Isak

4

- Izveštaj - Igor mi ostavlja izveštaj.

- Sve u redu? – pitam ga.

- Da, nema nikakvih opasnosti na vidiku.

- Slobodan si.

On izlazi iz moje kancelarije a ja otvaram fioku i ubacim fasciklu u nju. Primam nedeljne izveštaje o mom sinu, ovo je peti koji sam dobio i nijedan nisam otvorio. Igor zna šta mi mora prijaviti a šta ne. Nemam vremena za sentimentalne gluposti, ne želim da slušam o njima, treba da znam samo da je moj sin zadovoljan i to je sve.

Spremim se da krenem kući kada me nazove Vuk.

- Vuče.

- Hej, neko želi da razgovara sa tobom.

- Ko?

- Sačekaj.

Sačekam tog neko i pitam se šta se dešava.

- Ovde Mateja.

- Mateja? – to je bio moj sin. Ovo je iznenađenje.

- Je li sve u redu? – pitam ga.

- Nije, želim da razgovaram sa tobom.

- O čemu?

- To je ozbiljna stvar, ne mogu preko telefona.

- U redu. Da dođem kod tebe?

- Ne! Ne želim da nas mama čuje.

Mama? On Aleksandru zove majkom?

- Zašto?

- Zato, ja ću izaći sa Vukom na sladoled a ti dođi tamo.

- Gde tamo?

- Ne znam.

- U redu, daj mi Vuka – uhvatim se za koren nosa.

- Isače.

- Šta se koji kurac događa?

- Mislim da je komšija u pitanju.

- Kakav bre komšija? – planem.

- Zar ne čitaš izveštaje?

- Ne! Igror kaže da je sve u redu.

- I jeste samo se Mateji ne dopada komšija.

- Pošalji mi adresu dolazim kod vas – kakav komšija, ništa mi nije jasno.

- U redu.

Prekinem vezu i otvorim fioku sa izveštajima.

Mateja u vrtiću, sa Aleksandrom, sa Aleksandrom i nekim tipom...

- Ko je ovaj tip?

Pronađem drugi izveštaj i saznam da je komšija Petar Mitić. Stalno je na ovim slikama. Pređem Aleksandrino kretanje i uočim da se uglavnom, kreće između vrtića, posla i kuće. Čekaj malo... Je li ona to izašla sa njim?

Bacim izveštaj i krenem da vidim šta se to jebeno događa.

. . .

Vuk je pio sok a Mateja je jeo sladoled, kada me je ugledao odmah se uspravio. Kosa mu je malo porasla. Vuk odmah ustaje i ja sedam na njegovo mesto.

- Zdravo – pozdravim ga.

- Zdravo – gurnuo je sladoled.

- Kako je u školi? – pitam ga.