- Kako možete da je pustite da ide u taj kraj?! - Petunija je izbezumljeno ponavljala istu rečenicu celog dana.
- Tunijice, rekla sam deset puta, upoznali smo Severusovu majku i imamo poverenja da joj poverimo Lili na jedno prepodne - objasnila je gospođa Evans.
- Ali ona mora da ode do tog ružnog, neuglednog mesta - nije odustajala Petunija.
- Ružan je zato što su ljudi koji žive tamo siromašni, to nije njihov izbor Tunija - umešala se njena sestra Lili.
- Dosta rasprave devojčice - reče odsečno gospođa Evans gledajući kroz prozor - Lili, čini mi se da je Severus došao po tebe.
Lili trčeći priđe prozoru i ugleda dečaka kako nesigurim korakom korača ka vratima kuće.
- Idem ja mama, ne mora on da ulazi ovamo, plašim se da će opet morati da pretrpi neku uvredu - reče Lili bacivši pogled na sestru koja frknu, ali ne reče ništa.
- Novac ti je u zadnjoj pregradi ranca dušo, a spisak stvari napred - govorila je gospođa Evans stavljajući ranac na leđa svojoj ćerki - slušaj gospođu Snejp i ne odvajajte se od nje. Jesi li sigurna da ne želiš da pođem sa tobom?
- Da mama, ostani sa Tunijom - reče Lili a zatim potrča ka izlazu - vidimo se na ručku!
Gospođa Evans nije bila presrećna kada je njena ćerka predložila da ode u Dijagon-aleju sa svojim drugom i njegovom majkom, prvenstveno jer nije ništa znala o porodici Snejp. Želela je da pođe i ona. Gospodin Evans nije mogao zbog posla, ali ona bi mogla kada bi povela i Petuniju. Međutim, Petunija nije ni želela da sasluša taj predlog. « Da idem na taj skup nakaza, ne pada mi na pamet! » vikala je ona, i tako je gospođa Evans morala da odustane od svog plana. Jedino što joj je preostalo bilo je da makar upozna gospođu Snejp. Otišla je do fabrike u kojoj su radili skoro svi stanovnici Preljinog sokaka, kraja u kojem je živeo Severus. Gospođa Snejp činila se starijom nego što jeste, te ona zaključi da nije imala lagodan život. Nije bila previše raspoložena za razgovor ali ju je uverila da će Lili biti sigurna sa njom. Toplina u njenom glasu naterala je gospođu Evans da joj poveruje, te pristade da pusti Lili.
- Nikad nisam bila u ovom delu grada - reče Lili radoznalo kada su se približili Preljinom sokaku.
- Nije baš kao kod tebe - u Severusovom glasu mogla se primetiti napetost - malo je, ovaj, neugledno.
- Baš me briga Sev - reče ona odsečno.
Severus ispusti uzdah olakšanja. Uska ulica činila se mračnom i tmurnom uprkos sunčanom danu. Načičkane kuće delovale su pusto. Lili se naježi i protiv svoje volje. Najzad stigoše pred kuću koja se nalazila na samom kraju sokaka. Kapija beše odvaljena, te se njih dvoje provukoše i uđoše u dvorište koje je bilo u skladu sa ulicom. Uska betonska staza, okružena zapuštenom travom, vodila je do ulaznih vrata trošne kuće. Na vratima se pojavila niska žena, izboranog lica, kukastog nosa i duge crne kose. Lili zapazi sličnost majke i sina.
- Tobijas nije tu, verovatno je otskitao negde - reče ona umesto pozdrava.
Severus promrmlja nešto što se Lili učinilo kao "Hvala Bogu".
- Ti mora da si Lili - reče - ja sam Ajlin.
- Drago mi je - reče Lili ljupko.
- Prebacićemo se pomoću flu praška. Sev, da li si joj objasnio kako to funkcioniše? - upita gospođa Snejp.
- Jesam mama, još pre neki dan - reče Severus koračajući prema kaminu.
- Dobro, idi onda ti prvi da pokažeš Lili kako se to radi, pa će ona posle tebe. - reče gospođa Snejp, a zatim se okrenu ka Lili - Vrlo je prosto, videćeš. Uđeš u kamin, uzmeš prašak, baciš ga dole i jasno izgovoriš Dijagon-aleja. Pogledaj kako Sev to radi.
Severus priđe oronulom kaminu, uze flu prašak iz činije koja je stajala na kaminu, zatim se okrenu ka majci i Lili.
