Isak

5

- Ko je tamo? Ne... Ne... ko je to!

Vuk je upalio svetlo i ugledao sam komšiju. Ušao je u kuću i momci su ga zgrabili, nije umeo ni da se odbrani. Pičkica.

- Sedi Petre Mitiću – naredim mu i momci ga gurnu u stolicu.

- Ko ste vi? Šta tražite u mojoj kući?

- Samo smo došli da razgovaramo.

- O čemu? – bio je bleđi od krpe.

- O tvojoj komšinici, Aleksandri.

- Aleksa... Aelksandri?

- Da, biću kratak. Prestani da se motaš oko nje. Nemoj da je zoveš na roštiljanje, da joj donosiš cveće, ma nemoj ni da joj se obraćaš.

- Ali ja... ne razumem. Nikad ne bih povredio Aleksandru, niti njenog sina.

- Mog sina – ispravim ga.

- Molim?

- Mateja je moj sin – ustanem iz fotelje i zakopčam sako.

- Znam gde radiš, znam da otplaćuješ kredit za ovu kuću, znam gde ti žive roditelji, brat... znam sve o tebi. Ako želiš da to ostane samo na tome zaboravićeš na svoje prve komšije. Ili da te odmah iselim iz ulice? – okrenem se ka njemu.

- Ne, ja... mislim... da. Nema problema.

- Odlično, volim razumne ljude jel znaš zašto?

Odmahnuo je glavom.

- Jer ako me razumna osoba natera da se vratim kod nje, ja više neću biti razuman.

- Razumem. Nisam znao.

- Šta nisi znao?

- Mislio sam da je Aleksandra slobodna.

- Nije, Aleksandra nije slobodna. Idemo – pogledam u momke i izađemo iz kuće.

. . .

Život mi se ponovo vratio u normalu, dobijam dnevne izveštaje o Mateji i Aleksandri i ovaj put ih čitam. Veoma sam zadovoljan. Nema nepoznatih muškaraca, komšija, izgleda da je Petar naučio lekciju.

- Idemo li? – pita me Igor.

- Da – ostavim fasciklu i krenem za njim.

- Jesi li pojačao zaštitu za mog sina i Aleksandru?

- Jesam.

- Moglo bi da bude problema dok ne pronađemo oružje – neko je ukrao moju pošiljku oružja i taj neko se grdno zajebao.

- Razglasili smo među poznanicima i na ulici da tražimo pošiljku, verovatno ćemo dobiti neku dojavu, niko nije toliko glup da dira tvoju robu.

- Neko jeste glup.

- Rekao sam devojkama da obrate pažnju, možda nešto načuju.

Posedujem najskuplje kurve na Balkanskom poluostrvu i ono što one saznaju ne mogu saznati ni vrhunske agencije. Žene su moćno oružje samo ako znaš kako da ga iskoristiš.

Nakon burne noći u kome smo nagazili na par osumnjičenih za krađu pronašli smo pošiljku. Nisam se ni oznojio, ovaj posao je postao prelak.

. . .

Častio sam sebe sa dve plavuše, nove su i žele da se pokažu, nemam ništa protiv da isprobam proizvod koji nudim. Za nekog je možda moj način života čudan ali ne i za mene, čak što više u poslednje vreme postaje mi monoton. Novo više nije novo, novo više ne uzbuđuje kao ranije, novo je postalo predvidivo.