Oči boje pakosti

d v a d e s e t i d i o

Pričala sam s mamom i ništa nije dobro.Moj bivši zaručnik je napao i jedva se spasila od njega.Pokupila je stvari i krenula za Beograd što je brže mogla.Za pa sati će biti u Beogradu.Ja ne mogu da vjerujem da je taj gad čak i na to spreman.Zovem Kenana da mu ispričam šta se desilo,no ne odgovara mi.Otišla sam do njegove kuće,ali nije ni tamo.Vraćajući se svojoj kući vidjela sam Lea kako izlazi iz kuće.

"Ćao," - Rekao je,a ja sam uzvratila pozdrav.

"Je li se nešto desilo? Djeluješ uznemireno." - Rekao je približavajuči mi se.

"Nema Kenana,a hitno mi treba." - Rekla sam.

"Pa i ja sam tu,u čemu je problem?" - Pitao me,uf razmišljam da li da mu kažem ili ne..

"Moja mama je pretučena i dolazi u Beograd,trebao mi je Ken.." - rekla sam,a on me prekinuo.

"Molim?!! Uđi u auto i idemo po tvoju mamu." - Rekao je i to sam i uradila.Morala sam,ne mogu baš po taksiju da vučem kofer.

Stigli smo ispred aerodroma i sjeli na klupu.Tražio je da mu objasnim sve što se desilo,tako da sam i pričala.Sve u kratkim tezama od vjenčanja,pa do ovog trenutka.Sreća pa sam Luku izostavila u ovoj situaciji,mislim nije mi to više u mislima..

"Mamaa." - rekla sam te ustala sa klupe i zagrlila je.Imala je par modrica od udaraca,mnogo mi je žao što se ovo desilo..Sve zbog mene.

"Sunce..Čekaj,poslije ćemo nastaviti sa grljenjem,ko je ovaj gospodin?" - Pitala me.

"Ja sam Leo,Anin šef i prije svega novi komšija." - Rekao je i poljubio ruku majci..Nisam znala da to i dalje rade,ali slatko je.Moram priznat,šmekerica.

"Idemo u auto." - Dodao je i krenuli smo ka autu.

"Leo,hvala ti što si odvojio vrijeme i došao sa Anom..Znaš kakva je situacija.." - Znate svi kako majke pričaju.

"Nije problem,uvijek sam tu.Brz oporavak,Ana mi je ispričala." - Rekao je.Stigli smo ispred njegove kuće.Uzeo je mamine kofere i unio ih u moju kuću.Cijelo vrijeme mama je razgledala oko kuće i unutra,oduševljena je.

"Hvala Vam puno." - rekla sam Leu na vratima,krenuo je kući.

"Mislim da je došlo vrijeme da pređemo na ti." - rekao je i namignuo..BOŽE,ZAČTO ME ISKUŠAVAŠ?? On je previše zgodan..

"Onda hvala ti heh.." - rekla sam.

"Lijepa ti je kuća,volio bih češće dolaziti." - rekao je i otišao.Nisam stigla da odgovorim.Ušla sam u kuću i sjela s mamom.Pričale smo o svemu,napustila je posao i došla.Poslije razgovora je otišla da spava.Umorna je,normalno.Obukla sam i ja pidžamu i uzela mobitel da gledam nešto.Ne mogu spvati.Stiže mi poruka od nepoznatog broja..Bože,ko je sad?

"Možeš li doći u moje dvorište?" - to je poruka sa nepoznatog broja,da je Kenan znala bih.Pa imam memorisan njegov broj.Dakle,to je Leo.Ne želim baš sad da se oblačim u nešto drugo,tako da idem u pidžami,jebi ga.Došla sam u njegovo dvorište,on je već tu stajao.Okrenuo se prema meni i..

"Kako si?" - pitao je..Okej,svako pitanje sam očekivala,samo to ne.Posebno ne od onako zgodnog,seksi i poslovnog šefa.

"Ja sam uvijek dobro,nije teško ženi koja se nađe prevarena od strane svoje ljubavi,to sazna na dan vjenčanja..Koja to preživi sve će." - rekla sam.Stvarno sam ponosna na sebesve ovo podnosim bez nervnih slomova.

"Drago mi je da si dobro..Slatka ti je pidžama." - rekao je i počeli smo se smijati.

"Hoćemo li sjesti?" - pitao je,a ja sam pristala.Sjeli smo i pričali o nekim stvarima koje su se dešavale i meni i njemu.Jako smo slični.Pričao je neke viceve ija sam iskreno umirala od smijeha.Jako je zabavan.

"Kako si ovakav van posla?" - pitala sam jer me zanima.

"A kakav sam to na poslu?" - pitao je i nabacio zavodnički osmijeh.

"Pa na poslu si previše poslovan,zaposlenici se boje nekad tebe,strog si i nekako,kažuu.." - rekla sam i zaustavila sam se,sreća pa sam se zaustavila,pa zamalo sam rekla da je ženskaroš.

"Šta kažu?" - pitao je.

"Ma ništa." - rekla sam.

"Pa mora postojati na poslu distanca,a i ne plaše se oni mene nego otkaza.A i ti njima vjeruješ? U sve što kažu?" - pitao je.

"Pah ne." - rekla sam.

"Ajde sad idi kod majke,samo mi je trebao normalan razgovor," - rekao je.

"Normalan? Hahahhah,dakle gospodin Leo misli da sam ja prava osoba za normalan razgovor." - rekla sam.

"Pa čini mi se da jesi hahah,ajde sad baj." - rekao je,a ja sam otišla.Kad sam došla do ulaznih vrata,okrenula sam se i vidjela njega kako stoji i gleda i dalje u mom pravcu..

Kad sam ušla u sobu legla sam u krevet i zaspala.Trebao je i meni ovaj azgovor,očigledno.Mama je napravila savršen doručak,poslije doručka sam izašla iz kuće.Ispred Kenanove kuće nema njegovog auta,tako da je vjerovatno već otišao.Ne znam šta se s njim dešava,nema ga nigdje,ne javlja se i ne odgovara mi na pozive.Krenula sam ulicom dok ne naiđem na taxi.Čujem zvuk auta iza sebe,okrećem se i vidim Lea u autu.

"Možemo zajedno na posao." - rekao je,a ja sam ušla u auto.

"Hvala opet hH." - rekla sam.

"Počinjem raditi kao privatni vozač mrs Ane." - rekao je i slatko se nasmijao.Dobro je kad te neka osoba nasmijava u teškim danima.

// Obećavam da ću češće pisato,imam previše obaveza i pišem preko laptopa,puno je lakše preko mobitela.Nadam se da me razumijete,hvala što čitate,ljubim vas. <3 //