- Vidimo se za par trenutaka - reče im, a zatim baci prašak na pod, razgovetno izgovorivši - Dijagon-aleja.
Istog trenutka progutaše ga veliki crveni plamenovi, i Severus nestade zajedno sa njima.
- Nije tako strašno kao što izgleda - reče gospođa Snejp, videvši Lilin izraz lica - hajde sada ti.
Lili odvažno priđe kaminu i uze flu prašak. Na trenutak zapazi prašnjavi ram u kojem je stajala slika Severusa i njegove mame. Primetila je dve čudne stvari: prva je bila da su se njih dvoje pomerali na slici, kao mini video snimak, a druga je to što se Severus smešio, to je bilo veoma neuobičajeno za njega, mislila je Lili. Sa tim mislima uputila se ka kaminu. Glasno izgovori Dijagon-aleja, i već sledećeg trenutka pojavila se upravo tamo.
Jako sunce na trenutak joj je pomutilo vid. Lili protrlja oči i otrese pepeo sa haljinice, a zatim se osvrnu oko sebe. Gomila ljudi žurno je prolazila pored nje, neki su glasno razgovarali. Sa obe strane ulice nalazili su se raznovrsni izlozi. Gospođa Snejp stvori se pored njih.
- Šta mislite o tome da odem da vam nabavim knjige, dok vi uzmete odore i štapiće?
- Može tako - reče Snejp - ali Lili prvo mora do banke da razmeni normalski novac.
- Ah da - reče gospođa Snejp - onda idem sa vama, ne puštam vas same među one mrgudne gobline.
Čarobnjačka banka Gringots nalazila se na kraju Dijagon-aleje. Visoka zgrada strogog izgleda nadvijala se nad alejom. Na samom ulazu stajala su dva čuvara oprezno posmatrajući svakog ko ulazi. Gospođa Snejp išla je prva, dok su za njom žurili Severus i Lili. Prođoše pored čuvara i nađoše se u prostranoj ulaznoj dvorani Gringotsa. Menjačnica se nalazila na prvom šalteru, iza koga je sedeo stariji goblin mrgodnog izraza lica.
- Daj meni novac, ja ću ti razmeniti - reče gospođa Snejp i uze 30 funti koje joj je Lili pružila.
Njih troje zajedno priđoše šalteru. Gospođa Snejp stavi novac na pult.
- Želela bih da razmenim 30 funti - reče ona goblinu koji još uvek nije podigao pogled sa svojih spisa.
Nakon nekoliko trenutaka, goblin napokon prestade sa svojim poslom i žilavom, malom šakom uze novac sa pulta, a zatim ga provuče kroz detektor lažnih novčanica. Pokreti mu behu veoma usporeni, što je, čini se, veoma iritiralo gospođu Snejp.
- To je 30 galeona, 2 sikla i jedan knut. Izvolite Vaš novac. - reče monotonim glasom nakon što je proverio novac.
Gospođa Snejp uze novac, a zatim se zaputiše ka izlazu. Kada su se našli napolju Lili uze svoj novac, a zatim se razdvojiše kako su se i dogovorili. Gospođa Snejp je otišla po knjige, kotliće i ostale potrepštine, dok se Lili i Snejp najpre uputiše ka Olivanderovoj prodavnici štapića. Lili je nekoliko puta zamalo udarila u prolaznike jer je bila zagledana u izloge različitih radnji i u sve te čarobnjake koji su prolazili obučeni, prema njenom mišljenju, veoma čudno i ekscentrično.
- Zemlja zove Lili - Snejpov glas prenu je iz razgledanja - stigli smo kod Olivandera.
- Oh prvačići, izvolite, izvolite - srdačno ih dočeka sredovečni čovek, vlasnik radnje.
- Došli smo da kupimo svoje prve štapiće - reče Severus.
- Naravno da jeste - nasmeja se Olivander - ti si Ajlinin mali, odmah sam te prepoznao, veoma ličiš na svoju majku. Ona je isto svoj štapić kupila kod mene. Bukovina i feniksovo pero, čini mi se, polusavitljiv.
Olivanderov pogled se zatim zaustavi se na Lili.
- Hm, ti mi nisi poznata, kako se ti prezivaš? - upita on.
- Evans, gospodine.
- Mora da tvoji roditelji nisu bili moje mušterije. - reče on.
- Ovaj, ja sam normalskog porekla - Lili pocrvene.
