Isak

19

Sutra je Mateji rođendan i ja sam rešila da napravim tortu za nas u kući, slaviće on rođendan sa drugovima iz vrtića u igraonici ali želim da i mi sami proslavimo. Ali glupa torta nije želela da sarađuje sa mnom, ispekla sam kore ali da ukuvam fil od žumanaca na pari pa to nikako ne ide – ili je redak ili je gust. Iznerviram se i bacim šerpu u sudoperi.

- Aleksandra! – Isak je utrčao u kuhinju.

- Molim?

- Jesi li dobro? Čuo sam da je nešto palo – prilazi mi oprezno.

- Nije palo ništa ja sam bacila šerpu, ne umem da skuvam ovaj glupi fil! – iznerviram se.

- Rekao sam ti jutros da naručiš tortu.

- Ali ja želim da je napravim! Volim da kuvam ali mi filovi očigledno ne idu od ruke – namrštim se.

- Opterećuješ sebe nepotrebnim glupostima. Mateja je u vrtiću i treba da se posvetiš propisno meni.

- Moram na posao – radim drugu smenu.

- Tek za dva sata – on kao da je računao,

- Nego šta ćeš ti ovde? Nikad nisi kući preko dana osim ukoliko nije nedelja – tek sad mi to dođe do mozga.

- Tako mi došlo – namusio se.

- Tako ti došlo? – nasmejem se.

- Da.

- Želiš da provedeš više vremena sa mnom – zaključim sa osmehom.

- Da, pa?

- Ne moraš odmah da se braniš, volim kad si romantičan – priđem mu i stavim ruke na njegova ramena.

- Jeste da je tvoja romantika ćorava, gluva i slepa ali dopada mi se.

- Moja romantika nije ćorava, gluva i slepa... i odakle ti uopšte to da sam ja romantičan? Nisam pičkica.

Glasno se nasmejem na reči ovog Balkanca.

- Ne, sačuvaj Bože da neko to pomisli. Ili da neko sazna da voliš kada te mazim po kosi – pomazim ga sa zadnje strane.

- Ili da se sazna da voliš moje nežne masaže, ili kada te mazim vrhom mog nosa... pa to bi bio smak sveta da neko sazna.

- To su naše privatne stvari koje ne sme niko da sazna.

- Ne brini, neću nikome reći da si maza – poljubim ga u bradu.

- Naruči jebenu tortu – podiže me u naručje u nosi ka spavaćoj sobi dok se ja smejem, izgleda da ću ipak da naručim tortu.

. . .

Mateja će za rođendan dobiti brata, on se zove Ivan i dve godine je mlađi od njega. Nemam pojma šta je Isak petljao ali odobren mi je zahtev za usvajanje deteta. Bila sam presrećna, Mateja takođe i više je iščekivao brata nego poklone.

Uzbuđeno sam krenula sa Isakom po dete ali pre toga smo se zaustavili ispred opštine.

- Ukoliko je potreban još neki dokument zadaviću nekog – kažem besno.

- Potreban je. Ponesi ličnu kartu.

Uzmem dokumenta i zalupim ona vrata kao da su mi krvni neprijatelji. Ukoliko mi nešto pokvari usvajanje baš sad kad treba da odemo po dete ubiću nekog, ne zamoliću mog dečka da ubije nekog.

Isak me drži za ruku i vodi bez zaustavljanja, malo sam zbunjena jer vidim da idemo kod matičara.

- Ovde piše matičar – primetim očigledno.