Na dan vjenčanja je saznala da je zaručnik vara? Započinje novi život selidbom.Njen šef je velika nevolja..Da li će se ona zaljubiti u tu nevolju?
// nadam se da će vam se svidjeti //
Probudila sam se prije par minuta.Otišla sam da operem zube i obučem se.Obukla sam ovo 👇🏽
Oops! This image does not follow our content guidelines. To continue publishing, please remove it or upload a different image.
Zatim sam otišla u kafić,dogovorila sam se s Kenanom. "Nadam se da nisi čekao dugo." - rekla sam i poljubila ga u obraz. "Nisam." - rekao je.Pričali smo o nekim glupostima,bukvalno.Zatim sam se vratila kući,tačnije Lukinoj kući.
"Hoćeš da i tebi napravim?" - pitao me dok je pravio kafu. "Nouup,hvala." - rekla sam. "A gdje si bila?" - uf,nadala sam se da neće to pitati. "Vani." - rekla sam. "Sama?" - dodao je. "Um,ovaj..S Kenanom." - nisam ga željela lagati. "Aham." - rekao je. Otišla sam po laptop da vidim neke mejlove da li su mi stigli Za ti vrijeme Luka je jeo i došao do mene. "Radiš?" - pitao je. "Pa odgovaram na neke mejlove što se tiče firme." - rekla sam. "Ahaam,ovaj..Jesi li ljuta nešto na mene?" - pitao je. "Ne.Valjda." - rekla sam i namignula. "Uuuufff,voliš da me patiš." - rekao je. "Možda." - rekla sam. "Vještice." - rekao je,a ja sam se počela smijati. "Znaš..Večeras dolaze moji roditelji na večeru." - rekao je. "MOLIM? ZAŠTO MI TO TEK SAD GOVORIŠ??" - pitala sam. "Smiri se.Sredio sam sve što se tiče hrane." - rekao je.Kako da budem smirena?? "Ufff,zašto mi nisi ranije rekao?" - pitala sam. "Možda jer sam saznao dok si ti bila na kafi?" - rekao je. "Prigovaraš mi?" - pitala sam. "Ne,zašto bih?" - rekao je. "Možda jer sam bliska s Kenanom." - ok,zašto sam to rekla.Moji mi je đavo?? "Hahahaaha blesavaa si.Nisam ljubomoran." - rekao je. "Nikako,dokazat ću ti da jesi." - rekla sam.
Dan je brzo prošao,već je 19h.Lukini roditelji kasne.Čuje se zvono,Luka je otišao da otvori vrata.Ja nestrpljivo čekam..Nervozna sam previše. "Da,da..Uđite." - čula sam Lukin glas.Nakon manje od minute na vratima se pojavila žena u godinama,ali predivno izgleda,iza nje je čovjek,koji liči na Luku.Tačnije,Luka liči na njega. "Zdravo dušo,ja sam Lidija." - rekla je. "Ana,drago mi je." - rekla sam. "Ja sam Baran." - rekao je čovjek i pružio ruku. "Ana." - rekla sam. Roditelji mu se čine stvarno divnim. "Ako ste gotovi s upoznavanjem,da pređemo za sto?" - pitao je,a mi smo pristali. "I Ana..Znači ti radiš kod Luke?" - pitao je Baran. "Da." - kratko sam odgovorila. "A šta radiš u firmi?" - pitao je. "Ona je naš arhitekta." - rekao je Luka.Okej,zar nisam sekretarica ili nešto slično?!! "Stvarno odlično..Divna si,lijepa i pametna..Svaka čast.Tvoji roditelji su sigurno ponosni." - rekla je Lidija. "Hvala Vam..Mama je naravno ponosna,a i otac je ponosan,i ako je gore." - rekla sam. "Izvini dušo,moje saučešće." - rekla je Lidija. "Ma nema veze,niste znali.Hvala.." - rekla sam. "Imaš bksanski naglasak?" - pitala je. "Da,ja sam iz Sarajeva." - rekla sam. Ostatak večere smo pričali i doista sam ih upoznala,tačnije koliko toliko..Tako su ljubazni i dobri..Ispratili smo ih,pa smo se vratili u dnevnu sobu.
"Stvarno si sretna osoba..Imaš divne roditelje." - rekla sam. "Hvala ti..Mislim da si se i ti njima dopala.Nemoj se čuditi ako te moja mama htjela za snahu hahaaha." - rekao je. "Hahahahah,a ti nećeš htjeti?" - rekla sam. "A šta znaš..Ok zašto sve ozbiljno shvataš?" - pitao je.BAŠ NISAM! "Nisam,ti si uvijek ozbiljan,pa ne znam kad se zezaš,kad si ozbiljan." - rekla sam,a on me pogledao ljutito.
