Put do mog srca 🔚

9.

TIFANI

Prošlo je tačno dve nedelje od svadbe, a ja sam još uvek bila isfrustrirana jer nisam Konrada mogla da izbacim iz misli. Moram priznati da je ispoštovao moju odluku i nije me više uznemiravao, ali jedan deo mene je bio povređen zbog toga. Svakodnevno sam gledala fotografije sa Janine svadbe i one su mi iz nepoznatog razloga izmamljivale osmeh kada god sam ih imala u rukama.

Shvatim da sam previše patila za jednim muškarcem koji je u meni video samo igračku i odlučim da večeras skrenem sebi misli sa njega. Odmah pošaljem poruku Zaku i pitam ga da li je slobodan da porazgovaramo, a on mi pošalje poruku da će me čekati u kantini. Druga smena mi se završava za nešto više od pola sata što mi ostavlja taman toliko vremena da odem do svog stana i spremim se za izlazak.

Pronađem kolegu u uglu kantine kako razgovara na telefon i smestim se pored njega čekajući da završi razgovor. Čujem kako nekome diktira nekuterapiju za pacijenta, ali se ne uključujem previše jer mi je i mog posla preko glave.

Posao je bio moj jedini izlaz od misli o čoveku sa azurno plavim očima i pokušavala sam da ga zaboravim pretrpavanjem svog rasporeda; ali na kraju svakog radnog dana kada bih zatvorila oči sanjala sam situaciju iz one hotelske sobe. Poigrao se sa mnom i iako sam sebi obećala da između nas neće biti ničega, želela sam ga.

Posle njega sam počela da obraćam pažnju na vesti i kajala sam se zbog toga, jer je skoro svaka treća na neki način bila vezana za njega. Nikako nisam shvatala kako ga do sada nikada nisam primetila u medijima, jer je on bio prokleto poznat. Nekada kao teniser, a sada kao vlasnik lanca luksuznih hotela u SAD-u.

"Šta se dešava?" -Zakova ozbiljnost nestane čim prekine telefonski poziv i on mi pruži čašu sa mojom omiljenom kafom.

"Imam jednu molbu." -Kratko kažem, a on postane zainteresovan.

"Ti imaš molbu za mene? Jedva čekam to da čujem." -Našali se jer sam ja poznata po tome što skoro nikada ne menjam dežurstva i prihvatam da radim prekovremeno da bih pokrivala kolege.

"Možeš li da preuzmeš moje dežurstvo sutra?" -Pitam ga i otpijem gutljaj ukusne kafe.

"Naravno, nema potrebe da me to uopšte pitaš, jer ni sam ne znam koliko si puta ti meni izašla u susret. Mogu li da saznam razlog?" -Prihvati bez pogovora i dalje se zainteresovano smeškajući.

"Odlučila sam da izađem večeras, potrebam mi je kraći predah od svega ovoga."

"Ideš na sastanak?" -Obraduje se, ali mu ja odmah srušim maštanja.

"Idem u klub, nema nikakvog sastanka."

Zak mi je prijatelj i verujem da se više raduje od mene danu kada ću mu reći da sam u vezi, jer je odavno odustao od toga da me upoznaje sa njegovim slobodnim prijateljima. On je jedan od retkih za koga znam da iskreno uživa u braku i jednostavno je verovao da to svi zaslužuju. Abi i on su imali skladan brak na kome smo im svim mogli pozavideti, jer se ljubav u njihovom prisustvu jednostavno osećala u vazduhu.

"Šteta, taman sam se ponadao da je neko uspeo da te obori sa nogu. Imam prijatelja koji radi kao obezbeđenje u jednom od poznatih klubova u gradu..."

"Zak, molim te, dogovorili smo se da ćeš prestati da me upoznaješ sa svojim prijateljima. Odlično znaš kako se to obično završi." -Nevoljno se prisetim poslednjeg puta kada sam mu dozvolila da mi bude provodadžija i instruktora joge koji mi tokom sastanka održao predavanje o pozitivnim afirmacijama.

"Nisam ni mislio da te upoznajem, već da ti sredim propusnicu. Čuo sam da su tamošnje žurke nezaboravne, ali ne mogu da tvrdim jer nisam išao."