- Oh, naravno, zato mi nisi poznata, sve je u redu - reče on na njeno vidno olakšanje - znam ja dosta čarobnjaka normalskog porekla koji su bili izvrsni u svojim strukama. Nego dosta priče, hajde da vam nađemo štapiće. Sačekajte tu, imam neke koje će vam savršeno pristajati.
Četvrt sata kasnije, Lili i Snejp izađoše iz radnje noseći svoje prve štapiće.
- Sada kada imam štapić mogu da te pretvorim u žabu ako me iznerviraš - smejala se Lili.
- A ja mogu da te pošaljem u Askaban za to - uzvrati joj on.
To je trebalo da bude šala, ali njeno lice poprimi bled izraz na pomen čarobnjačkog zatvora.
- Šalim se, naravno da ne šalju ljude u Askaban zbog toga - dodade on kada ugleda njeno uplašeno lice.
- Sada bi trebalo da nabavimo odore, je l da? - upita ona.
Sada je na Severusa bio red da promeni boju lica.
- Ovaj, da. Ja ću svratiti u prodavnicu polovnih odora. Ali ću te prvo odvesti do madam Aljkavuše.
- Hoću i ja polovnu odoru - reče odmah Lili.
- Naravno da nećeš, ne budi blesava, ne moraš to da radiš zbog mene.
- Ne radim to zbog tebe, samo želim da mi ostane više novca koji ću potrošiti na knjige. Ne stoj tu u mestu, nego idemo do radnje. Ti ionako ne znaš da izabereš sam odoru.
Severus nevoljno pođe sa njom. Međutim, ispostavilo se da je Lili bila u pravu. Ona je stvarno umela da pronađe odore koje su izgledale kao nove. Kada su završili, zaputili su se ka početku Dijagon-aleje da se nađu sa gospođom Snejp. Lilinu pažnju privuče izlog sa metlama.
- Zašto su metle toliko posebne da se nalaze u izlogu? - upita ona.
- Zato što ljudi lete na njima. - odgovori Severus.
- Molim? - Lili nije mogla da sakrije iznenađenje - Ali ja sam mislila da to postoji samo u crtanim filmovima.
- Verovatno je neki normalac video nekog od naših kako leti, samo što mu naravno niko nije poverovao.
- Da li služe kao prevozno sredstvo?
- Samo za kratke relacije, previše su neudobne i nepraktične za duža putovanja. Najviše se koriste za kvidič.
- Za šta?
- Za sport u kome grupa ljudi juri na metlama i gađa se loptama - objasni Severus kratko. - To su uglavnom ljudi kojima glava i ne služi za drugo nego za jurcanje za loptom.
- Čemu takav stav Sev? - upita Lili - I u normalskom svetu imaš razne sportove, a sportisti nisu glupi. Ako ti ne voliš, ne moraš da vređaš one koji to vole.
Severus joj ništa ne odgovori jer im se upravo pridružila njegova majka.
- Nabavila sam vam sve što je bilo potrebno i to po veoma povoljnim cenama. - reče ona - Pođimo sada kući. Lili, tvoji roditelji već sigurno brinu što nas nema do sada.
Lili se još jednom osvrnu da pogleda Dijagon-aleju, a zatim se zaputiše nazad u svakodnevicu.
Kasnije tog dana našli su se pored jezera. Leto je bilo na izmaku, kao i njihov raspust.
- Sev, zatvori oči i ispruži ruku. - reče Lili odjednom.
- Zašto? - upita on sumnjičavo.
- Nemoj da si dosadan nego uradi tako.
Severus zatvori oči i lagano ispruži ruku, a zatim oseti da mu je ona nešto spustila na dlan. On otvori oči i ugleda kesicu Berti Botovih bombona svih aroma.
- Odakle ti ovo?
- Pa iz Dijagon-aleje naravno - smejala se ona - kupila sam krišom dok si ti bio zagledan u onaj izlog sa životinjama.
- Nisi trebala, ali hvala ti - njegovi obrazi poprimiše rumenu boju.
- Dijagon-aleja je najlepše mesto koje sam ikada videla Sev - reče ona pružajući se po travi, zagledana u nebo.
- Čekaj tek da vidiš Hogvorts - reče on i leže pored nje.
Ostatak dana proveli su u isprobavanju bombona i razgovorima o Hogvortsu. Mnogo godina kasnije, za Severusa će ovaj dan i dalje biti jedan od najlepših u životu.
* * *
Iii drugi deo je tu. Uživajte! :***