YOU CHANGED ME (Harry Styles II sezona)

Chapter 8 - ''Welcome to New York''

Znam. Sam sam kriv. Predugo sam čekao. Trebao sam odmah da joj priznam. Da ja budem taj koji će reći ono. Ali jebiga. Ona me je zajebala. Hah... Ta devojčura... Nepredvidiva je. Preduhitrila me je i rekla da je volim.

Jedina dobra stvar je ta što je to.. dobro podnela, ako mogu tako da kažem. Mislim, nije pošizela i počela da govori da se samo šali. Nije ni pobegla. Mada joj nisam ni dopustio da uopšte razmisli o begu. Ne mogu još da je pustim da ide.

Dok smo u Vegasu, ona je moja i kada se budemo vratili, sva ta čarolija će nestati. A ne želim to. Želim da dok smo ovde, pokušam da napravim makar mali pomak u našem odnosu. Ovo predugo traje. Želim da konačno prihvati ovo u šta smo upali i da.. da konačno postane moja.

Harry Styles.

Jedino što mi se motalo po glavi bilo je pitanje: šta dalje? Sada oboje znamo da me voli, rekla sam to, priznao je. Kako ćemo.. šta...? Oh dođavola! Ne znam više ni šta da mislim. Šta je ovo na čemu smo mi? Kakav odnos imamo? Ništa mi nije jasno, skroz sam zbunjena.

Definitivno da više nismo prijatelji. Samo ne znam kako je ono što smo trebali da imamo preraslo u nešto više. Jer jeste. Ali opet.. ne mogu da se žalim. Šta god da je ovo, meni je lepo. Nije naporno, nema obaveza, nekako je.. drugačije.

Moje misli su me preokupirale. Toliko da nisam videla kada je Čupavi izašao iz kupatila. Nisam čak ni telefon čula, sve dok me nije prodrmao i rekao mi da me neko zove. Trebalo mi je par sekundi da se priberem.

Ali za tih par sekundi, prestalo je da zvoni. Pogledala sam i videla da me je Kim zvala. Taman da okrenem njen broj, ponovo me zove. Javim se uz prevrtanje očima. Baš je naporna!

,,Stephanie, ovo.. ja.. to...''-počinje isprekidano da govori. Glas joj drhti i malo se zabrinem.

,,Kim. Polako. Šta se dogodilo?''-pitam.

,,Ja.. ja.. Liam...''

,,Samo mi reci da si dobro. Ti i beba. Jel ste vi okej?''-pitam. Liam je na putu za New York, a ako njoj nešto fali.. gospode!

,,Da, da. Mi smo dobro.''-kaže i ja odahnem. ,,Ali.. ne znam.. ne znam šta je ovo.''-kaže i zaplače. Šta se događa, kog đavola?! ,,Otvorila sam.. Liamovu poštu jer mi je rekao da to.. uradim. Treba mu nešto.. ne znam. I sada.. naišla sam na jednu poruku.''-kaže drhtavim glasom i ponovo zaplače.

,,Kakvu poruku?''-pitam oprezno. Sranje, sranje, sranje! Ako je poruka od neke ženske... Čoveče! Nemoj da je to, molim te. Nemoj da je to.

,,Preteću.''-kaže. ,,Neko.. napisao.. oh, samo slušaj. Ostavio si svoju dragu samu u ovom opasnom gradu i još trudnu? Nije ti to bilo pametno, druže. Ti si pretio mojoj ženi i detetu, a šta bi bilo kada bih ti uzvratio istom merom? Ipak sam ti dužan, zar ne?''-ona jedva pročita pre nego što brizne u plač.

,,Gospode...''-uzdahnem. ,,Šta piše? Ko je to?''-pitam. Ona uzdahne.

,,Ne znam. Na nalogu se zove Anoniman.''-kaže.

,,Ali njega Liam sigurno zna.''-kažem. Ako je Liam nekome pretio, sigurno zna kome je. Oh dođavola! Kome je pretio? I zašto bi? Nekome ko ima ženu i dete? Pa jel on normalan?

,,Ne znam... Ne mogu da razmišljam o tome.''-kaže. ,,Ne znam kako da zaštitim dete, Steph.''-zaplače.

,,Moraš sebe da zaštitiš prvo.''-kažem. Dete je u njoj, ako ona samu sebe ne bude pazila, to znači da neće ni dete. ,,Liam uskoro dolazi. Ostani u kući sa roditeljima, nemoj da budeš sama, neka neko uvek bude uz tebe ovih par sati.''-kažem.

,,Ali ja sam u vašem stanu.''-kaže i meni srce siđe u pete. ,,Malopre mi je rekao da mu hitno treba neki imejl i da mu to kopiram i pošaljem preko poruke.''-kaže. ,,I došla sam ovde jer je moj lap-top kod Melanie. I onda sam otvorila sve imejlove i taj je bio nepročitan, a odmah na početku je stajalo moje ime i još je pisalo Anoniman i ja sam otvorila. Šta sam mogla?''-brani se. Dobro, i sama bih isto uradila.