"Sedam ljeta je prošlo otkad te znam...
Danas klečim pred tobom da te upitam...
I ne, ne bojim se, ne,
sasvim sam siguran...
Dlanovi ti se znoje i drhti ti glas,
a svejedno mi kažeš, vjerujem u nas,
i da odgovaraš da,
jer ti me dobro znaš...
Da žena mi budeš, nije to hir...
U ljubavi ovoj sam našao mir...
Da zauvijek dijelimo dobro i zlo,
živim za to...
Da na tvoju kosu mi miriše dan,
i sunce nam uđe u naš mali stan,
da zajedno stvaramo djecu i dom
živim za to...
Ja živim za to..."
*********************
- Aleksandre, uzimaš li...
- Uzimam!
- Polako, momče, smireno. Dozvoli mi da dovršim. Aleksandre, uzimaš li Maju...
- Uzimam! - slovka.
Matičar nervozno otpuhne, zagleda se u Aleksa, pa skoro frustrirano ponovi.
- Aleksandre, uzimaš li Maju za svo...
- Da, čovječe! Uzimam!
Tijelo mi podrhtava, ali pokušavam ostati pribrana, i valjda sam jedina koja se ne valja od smijeha. Pogledavam u Marka koji stoji iza Aleksandra, grize usnu, ramena mu se nekontrolirano tresu, pa najzad dlanom prekrije lice.
A kad se usmjerim natrag na svog muškarca, osmijeh mi zamrzne od siline tog prodornog pogleda.
Odlučnost da budem njegova, snaga ljubavi kojom me obasipa, govori mi da činim ispravnu stvar i da ni sekunde svog života neću posumnjati u nas.
- U redu. - matičar se okrene prema meni. - Majo, uzimaš li Aleksandra Klimova za svog...
- Uzimam! - ispalim na rubu suza.
- Kamo vam se žuri, djeco?
- Sad bih ti rekao. - Aleks promrmlja u bradu.
Marko stane do Aleksa i dodaje nam prstenje. Čim ja dobijem svoj prsten, drhtavim rukama uzimam onaj veći i stavljam ga na Aleksovu ruku.
Podignem pogled, prođe tek sekunda, a on mi dlanovima obujmi lice i utisne snažan poljubac. I da me nije sram, skakala bih i vrištala od sreće, ljubila ga i grlila neprestano i sada znam...
Znam da ovamo pripadam. Znam da sam rođena da budem njegova, da ga volim, da ga usrećujem i prihvatim sve što mi daje od sebe.
Sada, kad imam Aleksandra i svoju dječicu, kad je sve drugo zaključano u prošlosti, moj život ima smisao.
- Ja vam nisam ni trebao. - čujem matičara kako gunđa. - Smijem li vas proglasiti mužem i ženom, ili ćete i to sami?
- 'Ajde, 'ajde, kad si navalio. - Aleks mu rukom daje znak da to učini.
- Proglašavam vas mužem i ženom. Možete... - odmahne glavom. - Ponovno poljubiti mladu.
- I hoću. - Aleks se naceri, pa opet spaja naše usne u poljupcu koji obećava naše zauvijek.
Jedva se odvojimo jedno od drugog kako bismo dozvolili našim najmilijima da nam čestitaju.
- Bi li mi vjerovala da sam znala da će doći do ovoga još onog dana kada sam vas upoznala? - Tara mi namigne.
- Jesi? - osmjehnem se.
- O, jesam. Isto kao što sam znala da će se moja Nelly udati za Andreja. Imam njuh za te stvari. - naceri se.
- Je li te njuh služio kad si upoznala mene? - Sebastian je zagrli i poljubi tik kraj uha.
- Tada sam bila prehlađena. - zakoluta očima. - Čestitam, draga moja.
- Hvala, kumo. - uzvratim joj zagrljaj.
- A sada zabava! Kriste, imam osjećaj da godinama nisam izašla. Jedva čekam! - poviče.
I ja se veselim zabavi, ali, veselim se i našoj prvoj bračnoj noći. Iskosa pogledam u Aleksa. Namigne mi i potvrdi da misli jednako.
Uhvati me za ruku i povuče k sebi.
- Nadam se da nećeš imati ništa protiv da je potrgam sa tebe. - klizi prstima preko čipke na mojim leđima.
- Samo ako ću uživati kasnije.
- Slatkice, kad nisi uživala? Vrijeđaš me.
- Volim te! - šapnem.
- I ja tebe. Nemaš pojma koliko. - uzvrati tiho.
U zagrljaju svog supruga, gledam preko njegovog ramena u sve prisutne koji su se okupili da uveličaju naš dan. Iako, kladila bih se da Aleks jedva čeka da ih se riješimo.
Suze mi kliznu niz lice, dok gledam u svoju baku i svog sina koji se široko smije i plješće, i odaje mi koliko je sretan.
Odvojim se od Aleksa, raširim ruke i dočekam Filipa u zagrljaju.
- Mama... - šapne mi tiho pogledavajući u stranu. - Je li sada Aleks moj tata?
- Ljubavi moja, Aleks je...
