Oči boje pakosti

d e v e t n a e s t i d i o

Otvorila sam vrata i vidjela Lea.Pa šta on radi tu?? Još je obučen u tenerku i čini se tako opuštenim..                                                                                                                                                                "Ja..Ovaj donio sam ti kolač koji je moja mama napravila za tebe.." - Rekao je.                                        "Hvala Vam puno,vaša mama je jako brišna,zahvalite joj se u moje ime." - rekla sam,a on se na to nasmiješio.                                                                                                                                                                    "Nema na čemu..I da,ne trebaš mi persorati." - Rekao je i krenuo ka svojoj kući.                                      "Ugodan ostatak večeri." - Rekla sam i ušla u kuću,ne znam da li je odgovorio,a i nije važno.Jedem kolač koji je napravila Leova mama i uživam,žena je napravila savršen kolač,morat ću joj se odužiti.Uz to,nisam znala da živi sa mamom,mislila sam da je neki ženskaroš..Pa možda i jeste,samo ih ne dovodi kući kao i khm khm..

Budim se prije alarma,čudo.Napravila sam kafu i doručak,a poslije toga se spremila za posao.Na posao me vozi Kenan,njemu je usput firma u kojoj radim tako da se taman poklopilo.U autu nismo puno riječi razmjenili.Ušla sam u firmu i pozdravila se s Elmom,poslije toga sam otišla da radim.

Radim projekat na računaru i moram vam priznati da se malo mučim oko ovoga,uopšte nije lagano kako se čini.Leo je došao u naš dio i gleda kod Amine na računaru nešto,Amina je inače jedna od radnica ovdje.Prilazi mom stolu,ufff.

"Moram pogledati nešto." - Rekao je i prišao iza mojih leđa,zatim je na računaru gledao neki mejl.Osjetim njegov miris i ne smeta mi,miriše tako dobro..        

 "Čini mi se da se patiš s ovim,ako trebaš pomoć reci mi." - Rekao je.        

"Ne,mogu sama,hvala." - Rekla sam,a on se zlobno nasmijao..

"Kolege morate završiti ove projekte do sutra." - Rekao je i otišao u svoju kancelariju.Gad smrdljivi,kao da smo robovi.

Par sati se mučim s projektom,skoro su svi otišli.Elma je davno otišla,naravno ona je sekretarica i ne  mora se zajebavati sa projektima.Stvarno ne znam što nisam rekla na prijemu da sam došla za posao sekretarice ili čistačice,bolje bih prošla.

"Idemo mi,sretno." - Rekla je grupa kolega koja je izlazila.Uff,svi idu,a ja se patim..Uzela sam kafu i ponovo sjela za sto.Ukočila sam se.

"Jesi li sigurna da ti ne treba pomoć?" - Pitao je Leo ulazeći i vidjevši me za stolo.

"Da." - Rekla sam nesigurno,pa moram sama završiti ovo,ipak sam nova i bilo bi dobro kad bih se malo pokazala na poslu.Okrenuo se i krenuo..

"Zapravoo,...Treba." - Rekla sam,ne znamo kako...Bože,glupa sam.

"Hahah neodlučna si," - Rekao je,te uzeo stolicu i sjeo pored mene.

"Gledaj..Ovako treba..." - Krenuli smo s poslo.Već je 21h i tek smo završili.

"Hvala Vam puno." - Rekla sam.

"Ma nema problema,nova si i treba ti potpora." - Rekao je.

"Trebala bih krenuti." - Rekla sam uzimajući svoju torbu.

"Pa idemo onda zajedno,svakako idem i ja kući..Mislim ako želiš." - Rekao je,a ja sam pristala.

Ušli smo u auto i on je pustio muziku.Započeli smo razgovor tako što mi je rekao da sam jako uporna,pa okej je hhhhahah..Također,rekao mi je da je ovu firmu sam otvorio i da sprema neki veliki projekat sa nekom stranom firmom,drago mi je zbog toga.

"I tu smo..Vidimo se sutra." - Rekao je,a ja sam izašla iz auta i mahnula mu.Uf Ana kao da imaš 7 godina.Zaspala sam čim sam se okupala i jela,stvarno sam umorna.Budim se i vidim da kasnim i to pola sata.Brzo se dižem iz kreveta i idem u kupatilo.Mislim da ću najebat zbog ovoga,uff.

Pozvala sam taxi i brzo je stigao.Ne razumijem zašto me Kenan nije zvao,inače idemo zajedno..Izlazim iz taksija i ulazim u firmu.Na brzinu sam se pozdravila sa Elmom i sjela za svoj sto.

"Danas je sastaanak i Leo je rekao da ti prenesem da moraš i ti biti prisutna." - Rekla je Elma.

Divno,stvarno divno.Nadam se da to nije neki važan sastanak jer se uvijek izgubim.

"Dakle,odlučio sam da glavni arhitekta bude Ana." - rekao je Leo na sastanu,a svi smo ga čudno pogledali,posebno Sanja.Svi misle da Sanja ima neka osjećanja prema Leu,također rijetko ko je voli.Hoće da je glavna i misli da se cijeli svijet vrti oko nje.

"Zašto ona? Počela je raditi prije par dana i odmah joj daješ bitan projekat." - Rekla je Sanja.

"Ona..jer sam ja tako rekao." - Rekao je,e neka je.Ona je mislila da će i ovdje kolo voditi hahhah,e pa neće moći.

"Hvala Vam,dat ću sve od sebe za ovaj projekat." - Rekla sam,a poslije toga se sastanak završio.

"Možeš li doći u moju kancelariju?" - Pitao me Leo,a ja sam samo klimnula glavom i krenula za njim.

"Ovaj projekat je tvoj jer mislim da me nećeš razočaati.Zajedno ćemo raditi ako budeš imala poteškoće." - Rekao je.

"Hvala Vam puno,naravno." - Rekla sam,te uzela neke papire koje mi je dao vezane za projekat.Jako sam sretna zbog ovoga,nadam se da ću sve oduševiti,a najviše sebe.

Kad sam se vratila kući vidjela sam par propuštenih poziva od moje mame.Odmah sam je pozvala,njen glas zvuči tužno,odmah sam primjetila da nešto nije okej..