Koukvort, jul 1971.
Mršav i bled dečak crne kose sedeo je zamišljen pored jezera, osvrćući se svakog časa preko ramena. Vetrovit i nešto hladniji dan učinio je mesto pustim, tako da niko osim njega nije bio tu. On je bezvoljno bacao kamenčiće u vodu, ravnodušnog izraza lica. Odjednom oseti kako mu neko stavlja ruke preko očiju. Refleksno se trgao jer je navikao na maltretiranje vršnjaka iz ulice, koji su ga uvek smatrali čudakom.
- Ja sam, šta ti je - progovori ljupkim glasom devojčica koja je sada sela pored njega.
- Nisam te čuo kad si dolazila - odgovori on.
- Prišunjala sam se - reče ona nestašno i samozadovoljno.
Dečak se osmehnu a zatim je nestrpljivo upita:
- Da li si dobila pismo?
Devojčica razvuče osmeh od uva do uva, a zatim izvuče iz džepa haljinice pismo i pokaza mu crveni žig.
- Znao sam - reče dečak oduševljeno - rekao sam ti Lili.
- Došla je neka gospođa koja je pričala sa mojim roditeljima, posto su oni, kako beše?
- Normalci - dopuni je dečak.
- Da, to. Mislim, ja sam već sve znala i ispričala sam im koliko sam mogla, a da ne pomisle da sam luda - reče ona kroz osmeh - ali sada kada su čuli od nekog starijeg i pouzdanog, prihvatili su činjenicu da neću ići u običnu školu. Podržali su me i rekli da će me odvesti do Dijagon aleje da kupim sve što mi je potrebno. Tako sam srećna Severuse!
Devojčica zagrli svog druga iz sve snage. On, iznenađen njenim postupkom, nežno spusti ruke oko njenih ramena i uzvrati joj zagrljaj. Lili i Severus imali su devet godina kada su se upoznali. Živeli su par ulica jedno od drugog. Snejp, čija je majka bila veštica, znao je sve o svetu magije. Tako je jednog dana ugledao Lili kako se ljulja na ljuljašci, a onda skače sa nje, lebdi par sekundi u vazduhu i lagano se spušta na zemlju. Devojčica nije bila svesna svojih magičnih sposobnosti, ali Severus je znao da je ona veštica. Njeni roditelji su bili Normalci, te ona nije ništa znala o svetu magije. Severus je toliko želeo da se upozna sa njom ali ga je bilo sramota da joj priđe. Bila je prelepa riđokosa devojčica, uvek u lepršavim cvetnim haljinama, dok je on bio mršavi dečak u staroj garderobi. U početku je uživao samo je gledajući, skriven iza žbunja, ali ga je Lilina sestra Petunija spazila jednom i to je pružilo priliku Severusu da izađe iz senke. Petunija mu nikada nije bila simpatična pa je sačekao priliku da Lili bude sama i tada joj je prišao. Ona je bila jedina koja nije bežala od njega niti ga zadirkivala zbog stare odeće. Često bi satima sedeli pored jezera i pričali, uglavnom o Hogvortsu. U početku mu nije verovala u to da je veštica, čak je to smatrala uvredom, ali stvari su se promenile kada joj je objasnio zašto je ona u mogućnosti da uradi stvari koje njena sestra ne ume. Postala je jedini prijatelj kojeg ima.
- Da vidim tvoje pismo - reče mu ona pružajući ruku.
On izvuče iz džepa kovertu i pruži joj. Lili radoznalo otvori i poče da čita isto pismo koje i ona ima. Kada je završila pažljivo vrati pismo u kovertu i pruži ga Severusu.
- Da li si siguran da neće praviti problem što sam normalskog porekla? - upita ga ona tiho.
- Siguran sam - Severus joj odgovori u trenu - nisi jedina, mnogo njih je normalskog porekla. Direktor škole, Dambldor, ne pravi razliku između čistokrvnih i... ovih drugih.
- Zvučiš kao da ti to smeta - obrati mu se Lili sumnjičavo.
- Ne smeta mi - brzo odgovori Severus - nisam ni ja čistokrvan.
- Kako su tvoji roditelji reagovali kada si dobio pismo? - upita ga ona, tek da bi promenila temu.
- Nisu bili previše zainteresovani - reče on gledajući u zemlju - iskreno, jedva čekam Hogvorts, muka mi je i od njih i od ovog mesta.
- Hoćemo li se i tamo družiti, ili ćeš me zaboraviti kada se združiš sa tvojim čistokrvnim prijateljima - zadirkivala ga je Lili.
