Put do mog srca 🔚

2.

KONRAD

"Pozovi Čeza i dogovori se sa njim, Metju ne može igrati u naredna tri meseca." -Besnim na novog trenera mog mlađeg brata dok izlazim iz auta.

Ostavim brata samog sa trenerima i njegovim timom i nakon povratka imam šta da vidim. Brat mi mora na operaciju zbog njegove neodgovornosti o svom telu i prethodnim povredama; a ja sam pet dana morao provesti sakupljajući tim najvećih stručnjaka da to ispravim. Da sam ja bio njegov trener, nikada ne bih dopustio da se nešto ovakvo dogodi...

Odlično ja znam šta znači živeti za sport, ali ne razumem zašto Metju uopšte želi da se bori u tom svetu, obezbedio sam lagodan život i njemu i našoj porodici. Ja sam petnaest godina proveo na teniskom terenu da bih ostvario nekadašnji dečački san. Trenirao sam do iznemoglosti oduzimajući sebi sva mladalačka zadovoljstva, samo da bih omogućio pobede na turnirima i zaradio nešto novca.

U meni su svi videli zvezdu u usponu i talentovanog dečka, ali retko ko je video onu ružnu stranu mog života. Mnogi su me izneverili, čak i prijatelji u koje sam se životom mogao zakleti da će uvek biti uz mene; ali na kraju jedino sam na svoju porodicu mogao da se oslonim. Sport mi je pružio bogatstvo o kome nisam mogao ni sanjati, ali to jednostavno nije mogao biti posao za ceo život.

Zbog toga sam se pre dve godine na samom vrhu svoje karijere povukao i iskoristio svoju slavu za započinjanje biznisa koji mi je mogao pružiti sigurnu budućnost. Od tada se bavim otvaranjem luksuznih hotela koji su najposećeniji od strane sportista i poznatih ličnosti, jer ja svojim klijentima pružam ono što je meni bilo najviše potrebno. Posetioci mojih hotela imaju uslugu potpune privatnosti i ispunjenja svih njihovih hirova koje im mogu pasti na pamet.

"Konrade, ja moram igrati!" -Moj mlađi brat se pobunio pored mene, a ja sam ga prostrelio pogledom i dao mu znak da ućuti.

"Neću se ponovo raspravljati da tobom, ja neću da mi brat pre dvadesete postane invalid zbog svoje neodgovornosti!" -Zagrmeo sam na Metjua, a zatim sam nastavio da razgovaram na telefon.

U njegovim očima sam video ambiciju koju sam i sam imao, toliko je ličio na mene i nisam mogao, a da se ne osetim ponosnim zbog njega. Još sam uvek bio protiv toga da se on muči i profesionalno bavi tenisom, ali sam na kraju ipak morao popustiti jer nisam želeo da mu rušim snove.

"Ako to ne učini neće imati nikakve šanse da napreduje tokom ove godine." -Trener mog brata je bio uporan.

Tako sam želeo da mu dam otkaz i ostavim ga bez pozamašne sume novca koju mu svakog meseca uplaćujem, ali to ne mogu da učinim jer bi na taj način u potpunosti odgurnuo Metjua od sebe. On je previše rigorozan i nema ideju kada treba da prekine sa forsiranjem, ali je zbog toga najbolji.

"Ako postane invalid neće moći uopšte da napreduje! Prekini da se raspravljaš sa mnom i radi svoj posao!" -Kažem i prekinem vezu bez daljeg prepiranja.

"Konrade, ovo je bolnica, imaj malo poštovanja!" -Majka me prostreli pogledom.

Imam ja poštovanja, ali sve ovo sam ja debelo platio i smatram da imam pravo da se ponašam kako želim. Moj brat će imati najbolju negu i osećati se maksimalno ugodno u ovoj ustanovi.

Odem odmah do prijema i obavestim zaposlene da sam stigao, a svi oni nas dočekaju sa toplim osmesima. Primetim kako me medicinske sestre odmeravaju preko pulta, ali održim bezizražajan izraz lica. Nikada nisam bio svetac, a žene su za mene bile samo još jedna vrsta trofeja koje sam skupljao; ali trenutno nisam želeo da mešam posao i uživanje.

"Gospodine Stoun, kako mogu da Vam pomognem?" -Jedna mlađa sesta me upitala.

"Doktor Kros nas očekuje." -Kratko joj kažem, a ona počne da kuca nešto po računaru.