YOU CHANGED ME (Harry Styles II sezona)

Chapter 23 - ''First fight''

Ne mogu da opišem razočarenje koje sam u tom trenutku osetio. Otišao sam tamo da bih razgovarao sa njom i izgladio odnose. Želeo sam da se pomirim s njom jer mi je srce nemirno kada se na bilo koji način posvađamo.

Ono u stvari nije ni bila svađa. Samo neko njeno pogrešno zaključivanje koje nisam stigao ni da objasnim. Da joj kažem kako je u stvari. Da je pogrešno neke stavri shvatila.

Ali ne. Odmah je odjurila. I pustio sam je. Mislio sam da će biti bolje ako se izduva. Za nju možda i jeste bilo, ali za mene... Samo je pogoršalo dovoljno raspadnuto i bedno stanje u koje sam zapao.

Harry Styles.

U sekundi se celo moje telo sledi. Luke se odvoji od mene i pogled prebaci na dečka iza nas. Grudi me stežu jako, srce mi je sišlo u pete. Progutam knedlu i odmah se okrenem. Krenem samo korak, ali on je već na putu ka svom autu.

,,Harry!''-povičem.

,,Styles! Stani!''-Luke poviče iza mene i malo me iznenadi. Međutim, Čupavi se ne obazire. Dok trčim ka njemu, on je već u svom autu i pali ga. Ma daj...

,,Harry!''-povičem ponovo, ali on već daje gas i odlazi. Dođavola... Neka muka me spopada dok se trudim da uvučem suze.

,,Steph.''-osetim ruku na svom ramenu i ono što sve grozne osećaje u mom telu ukloni je bes. Dok se okrećem, ljutito mu guram ruku dalje od sebe.

,,Šta hoćeš?!''-prosiktam.

,,Žao mi je zbog ovoga. Užansno je glupo to što sam uradio.''-kaže. Na licu mu se vidi da mu je žao i da je svestan da je pogrešio. Ali to neće izbrisati činjenicu da je Čupavi sada ljut i besan na mene. O Bože!

,,Zašto si uopšte to uradio kada znaš da imam dečka?! Muža u stvari!''-povičem na njega. On sklopi oči na sekundu i uzdahne.

,,Oprosti mi. Stvar je u tome.. da.. jako me podsećaš na moju devojku.''-kaže previše tužnim glasom.

,,Onda bi trebao nju da ljubiš, a ne mene!''-brecnem se.

,,Ona je umrla.''-prošapuće kada obori pogled.

,,Gospode...''-izdahnem iste sekunde. Srce mi u samo dve minute ponovo siđe u pete. Gupačo, glupačo, glupačo! ,,Žao mi je. Ja.. nisam znala.''-kažem tiho.

,,U redu je.''-kaže i iskrivi svoje usne u jedan tužan smešak. Pun bola.

,,Oprosti mi, molim te. Stvarno.. ja.. osećam se tako glupo.''-priznam. Osećaj krivice mi je zaposeo telo i u glavi mi se samo vrte moje i njegove reči. Bože!

,,Nemoj da ti bude. Nisi znala.''-kaže pokušavajući da me oslobodi glupog osećaja. ,,Ja sam kriv. Nisam smeo da te poljubim. Onda ne bih izazvao ništa od ovoga.''-kaže i ponovo obori pogled i ugura ruke u džepove svog šortsa.

,,Gotovo je sada.''-izdahnem. ,,Oboje smo se glupo poneli.''-kažem činjenicu. On me je poljubio, a ja sam rekla da bi mogao da poljubi svoju devojku koja je pritom mrtva. Bravo, Staphnie! Genije! O Gospode, plače mi se!

,,Možda je najbolje da odem sada.''-kaže. Ponovo me osećaj krivice preplavi. On se sada oseća užasno zbog mene. Sigurno ga emocije savladavaju. I ja sam kriva za to.

,,Žao mi je.''-ponovim.

,,I meni je.''-kaže i podigne pogled ka meni. Do sada mu je lutao svuda. ,,Vidimo se.''-kaže i ja klimnem glavom. ,,Valjda.''-doda pre neog što se okrene.

,,Vidimo se.''-kažem tiho iza njegovih leđa ne nadajući se previše da me je čuo.

Kada ga izgubim iz vida, okrenem se i pođem ka svom autu. Uđem unutra i dam sebi dobrih par minuta da se ubedim da je gotovo i da to moram da ostavim iza sebe.