- Ne budi smešna - reče on - uvek ću se družiti sa tobom.
Dve nedelje kasnije
Severus je nesigurno koračao preko ulice, osvrćući se svakog trena. Retko kada je zalazio u ovaj deo grada, prvenstveno jer nije imao razloga. Naselje je bilo udaljeno od njegove kuće, a nije ni imao prijatelja kojeg bi posetio ovde. Osim Lili naravno. Ali kod nje nikada nije bio, uvek bi se sastajali pored jezera koje je bilo jednako udaljeno i od njegove i od njene kuće. Severus stade da bolje posmatra naselje. Jasno je da je bilo dosta uređenije od njegovog, ali to nije bilo teško postići. Preljin sokak, u kojem je Severus živeo, bio je siromašan kraj Koukvorta, u kojem je većina stanovnika živela krajnje skromno. Načičkane oronule kuće, stara kaldrma i psi lutalice bile su povod da ostali stanovnici retko tamo zalaze. Iz tog razloga Severus nije nikada pozvao Lili kod sebe. Takođe, nije želeo ni da ona upozna njegove, večito namrgođene roditelje, posebno oca koji je često bio pijan. Zato se veoma iznenadio kada ga je ona pozvala da dođe kod nje. "Moji roditelji žele da znaju s kim provodim vreme na jezeru, i sa kim ću od septembra biti u školi" objasnila mu je. Ulica sa drvoredima topole prostirala se ispred njega. U susret mu je išla riđa devojčica u cvetnoj, plavoj haljinici do kolena. "Znala sam da ćeš naći put", reče ona, "hajdemo, čekaju nas moji roditelji". Na veliko Severusovo olakšanje, Lilina sestra Petunija nije bila tu. Već je zamišljao njene otrovne poglede koje mu je upućivala kad god bi se sreli. Za razliku od nje, gospodin i gospođa Evans bili su prijatni ljudi, koji su Severusa dočekali toplo i srdačno. Gospođa Evans poslužila je kolače dok ga je gospodin Evans ispitivao o Hogvortsu.
- Dobro, nećemo vam više dosađivati - reče gospođa Evans nakon nekog vremena - napolju je tmurno vreme, možete da se igrate i ovde Lili, a ne da izlazite napolje.
- Šteta, baš sam htela da prošetam - reče Lili pomalo razočarano - ali nema veze, taman ću Severusu pokazati svoju sobu, i to normalsku.
- Kakvu? - zbunjeno će gospodin Evans.
- Nečarobnjačku, je l tako da to znači ra reč? - gospođa Evans bila je ponosna na sebe što je zapamtila.
Lili i Severus se uz smeh popeše na sprat. Uđoše u prostranu sobu sa bledo žutim tapetama i velikim prozorom sa pogledom na ulicu.
- Delim je sa Petunijom - objasni Lili - ja sam htela plave tapete, a ona bež. Ovo je neki kompromis, pretpostavljam.
Severus se okretao oko sebe upijajući svaki detalj Lilnog kutka. Nekoliko ramova sa fotografijama stajalo je na stočiću pokraj kreveta. Lili sa rođendanskom tortom ispred sebe. Lili i Petunija u svečanim haljinicama. Porodica Evans na letovanju.
- Hvataj! - Severus začu Lilin glas, a zatim ga nešto pogodi u potiljak.
- Baš si smotan - kikotala se Lili.
- Čime si me to pogodila? - pokušavao je da zvuči ozbiljno, ali mu se jedan smešak ote dok se češao po glavi na mesti gde ga je pogodila.
- Gumenom lopticom - smejala se i dalje pokazujući prstom preko puta - otkotrljala se ispod Tunijinog kreveta.
- Čekaj, dohvatiću je - reče on i leže na pod da bi zavukao ruku ispod kreveta - uh, ovde ima svačega.
- Tunija je opsednuta idejom da joj ja preturam po stvarima, pa često ima običaj da ih krije - objasni Lili.
- Ne, ovo definitivno nije loptica - reče Snejp vraćajući malog zeku nazad ispod kreveta - ima ovde i neke papire i... Lili, pogledaj ovo.
Lili radoznalo kleknu pored Severusa koji se sada uspravio u sedeći položaj, držeći otvorenu kovertu u ruci.
- Ovo je tvoje pismo sa Hogvortsa - reče on začuđeno - pogledaj, ovo je taj žig.
- Ne, nije - odgovori ona sigurno - moje je ispod jastuka.
