Oči boje pakosti

p r v i d i o

Teško je kad na dan vjenčanja saznate da vas je zaručnik varao.Sreća pa je to saznanje bilo prije jubilarnog "da."
Na moj najsretniji dan došla je ljubavnica mog zaručnika i pokazala mi razne dokaze..Samo sam otišla.Ne želim nikakav kontakt s tim kretenom,kreten je mala stvar za ono što je zapravo on.Znate kad nekog volite do beskraja i on prijeđe granicu i sva ta ljubav nestane? Tako su nestali svi moji osjećaji koje sam imala svih ovih godina prema njemu.

"Ana znaš da možeš ostati kod mene." - govorila je moja mama dok sam pakovala kofer.
"Znam mama,ali želim da se udaljim od svega,posebno od ovog grada." - rekla sam.Znam da bi me on tražio i proganjao.
"Mama ne brini se,čuvat ću se.Bit' ću cimerica Andrei." - rekla sam.Andrea je moja drugarica koju sam upoznala na fakultetu.Živi u Beogradu.
"Važi,ako ti tako kažeš." - rekla je majka.Inače,imam samo majku.Otac je umro prije par godina..Teško sam to podnijela.

Pozdravile smo se i otišla sam na aerodrom..Pa da vam kažem nešto o sebi.Imam 23 godine,zavšila sam arhitektonski fakultet i u Sarajevu sam radila kao arhitekta,ali napustila sam posao.Pa sad..Ako nađem posao bit' će odlično..Izlazim iz aviona i na aerodromu me čeka Andrea.Zagrlile smo se,nismo se vidjele baš dugo.

"Ljuuubavii." - rekla je grleći me.
"Neću ti smetati?" - pitala sam.
"Tiii? Nikad mačko." - rekla je.

Poslije toga smo otišle u stan.Ostavila sam kofer u sobu koju mi je pripremila Andrea.Naručile smo picu i započele pravi ženski razgovor.Ispričala sam joj šta se desilo na vjenčanju,ona nije mogla doći zbog posla.A i bezveze bi dolazila,i onako se nisam vjenčala.

○○○○○

Novi dan,novo dešavanje..Danas idem na jedan razgovor za posao u firmu koja je baš,baš dobra u Bg.Obukla sam crnu suknju i crni top,kosu sam pustila i naravno štikle,ne može razgovor za posao bez štikli.Ljepše nego u patikama,a rado bih otišla u patikama.

"Zdravo,došla sam na razgovor za posao." - rekla sam glavnoj sekretarici ove ogromne firme.Firma ima 12 spratova,sve je rečeno.
"Ovuda." - pokazala mi je kuda da idem.
"Hvala Vam." - rekla sam.

Ulazim u kancelariju,razgledam i vidim da nema nikoga.Odlučila sam sjesti,pa mora se neko pojaviti.Nakon par minuta u prostoriju ulazi muškarac,jako zgodne građe.Smeđa savršena kosa i smeđe oči..Približava mi se.

"Gospođice,ako ste prestali s buljenjem da vas pitam nešto?" - rekao je.
"Umm,pitajte." - rekla sam.
"Šta radite u mojoj kancelariji?" - pitao je.
"Došla sam na razgovor za posao.Samo što ne znam kakav je posao u pitanju.Ovdje su moje diplome i sve.." - rekla sam,a on me prekinuo.
"Hmm,daj." - rekao je uzimajući diplome iz moje ruke.
"Primljena si." - rekao je.
"Molim?" - pitala sam.
"Da,šta je tu čudno? Kome ne treba jedna lijepa gospođica u firmi? Pih,takvih nikad dosta." - rekao je.Ljigavac.
"Dakle nisam primljena zbog svojih sposobnosti nego zbog izgleda?" - pitala sam,a on me pogledao začuđeno.
"Ne,ne..Primljena si,vidim da imaš iskustva i da di pametna.Za početak radiš kako moj asistent,ako budeš napredovala bićeš na nekoj boljoj poziciji.Postepeno." - rekao je.
"Ali ja sam arhitekta,ne asistent." - rekla sam.
"Ali ne može se doći do tog mjesta tako lako." - rekao je gledajući me svojim očima..
"Okej." - rekla sam i morala sam prihvatiti..Bar dok se ne snađem i ne nađem bolji posao.Već vidim da će biti burno..Moj "šef" se čini čudakom.
"Od sutra krećeš.Tvoja kancelarija je tu.Mislim možeš i od danas heh.." - pokazao je prstom na kancelariju odmah preko puta njegove.Još su providna stakla Bože i naravno nabacio zavodnički osmijeh.
"Od sutra ću,moram stvari raspremiti i sve..Selidba..Da vas ne zadržavam više." - rekla sam i krenula da ustanem.
"Preselila si se?" - upitao je.
"Da,sad idem." - rekla sam i izašla iz kancelarije.