Budim se i odmah skrećem pogled na mobitel.Dvadeset minuta do osam? Diži se Ana glupačo,prvi dan,a kasniš.Pozvala sam taxi i krenula se spremati,ne želim rizikovati pa da mi još kasni i taxi.Obukla sam ovo 👇🏽

I brzo izašla iz kuće.Na moju sreću taxi je već bio tu..Za dvije minute je osam,a ja sam ispred firme.Ulazim trčeći bukvalno i vidim Elmu,nasmijana je.
"Mislila sam da nećeš doći hahaha." - rekla je.
"Malo sam se uspavala,hajde odmah da mi pokažeš gdje ću raditi i tako to.." - rekla sam i odmah smo krenule u obilazak firme.Pokazivala mi je šta se gdje nalazi,također upoznala sam se s kolegama.Pokazala mi je moj dio,tačnije ovdje smo svi u jednoj peostoriji,svako ima svoj sto.Sem Lea,on ima kancelariju,također još neki sektori imaju svoje urede.
"Uzmi ovo i napravi plan ovoga,zatim nacrtaj skicu,....i poslije toga donesi meni da pogledam je li okej i da li možemo to poslati.Danas." - rekao je i samo otišao.Uf pa da li je on normalan? Kako da stignem ovo? Odmah sam se bacila na posao.Možda misli da ne mogu ovo uraditi za par sati,ali vidjet će da mogu.Haaah,ne zna on ko je Ana.Nakon pet sati neprekidnog rada uspjela sam završiti.Za to vrijeme moje nove kolege su me gledale kao da sam s marsa pala,valjda to ovdje ide tako.
"Izvolite." - rekla sam ulazeći u Leovu kancelariju.
"Završila si?" - pitao je.
"Da,pogledajte." - rekla sam,a on je pregledao ono što sam uradila.
"Pahh,ok je." - DA LI JE ON TO REKAO DA JE OK? To što sam se ja mučila kao konj da završim što prije to nikom ništa,ma divno.Izašla sam iz kancelarije,zalupila vratima koliko god sam mogla.Konjina,ne zna ni reći bravo.
Bliži se kraj radnog vremena i izlazim iz firme..Kiša pada kao iz kabla.Samo mi je još ovo trebalo.Zovem taxi ali se ne javlja,nema slobodnih taksija.Šta sad da radim?
"Kao da ti treba pomoć.." - čula sam Leov glas iza sebe.
"Ne treba,hvala." - rekla sam,a on je otišao na parking firme..Ušao je u auto i ponovo se našao ispred mene,ovaj put u autu.Otvorio je prozor.
"Ako trebaš prevoz,onda ću da te odvezem,stvarno nije problem." - rekao je.
"Ok." - rekla sam i ušla u autom.Dok sam ulazila u auto misli su mi govorile da ne trebam ući,ne smijem dopustiti sebi da ponovnu bliskost sa šefom ili s muškim rodom,općenito.Ali stvarno mi je potrbena pomoć.
"Čekaj..Ti ovde živiš?" - pitao me kad smo došli ispred dvorišta moje kuće. "Nešto čudno?" - pittala sam. "Možda malo,jer je ovo pored moja kuća,a nikad te prije nisam vidio." - rekao je.Okej šta? Njegova kuća je pored jebem tiii,ups. "Doselila sam se prije par dana." - rekla sam i izašla iz auta.
Ulazim u kuću i ne vjerujem.Moj zgodni šef je zapavo moj komšija..Odmah sam pozvala Elmu da joj ispričam šta se desilo.
"Alooooo,zgodni Leo ti je komšijaa." - viknula je,okej uho me boli.
Poslije razgovora sa Elmom pozvao me Kenan kod njega,da proslavimo moj novi posao.Izašla sam iz kuće i vidjela Lea na terasi.Pogledi su nam se susreli,a mi smo sesamo nasmijali jedno drugom.
"Dragoo mi je zbog tebeee." - govorio je Kenan. "Moj novi šef je Leo,živi pored mene." - rekla sam. "Auuu poznajem Lea,mislim slabo,ali svii govore da jenkako da kažem..Ozbiljan na poslu,ali napolju je skroz ok..Nisam znao da je ono njegova firma." - Rekao je Kenan, "Hahaha ne znam,a i briga me.Dobila sam posao,to je važno." - rekla sam.Ostala sam još pola sata kod Kenana i krenula kući.Vidim Lea kako ulazi u auto.Pogled je skrenuo na mene i podigao ruku u znakpozdrava,isto sam uradila,a zatim ušla u kuću.Krenula sam da pravim palačinke i čula sam zvuk zvona..
// naredni dijelovi priče će biti kraći jer pišem preko laptopa i malo mi je teže,tako dok ne oslobodim memoriju..Ugodan ostatak danaa <3
YOU ARE READING
Oči boje pakosti
浪漫Na dan vjenčanja je saznala da je zaručnik vara? Započinje novi život selidbom.Njen šef je velika nevolja..Da li će se ona zaljubiti u tu nevolju? // nadam se da će vam se svidjeti //