- Da, tvoj sam tata. - podigne ga u zrak i poljubi. - I potruditi ću se da imaš puno braće i sestra kojima ćeš biti uzor i koje ćeš čuvati i paziti.
- Obećavaš? - ozareno ga pita.
- Obećavam, malac. - potvrdi mu.
- Volim te, Aleks. - ručice omota oko njegovog vrata, pa sramežljivo zagnjuri glavicu u Aleksov vrat i cikne. - Tata!
- Volim i ja tebe. - čvršće ga stisne uz sebe.
I dok se borim protiv jecaja koji prijeti da se raspadnem od ljubavi prema prizoru ispred sebe, neka me sila natjera da pogledam u lijevo.
Tamo, u daljini ugledam svoju sestru. Kad shvati da je gledam, slabašno se osmjehne, kimne mi, okrene leđa i odšeta...
*********************
- Gospođo Tomas...
- Gospođa Klimov! - Aleks joj strogo naglasi.
- Ispričavam se. Gospođo Klimov, izgleda da je vaš suprug bio u pravu. - govori mi doktorica, gledajući u monitor ultrazvuka.
- Bio je?
- Bio sam? - uskliknemo istovremeno.
- Da, bili ste. - potvrdi nam. - Ne vidim samo jedno srce, već dva. Čestitam, imati ćete blizance.
- A jeste li sigurni da ih nema više? - Aleks se naginje preko mene. - Šta je ovo? - upire prstom u monitor.
- Aleksandre, ti spadaš u specifičnu vrstu roditelja. Znaš, budući tate paničare i na jednu bebu, a ti odmah hoćeš pet.
- Još ćemo se mi vidjeti. - napomene joj. - Tko zna šta ćete idući put otkriti.
I tek mi se tada nekako probije do mozga činjenica da ću odjednom dobiti dvije bebe. Ne znam pere li me više ushićenje ili panika, no kad pogledam u svog muža, znam da će ovo biti urnebesno putovanje za nas.
Izlazimo iz ginekološke ordinacije, a ja ne skidam osmjeh s lica.
- Blizanci, Aleks. - šapnem prepuna adrenalina. - Biti će tu puno posla, a malo spavanja.
- Tara je rekla da ih ima pet. Valjda zna i ona nešto, rodila je već dva puta. - naceri se.
- Aleks! - uskliknem i lupim ga po ramenu. - I dvoje će nam biti dovoljno.
- Za početak, slatkice. Za početak. - namigne mi, pa mi otvori vrata automobila.
Sačekam da sjedne i pokrene auto, pa se okrenem prema njemu. Odmjeravam mišićave ruke koje drži na volanu i lupka prstima. Primjetim da je uplovio u svoje misli, i ne znam da li da ga prekinem ili samo nastavim upijati prizor svog savršenog muškarca.
- Nešto te muči? - ipak pitam.
Kratko me pogleda, zabrinuto, pa spusti naočale na nos.
- Đole me zvao jutros. Mauro je s Borisom napustio državu.
- I? - bojažljivo pitam.
- Ne sviđa mi se to. Đoletov ih čovjek prati, ali nisam smiren. - jače stegne mjenjač. - Ako ga samo vidim u blizini, ja... Ubit' ću ga, Majo.
- Nema razloga da nam se približi. - nesigurno kažem.
- Filip. - procijedi kroz stisnute zube.
- Ali potpisao je da se odriče skrbništva.
- Majo... Šta kažeš na to da ja budem Filipov zakonski skrbnik?
Nasmijem se, i pitam se, mogu li ga jače voljeti.
- Nisi trebao okolišati. Naravno da to želim.
- Odlično. - pokaže mi onaj svoj neodoljiv osmijeh od kojeg padam u trans.
- Šta ćemo raditi dok je Filip u školi? - spuštam otvoren dlan na njegovo bedro, pa kliznem prema gore.
Iskosa me pogleda, ubaci u nižu brzinu i nagazi papučicu gasa...
❤️ K R A J ❤️
Kažem, napokon...
S ovom sam pričom toliko otegnula, da sam pomišljala odustati, ali ipak mi je Aleks prirastao srcu i nisam mogla...
S ovim se likovima nastavljamo družiti u priči Just KISS, također i u priči Zovem se ljubav koju smo započele zajedno moja duskakuzmanovic i ja.
Hvala Vam od ❤️ svima koji ste dio ove priče. Hvala Vam na svakom pregledu, glasu i komentaru. Hvala Vam za potporu i hvala što ste uz mene i moje likove.
Aleksandra Klimova posvećujem mojoj omiljenoj plavuši SejlaZvijerMahalusa , jer je on njen KUVAR, a moj KURVAR 😂 Živjela ti meni! Ljubim te u oko, lijevo, da znaš!
Ova je avantura završila, ali tu nije kraj naših druženja...
Planirala sam se posvetiti pisanju priče Oči širom zatvorene i Na tvojim usnama, ali *ebi ga, Beni, dečko, ima prioritet...
Svih vas grlim, ljubim i volim ❤️ najviše!
Vaša Tara Petranović... ŠEVIĆ MOMIROVIĆ 😍
😘😘😘😘😘😘😘😘😘😘😘