Oteri Sent Kečpol, 1992.
Oteri Sent Kečpol je gradić smešten u brdovitom predelu Devona. Naizgled ni po čemu zanimljivo, monotono mesto koje turistima nikada nije bilo zanimljivo, pa se u ovom gradu retko može videti novo lice. Međutim, stanovnicima ovog grada to nimalo ne smeta. Naprotiv, vole svoj mir i svoju rutinu. Upravo u ovom malom mestu pre mnogo vekova nastanilo se dosta čarobnjačkih porodica i prilagodilo na život među Normalcima. Oni koji nisu želeli da rizikuju da budu otkriveni nastanili su se u okolini grada, kako bi imali što više privatnosti. Lavgudovi su bili jedni od njih. Međutim, teško je bilo ne primetiti ovu porodicu. Česta tema dokonih stanovnika bila je kuća Lavgudovih, koja je podsećala na veliku kamenu stenu. Ni članovi porodice nisu bili pošteđeni ogovaranja. Ksenofil i Pandora Lavgud privlačili su poglede kad god bi se pojavili u gradu. Hodali bi polako, ruku pod ruku visok mladić duge plave kose i lepa mlada devojka, svetle kose i prodornih plavih očiju. Njihova ćerka Luna bila je veoma nalik majci. Često bi trčkarala metar ispred njih, bosa i nasmejana, radoznalo upijajući svet oko sebe. A onda je gradić potresla vest o smrti mlade Pandore. Niko nije znao kako je tačno nastradala. Neki ljudi koji su se zatekli tada u blizini kuće Lavgudovih pričali su da se začula eksplozija i veliki blesak. Čarobnjačke porodice raširile su priču među Normalcima da su u pitanju neispravne instalacije te su svi vremenom poverovali u tu priču. Bilo je veoma bitno da ne saznaju da je Pandora zapravo stradala od sopstvene čini koja je pošla naopako. Nakon nesreće Ksenofil je nastavio da se brine o svojoj ćerki koja je tada imala devet godina. U retkim trenucima kada su ljudi mogli da ga opaze u gradu primetili su da je još više rasejan, ali nikada nije zanemario svoju ćerku jedinicu. Naprotiv, ona je bila njegov prioritet, pored uređivanja čarobnjačkog časopisa Cepidlaka.
Ovog letnjeg popodneva Ksenofil i Luna spustili su se do grada kako bi kupili namirnice. Hodajući lagano pored oca Luna nije mogla da ne primeti radoznale poglede koji su je pratili.
- Tata, zašto smo mi i dalje čudni ovim ljudima? - upita ona kroz osmeh.
- Odakle ti to da smo im čudni? - odgovori joj otac.
- Pa, uvek gledaju u nas?
-To je zato što si ti najlepša devojčica ovde.
- Tata! - Luna ga udari primerkom Cepidlake koju je nosila u ruci - lepo te pitam.
- Ja sam ti lepo odgovorio - reče Ksenofil smejući se - skreni ovde, idemo do Grejsonovih po čajeve.
Mala radnja na kraju grada mirisala je na mešavinu mnogobrojnih sušenih biljaka pomoću kojih se spravljao čaj. Iako je skoro ceo grad dolazio kod Grejsonovih da kupuje, samo su retki znali da je to zapravo radnja čarobnjačke porodice i da su sušene biljke osim za čaj korišćene i za spravljenje čarobnjačkih napitaka i melema.
- Lavgudovi! - gospodin Grejson, sredovečni mršav čovek pozdravio ih je čim su ušli.
- Edvine - otpozdravi Lavgud - došao sam po zalihe i da ti donesem novi broj Cepidlake.
- Ah naravno - reče gospodin Edvin pružajući ruku da uzme novine - šta je tema ovog izdanja?
Ali Ksenofil nije stigao da odgovori jer je u radnju upravo ušla bakica normalskog porekla.
- Gospođo Karver - pozdravi je Edvin Grejson.
- Dobar dan svima - odgovori ona slabašnim glasom, a zatim pređe pogledom preko svih osoba u radnji. Pogled joj se zaustavi na Luni.
- Veoma ličiš na majku - obrati joj se odjednom - viđala sam je kako šeta sa tvojim ocim, a ti si i njen hod nasledila.
Luna nije znala šta da odgovori te se samo učtivo nasmešila.
- Gospođo Karver, kako mogu da Vas uslužim? - upita brzo Edvin.
- Ah da, daćeš mi malo hibiskusa - odgovori ona ne pogledavši ga, njena pažnja trenutno je bila usmerena ka Lavgudovima.
- Kako ste gospođo Karver? - upita je Ksenofil.
- Nikako, previše je vruće - spremno odgovori gopsođa Karter.