- Pogledaj, piše njeno ime, nisi mi rekla da je i ona dobila pismo sa Hogvortsa.
- Zato što ga i nije dobila - odgovori Lili - gospođa koja je došla rekla je da samo ja idem, nije pominjala Tuniju.
- Šta misliš da... - Severus ne dovrši rečenicu.
- Ne možemo, Sev, nije kulturno čitati tuđu poštu.
- Zar te ne zanima bar malo, Lili? - Severus je očigledno izgarao od radoznalosti.
Lili je oklevala nekoliko trenutaka, a zatim reče - Ali, moramo da ga vratimo isto onako kako smo ga našli, u suprotnom Tunija će me ubiti.
Severus pažljivo izvadi pismo iz koverte, a zatim se oboje skupiše oko pisma čitajući nestrpljivo.
Draga gospođice Evans,
primio sam Vaše pismo, i žao mi je što Vam moram saopštiti da nije izvodljivo da pohađate Hogvorts zajedno sa Vašom sestrom. Nemojte ovo shavatati kao smak sveta. Siguran sam da će Vam biti sasvim lepo i u školi u koju trenutno idete. Nemojte biti tužni, niste ništa manje vredni od svoje sestre. Lično smatram da svaki čovek poseduje magiju u sebi, a to je ljubav. Ko god Vam kaže da ne vredite jer ne idete na Hogvorts, nemojte mu verovati. Ljudi su različiti, i privlače ih različita mesta. Jednoga dana, biće Vam drago što ste upravo tu gde jeste.
Srdačno,
Albus Dambldor, direktor škole za veštice i čarobnjake Hogvorts.
- Ne mogu da verujem da je jedna Normalka uspela da kontaktira Dambldora - reče Severus iznenađeno kada je završio sa čitanjem.
- Ali kako - pitala se Lili - čak ni ja ne bih znala kako da pošaljem pismo, mi nemamo sovu.
- Mora da postoji neko iz Ministarstva ko nadzire normalsku poštu. - reče Snejp vraćajući pismo u kovertu - Bolje da vratimo ovo gde smo našli.
- Tunija uvek priča kako ne bi volela da ide sa mnom - reče Lili - kaže da tamo idu nenormalni ljudi poput... pa poput tebe i mene.
- To priča zato što je ljubomorna - reče Snejp podrugljivo - šta misliš što je pisala Dambldoru. Ona želi da bude poput tebe Lili.
Još uvek su sedeli na podu pored Petunijinog kreveta. Severus se približi Lili. Njegove crne oči sijale su pri pogledu na nju.
- Ti si posebna, a ona je obična.
Nešto u njegovom pogledu natera je da se odmakne malo.
- Profesor Dambldor ne misli da je ona obična - u njenom glasu osećala se doza uvređenosti - stalno ti govorim da je ne vređaš.
- A ona mene može da vređa - odgovori on odbrambeno.
- I njoj sam isto to rekla - reče Lili iznervirano - ne mogu više da budem između dve vatre.
- Dobro izvini - reče on neuverljivo - moram da krenem.
- Zašto tako brzo? - upita ona.
- Sutra idem sa ocem da radim, budim se rano - na licu mu se primećivalo da ga je stid što priča o tome - trebaće mi novac za Dijagon-aleju, a moji ga nemaju dovoljno.
- Sev, šta misliš o tome da idemo zajedno? Sigurno ćeš mi biti od veće pomoći nego moji roditelji, koji ne znaju ni kako se do tamo dolazi.
- To je dobra ideja - njegovo lice se ozari ne njen predlog - ali morao bi neko od starijih da pođe sa nama. Pošto je jedino moja majka veštica poći će ona, tek da nas isprati do tamo. Verujem da će svo vreme provesti u Probušenom kotlu.
- Gde? - Lili je delovala zbunjeno.
- To je krčma u Dijagon-aleji - objasni on - šta misliš da odemo sledećeg ponedeljka?
- Dogovoreno - reče ona glasom iz kojeg je izbijalo uzbuđenje i nestrpljivost.
* * *
Kada su Lili i Snejp u pitanju, nisam mogla da se zaustavim samo na jednom poglavlju, tako da ćete uskoro čitati o danu koji su proveli u Dijagon-aleji. Do tada, pišite kako vam se sviđa ovaj deo.
Šta mislite o njihovom odnosu, da li među vama ima nekog ko smatra da bi Lili i Snejp bili bolji par od Lili i Džejmsa?
Nastavak uskoro. :***