Put do mog srca 🔚

Epilog

TIFANI

Ulazim u hotel u kome trenutno odsedamo jer Metju za par dana igra veliki turnir koji mu može obezbediti da se popne na prvo mesto i time prestigne svog starijeg brata. Bila sam na kafi sa prijateljicom i zahvaljujući njoj planiram da svom suprugu održim jednu lekciju.

Odem pravo na teniski teren u sklopu hotela i tamo pronađem muža sa punim rukama posla. Naši šestogodišnji blizanci su se gađali teniskim lopticama, a moj muž je neuspešno pokušavao da ih smiri, držeći u naručju jednogodišnju devojčicu.

"Itane, prekini da gađaš brata!" -Konrad se iznervirano obraća našem sinu koji ne obraća pažnju na njega.

Verujem da ću se zauvek sećati dana kada sam pre sedam godina zajedno sa Konradom otišla na ultrazvuk. On me tokom celog pregleda čvrsto držao za ruku i dok sam ja zaljubljeno gledala u njegove oči, doktorka mi je sa širokim osmehom rekla da vidi dva embriona. Da me ona doktorka nije na vreme uhvatila, gotovo sam bila sigurna da bih pala sa onog kreveta.

Kondad se smejao kao da osvojio sedmicu na lotou, dok sam ja u mislima prelazila preko duple odgovornosti koja nas je očekivala i moram biti iskrena da se nisam tome preterano radovala. Briga me je pratila tokom cele trudnoće, ali onog trenutka kada sam ih po prvi put držala u naručju zaljubila sam se u te dve bebe, a prošle godine upotpunili smo našu porodicu sa preslatkom devojčicom.

Blizanci su povukli očevu narav i fizičke karakteristike, dok je naša ćerka bila umiljata i mirna beba na mene. Ni sama ne znam odakle Itanu i Tejloru toliko energije, jer ta deca će nam uskoro doći glave.

"Tejlore, ne trči po tribinama!" -Konrad se obrati našem drugom sinu.

Kažu da je trudnoća najgora i da je sve posle toga lako, ali to je jedna velika laž; jer nakon porođaja sve postaje samo teže. Dobila sam dve vrišteće bebe koje meni i mom mužu piju krv na slamčicu, a koje i pored svega toga volim više nego išta na svetu. Mislila sam da su mi blizanci i prevelika odgovornost, a onda nas je Dana iznenadila. Deca rastu, ali sa njima rastu i njihove gluposti, što mi blizanci svakodnevno dokazuju.

"Lepo sam ti rekla da treba da ih upišemo na sport." -Prilazim Konradu sa osmehom, jer znam da sam u pravu.

"Neće mi i deca biti sportisti." -Odmah se pobunio, a zatim me boljubio na blic.

Konrad je neko ko je polovinu svog života proveo na terenu i treninzima, ali znajući kakav je taj put želeo je da skloni našu decu od toga. On je brižan i pažljiv otac, ali mišljenja nam se po ovom pitanju razilaze; jer oni sa svakim prolazećim danom imaju sve više energije.

"Konrade, mnoga deca treniraju rekreativno sportove. Par treninga od njih neće napraviti šampione, ali će nama olakšati život."

"Tako sam i ja krenuo, a Metju me je pratio. Tifani, sport postaje deo nas, a profesionalni sport je bolan."

"Velika većina ljudi je ipak nalik mene, ja sam ti u detinjstvu trenirala razne sportove, pa nikada nisam zavolela treniranje."

"Da, ali oni su moji sinovi." -Ponosno izjavi.

"Polovinu gena dele sa mnom." -Kažem i izmamim mu osmeh.

Naš život je svakodnevno ovakav, pun besmislenih rasprava i prebacivanja, ukombinovanih sa strašću i beskrajnom ljubavlju. Mnogi se pitaju kako funkcionišemo zajedno jer smo isti, a čak ni mi sami nismo došli do odgovora na to pitanje posle svih ovih godina.

"Tejlore, Itane, tetka želi da vas vidi!" -Viknem, a njih dvojica odmah radosno dotrče do mene.

Čvrsto zagrlim moje plavokose dečake i zamolim jednog člana obezbeđenja da ih odvede kod Ave, jer me zamolila da ostatak dana provedu sa njom. Naša deca su najobožavaniji članovi porodice, ali već mislim da smo ih zbog toga previše razmazili.