- Vaš čaj, izvolite - Edvin joj je pružao vrećicu.
Gospođa Karver je platila čaj i krenula ka izlazu a zatim zastala na vratima, kao da se nečega setila, okrenula se ka Ksenofilu i umesto doviđenja upitala ga:
- A zašto Luna ne ide u školu?
- Luna će od septembra pohađati školu u Londonu - ravnodušno joj odgovori Ksenofil.
- Nije mi jasno zašto toliko porodica šalje svoju decu u London kada i ovde ima kvalitetnih škola. - reče gopođa Karver sebi u bradu - I zašto tek sa 11 godina. Vizlijevi, Digorijevi, Grejsonovi pa sada i ti.
Mrmljajući ove reči gospođa Karver napusti radnju na olakšanje svo troje.
- Niko u gradu ne postavlja ovoliko pitanja kao ona - reče Edvin čim su se vrata zatvorila - čini mi se da ako ikada otkriju za našu vrstu, ona će biti zaslužna za to.
- Dokonost je uvek bila povod za bezrazložnu i neprimerenu radoznalost, moj Edvine - reče Ksenofil razgledajući sasušene biljke na policama - molim te zapakuj mi malo kantariona i matičnjaka.
Pet minuta kasnije Lavgudovi su već bili na putu ka svojoj kući.
- Tata, da li i ti misliš da ja ličim na mamu? - upita Luna odjednom.
- Moram priznati da gospođa Karver tu nije pogrešila. Dosta ličiš na Pandoru, likom i karakterom. - odgovori joj otac - Ljutite se na isti način, blesavo i smešno. I njoj bi se kosa nakosrešila i napravila bi baš isti izraz lica kao ti kada ti nešto nije po volji.
Luna se nasmeši i zagrli svog oca oko struka i tako nastaviše ka kući. Na ulazu u dvorište čekala ih je sova sa pismom privezanim za nogu. Luna prva pritrča sovi i uze joj pismo, a zatim ga euforično otvori.
- Draga gospođice Lavgud - čitala je Luna uzbuđeno i glasno - sa zadovoljstvom Vas obaveštavamo da vam je obezbeđeno mesto u Hogvortskoj školi za veštice i čarobnjake. Prilažemo vam spisak neophodnih knjiga i opreme. Nastava počinje 1. septembra. Očekujemo vašu sovu najkasnije do 31. jula. Srdačno vaša, Minerva MekGonagal, zamenik direktora.
Ksenofil se smejao euforiji svoje mezimice.
- Tata, znaš li šta ovo znači? - upita Luna i ne čekajući odgovor nastavi - Idem na Hogvorts!
Zatim mu je potrčala u zagrljaj. Ksenofil je dočeka i podiže u vis. Bio je srećan zbog njene sreće, ali u isto vreme i tužan zbog činjenice da će ostati sam i viđati je samo preko leta i praznika. Ali znao je da je Hogvorts najbolje mesto za nju. Nikada nije stekla prijatelje u ovom malom mestu. Nikada se nije uklopila sa ostalom decom, čak ni sa onima iz čarobnjačkih prorodica. Želeo je samo najbolje za svoju ćerku, a Hogvorts svakako spada u najbolje.
Mesec dana kasnije
Hogvorts ekspres spremno je stajao na peronu 9 ¾. Ksenofil i Luna probijali su se između uzbuđenih roditelja i dece. Konačno se zaustaviše ispred jednog vagona.
- Pa, to je to - reče Luna pomalo nesigurno - pisaću ti čim stignem. I obavezno mi piši ako otkrješ novo staniše zgužvanorogih snorkaka.
- Dogovoreno - reče Ksenofil vadeći mali smotuljak iz džepa - ovaj, hteo sam ovo da ti dam, za srećan prvi dan u školi.
Luna uze u ruke smotuljak, odmota ga i izvadi par minđuša koje su podsećale na par narandžastih rotkvica.
- Ovakve iste sam napravio i tvojoj mami kada smo se prvi put sastali. Nama su donele sreću pa verujem da će i tebi.
Luna nije ništa rekla već ih je odmah stavila a zatim se propela na prste i poljubila oca u obraz.
- Vidimo se za Božić tata - reče ona dok je utrčavala u voz dok su joj se rotkvica-minđuše klatile na ušima.
- Vidimo se za Božić Luna - reče Ksenofil nadglašavajući huku lokomotive, dok je Hogvorts ekspres vodio mlade čarobnjake u novu pustolovinu na Hogvortsu.
* * *
Još jedno poglavlje je tu. Nadam se da vam se dopalo. Hvala @pesnikinjapise i @NoraM26 koje su predložile temu ovog poglavlja, kao i svima koji čitaju priču. :))