim nema nikoga.Jos bolje.
Y/N:Da,nema nikoga.Kazi sta si hteo.
Jimin:Nemoj tako.Polako.Sve sto te zanima me pitaj.
Y/N:Zasto?Zasto si to uradio?Verovala sam ti.
Jimin:Nisam.Nisam ja nju poljubio.Ona je mene.
Y/N:Ocekujes da ti poverujem?
Jimin:Slusaj,dosao sam da te uzmem kao i svaki dan.Ona je naisla.Saznala je gde ides na fakultet i namerno je dosla.
Y/N:Zasto namerno?
Jimin:Jer smo nas dvoje raskinuli,a cula je da sam sa tobom.Htela je da me vidis sa njom.Znala je da ces odmah nesto da pomislis.

U pravu je.Ne znam sta da mu kazem.

Jimin:Ja sam pokusao da je oteram,ali nisam hteo da privlacim paznju.Da neko pomisli da vrsim neko nasilje nad devojkom.Poljubila me je.Nisam mogao da je gurnem.Ali nisam uzvratio.Obecavam ti.Nisam.Nikada to ne bih mogao.
Y/N:Jimin...
Jimin:Y/N,ja tebe volim.Pitaj koga god hoces da ti to potvrdi.Ne bih mogao to da ti uradim.
Y/N:Dobro,verujem ti.
Jimin:Stvarno?Oprostila si mi!?
Y/N:Jos maloo...ali blizu si toga.
Jimin:Mogu da te zagrlim?
Krenuo je ka meni.
Y/N:Opp,ne jos.
Jimin:Dobro,necu da navaljujem.A vracas li se nasoj kuci?
Y/N:Ne jos uvek.
Jimin:A kada ces?
Y/N:Videcemo.
Jimin:Znaci neces da mi kazes?
Y/N:Necu.
Jimin:Dobro,idem ja onda...
Y/N:Nisi se valjda naljutio?
Jimin:Nisam.

Prisla sam mu polako i zagrlila ga.Blago.Ne kao uvek.Nisam zelela da pomisli da sam mu tako lako oprostila.
Jimin:Hvala ti.Vidimo se.
Y/N:Vidimo se,uskoro.

Izasao je.Doslo mi je da vristim od srece.Jimin.Moj Jimin.U dubini duse sam znala da postoji objasnjenje.On mene voli.Volim i ja njega.
Posle nekog vremena vratili su se ostali.

Y/N:Ooo,pa gospodo.Gde ste do sada?
Jin:Otkud ovakav ton?
Namjoon:Ove nedelje si jedva progovarala sa nama.
Hobi:Otkud sad to?
Suga:Mora da se pomirila sa Jiminom.
Y/N:Istina.Mislim nismo jos,ali pricali smo,tako da...
Hobi:To bree!
Namjoon:Konacno.
Jin:Znaci dolazio je?
Y/N:Jeste.
Suga:Pa zasto nisi otisla sa njim?
Y/N:A jel ja to vama smetam?Pa hoćete da me oterate.
Jin:Neee!
Hobi:Ne pricaj gluposti.
Suga:Ne lupetaj,nego ako ste se vec pomirili.Zasto?
Y/N:Nismo jos uvek.
Namjoon:Ali kao da jeste!
Y/N:Dobroo,otici cu veceras.
Hobi:Da mu javim?
Y/N:Nee,iznenadicu ga!
Hobi:Bravo,Y/N,tako treba.

Otisla sam da spremim stvari.Donela sam torbu kod njih i sedela jos malo.

20:00h
Y/N:Mislim da je vreme da krenem.
Jin:Ja cu da te odvezem.
Y/N:Momci,vidimo se.Sutra je vikend.Rasporedite se gde idemo.
Suga:Klub se ne racuna.
Y/N:Dobro,nema kluba.Cekam da zovete negde.
Namjoon:Dobro,vidimo se.
Hobi:Srecno!
Y/N:Hvala.

Jin me je cekao u autu.
Jin:Idemo?
Y/N:Idemo.
Bila sam uzbudjena.Kao da treba prvi put u zivotu da ga vidim.
Jin:Evo nas.
Y/N:Hvala!
Poljubila sam ga obraz.
Jin:Pa,sa srecom.
Y/N:Hvalaaa!

Uzela sam torbu.Nije bila teska.Krenula sam ka vratima.Auto je bio parkiran ispred.Svetlo u dnevnoj je upaljeno.
Y/N:Znaci,tu je.
Kucnula sam.Nakon bukv,5 sekundi je otvorio.
Y/N:Tadaa!
Jimin:Y/N,od kud ti?
Y/N:Jesam li pozvana?
Jimin:Naravno da jesi!Udji!
Usla sam i nisam znala kako da reagujem.
Jimin:Pa,mogu sada da te zagrlim.
Y/N:Ph,mozes!

Zagrlio me je tako snazno mislila sam da ce da me udavi.
Y/N:Jimin!Polako udavices me!
Jimin:Izvini,ali mnogo si mi nedostajala!
Y/N:I ti si meni!Puno!

Podigao me je u narucje.Stavila sam noge oko njegovog struka.Nosio me je do svoje sobe.Ljubili smo se.Bacio me je na krevet i krenuo da me skida.Pocela sam i ja njega.
(svi znamo sta se desilo)
Osecala sam se prelepo.Konacno sam sa njim.Ponovo.Nedostajao mi je.Njegovo lice,kosa,osmeh.Usne...mnogo.