Bal

(12 dio)

BOLNA ISTINA

Vece je brzo doslo, valjda nismo mnogo ni primjecivali jer smo razgovarali jako dugo. Stajali smo ispred Robertove kuce, znam da je luda ideja da samo cekamo I da se nadamo da ce izaci, ali sta drugo mozemo, sigurno nas nece pustiti da udjemo ako pokucamo. Vjetar koji je duvao sa svih strana samo je pogorsavao situaciju, postajalo je sve hladnije.Kako je noc odmicala,  sve smo vise I vise gledali ka pragu Robertove kuce, pogledala sam ka Nikolasu, pomalo izmoreno sam mu rekla:

"Hajdemo, izgleda da nece izaci." - kažem razočarano. 

"Ne, ne idemo nigdje. Cekacemo ga do zore ako treba!" - odbrusi mi ali znam da nema losu namjeru. Zeli da ga se docepa isto koliko i ja. 

"Nemoj se muciti –  gledala sam u pod."

" Ma ne mucis me, zar cemo sad odustati? Tek smo poceli." - naglasi i ne skida pogled sa vrata. 

" Mozda si I upravu, ali ti se mucis tu radi mene, a to ne zelim". – ponavljala sam tu recenicu kao papagaj I ako me je pokusao prekinuti..

... Pogled kao da mi je za trenutak odlutao ka vratima, cula se buka, vrata su stajala otvorena, Robert je napokon odlucio da se udostoji da izadje. Vjetar koji je ranije duvao sa svih strana, kao da je u momentu promjenio svoj pravac,kretao se velikom brzinom ka vratima gdje je stajao Robert. Danas nije nista slucajno, osjecam da cemo sada saznati nesto veoma zanimljivo.

"Eto , vidis da je izasao" – nasmijao se pobjednički.

"Da, imali smo srece." - kazm .

"Ti se sakri negdje I samo nas posmatraj, ja cu sve rjesiti" - pomjeri se sa mjesta i krene prema njemu. 

"Ali.." - pokušavam se usprotiviti, hocu da idem sa njim 

"Nema ali , uradi kako sam ti rekao."- prekori me pogledom i ja ga poslušam, ma koliko mi to padalo teško. Vjerovatno je upravu. 

"Dobro" – pomalo sam ljutito odgovorila.

Robert je koracao do kapije, tamo ga je cekao Nikolas, posmatrala sam ih sa skrivenog mjesta. Jos samo par koraka do istine, mozda zvuci da ce  se to samo tako brzo desiti ali za mene tih par koraka kao da predstavljaju citavu vjecnost.

... cula sam korakee. Nikolas je istrcao ispred Roberta koji je izgledao izbezumljeno, ne nadajuci se.

" Kuda si to posao ?" - Nikolas mu uzviknu.

"K... o sit u" –   jedva da je sastavio recenicu .Mogla sam osjetiti strah u njegovom glasu.

"Nije bitno ko sam ja !"

" Sta hoces od mene?" – sad je vec izgledao preplaseno.

" To je dobro pitanje, hmm... pa mozda hocu da saznam sta znas o ubici Manuela Serdorsa." - Nikolas mu se unese u facu , ne zeli mu dati prostora da dise. 

Robert ga je pogledao, pravio se kao da ne zna o cemu govori.

" Cemu takav izraz lica,neces mi valjda reci da ne znas nista o tome?"

"Odakle ti da sam ja umjesan.Sigurno ti je napunila glavu glupostima njegova cerka." - uvredljivo izgovori. Pa sigurno da sam mu ja napunila glavu, mada nisam bas sigurna koliko su to gluposti. 

"Niko meni  nije napunio glavu, ali ako mi ne kazes sto me zanima, zazalices "! – odgurno je Roberta.  Jedva se zaustavio da ga ne obori na pod. 

"Ma pusti me na miru, necu tebi da polazem racuna "– izderao se.

Nikolas je zamahnuo a zatim je udario Roberta pesnicom. Zaboljelo je cak I mene, Robert se nekako uspio odrzati na nogama, ruka kojom je dotako nos mu je u sekundi postal krvava. Nadam se da je shvatio da ce sa lazima dobiti jos vise batina.

" Imas li sto sada reci? " 

"Ti nisi normalan. " - ne pokušava uzvratiti udarac. Mislim da je poprilično preplašen .

"Postavio sam ti pitanje"? – Nikolas povika i samo se nasmijem pri njegovom tonu. Sada ga ima u šaci . Vidim to na Robertovom licu .

" Nisam ga ja ubio" – pognuo je glavu.

" Nego ko? Nemoj gledati u pod, gledaj u mene! " - 

"Ne znam ko ga je ubio, samo mi je receno da Manuela dovedem u odredjeno vrijeme na odredjeno mjesto, I to je sve. Kunem se. " 

Mogla sam i pretpostaviti da je ova kukavica samo pijon u necijoj igri.  Namece se ono najvaznije... ko je njegov master ? 

"Ko ti je rekao? "- Nikolas ne prestaje biti grub pa cak i kada govori. 

"Gabriela... " - tiho izgovori.

" Gabrijela ? " - Nikolas ponovi ono što je rekao da to izgleda kao pitanje.

U tom trenutku Robert je pogledao u stranu, trudeci se pobjeci od pitanja.

" Cekam odgovor, ili ces mi odgovoriti ili cu ti razbiti facu, pa ti biraj ?" - napravio je korak prema njemu. 

"Gabriela..."- ne želi izgovoriti. 

Nikolas je zamahnuo sakom,pogledao je Roberta, njegov pogled je govorio sve, ubice ga od batina.Nikolas ga je krenuo udariti I odjednom je Robert viknuo:

"GABRIELA SERDORS"