OBITELJ

NICK

-Anne, ti ovdje dođi prva. -Nick je pažljivo slušao Tima -Vi ostali, udaljite se na drugi kraj prostorije.

Nick je ustao. Gledao je u svoju majku. Isprva nije ustajala.

-Mama, ustani. -šapnuo joj je

Ustala je.

Uzeo ju je za ruku i krenuo na drugi kraj prostorije. Sjeo je skroz u kut a svoju je majku posjeo pokraj sebe. Gledao je kako Anne polako hoda prema inspektoru. Pokušao je čuti što ju ispituje, no to je bilo nemoguće.

Počeo je gledati po sobi. Slike, cijeli boravak ispunjen slikama. Portretima. Pitao se tko su ti ljudi na slikama. Sigurno neki važni ljudi.

Nastavio je promatrati. Zrcalo.

-Što će ikome ovako veliko zrcalo, ne razumijem.

Razmišljao je koliko je veliko. -Pet puta četiri metara. Možda i više.

Kome treba takvo zrcalo. Vidi se skoro cijela prostorija.

Pogledao je ispod zrcala. Anne je već ustajala. Ian je također ustao i otpratio ju izvan boravka. Svi su šutjeli.

Tim ih je pogledao. Nick je gledao njegovo lice.

-Ljut je. Jako je ljut. -pomislio je

Tim nije ništa rekao. Samo ih je promatrao. Tu tužnu, razočaranu, lažljivu gomilu ljudi.

-Ljut je, jako je ljut.

Sjedio je tako, promatrao Tima, promatrao svoju sestru. Promatrao svoju majku. Emily je gledala u pod. Rose je gledala u strop. Gleda li mama prema djedovoj sobi. Pokušao je u mislima doći do djedove sobe. Izašao je, skrenuo desno, hodao par metara ravno te skrenuo lijevo. Penjao se po stepenicama.
-Zašto si djed nije napravio sobu negdje u prizemlju. Bilo bi mu toliko lakše.
Došao je na prvi kat, skrenuo je lijevo. Došao je do djedove sobe. Nije se usudio ući u nju. Nije se usudio otvoriti vrata. Tko zna što bi mogao vidjeti. Vratio se mislima u dnevni boravak. Pogledao je gore.

-Da. Gleda u djedovu sobu. -pomislio je

Ian se vratio. Nije mu dugo trebalo. Tim ga j nešto pitao. Potvrdno je odgovorio. To jest, nije odgovorio, samo je kimnuo glavom.

-Emily, dođi ovdje. -pozvao ju je Tim

Emily se isprva nije htjela dignuti.

-Ajde Emily, sigurno nisi kriva i oni to znaju. -tiho joj je rekao -Barem nećeš morati biti ovdje.

Odmah ju je uvjerio.

Brzo je ustala i bez straha došla do Tima i Iana.

Nick je gledao. Nick je gledao svoju sestru.

-Tako je hrabra. Ajde, samo da sve prođe bez problema. Samo da sve prođe bez problema.
Ustala je, za njom je ustao i Ian.

-To! Sve je dobro.

Ian se vratio puno brže nego što mu je trebalo dok je ispratio Anne.

Gledao je koga će sljedećeg prozvati. Pažljivo je slušao. Obradovao se kad je čuo svoje ime.

-Drži se mama. -rekao je Rose i užurbanim korakom otišao prema inspektorima. Rose nije ništa odgovorila. Nije ni pomaknula glavu. To je Nicka jako pogodilo.

Sjeo je za stolac na kojemu je prije par minuta sjedila njegova sestra.

-Kada si se probudio?

-Malo poslije tri.

-Što te probudilo?

-Vika, kao i sve druge vjerujem.

-Što si radio od kada si se probudio do kada si došao ovdje?

-Izašao sam iz sobe. Vidio sam Davida da trči prema djedovoj sobi. Ispred sobe su već bili stric Dave i kuhar. Anthony. Samo su stajali tamo. Nisu se usudili ući u sobu. David ih je odgurnuo i ušao unutra. Kasnije je došao gospodin Burt i rekao svima da krenu u dnevni boravak. Naravno, poslušao sam ga i čekao ovdje do sada.

Tim je užurbano pisao u svoju crnu knjižicu.

-U redu, hvala ti. Ian će te otpratiti do tvoje sobe. Zaključat ćeš se i nećeš puštati nikoga da uđe u tvoju sobu osim mene. Jasno?

-Jasno. -kratko je odgovorio Nick

Tim Black je izgledao nekako sretniji kada ga je Nick pri odlasku pogledao.

-Možda sam im pomogao, nadam se da jesam. Ne znam. -pomislio je

Nije ništa htio pitati Iana. Znao je da neće dobiti odgovor. Sigurno je takva procedura. Ako mi ne smijemo međusobno pričati, sigurno nam ni Ian ne smije ništa govoriti. -zaključio je Nick

Ušao je u sobu, zaključao je i legao u krevet. Od umora je odmah zaspao.

Probudilo ga je kucanje.

-Nick, otvaraj, inspektor Black je.

-Našli su ga. Gotovo je. Napokon je gotovo. -razveselio se Nick