Oči boje pakosti

p e t i d i o

Nakon toga smo izašli iz Lukine kuće i krenuli prema firmi da predstavimo projekat.U firmu sam došla sa Martinom.

"Ana,ti predstavljaš ovaj projekat.Najviše si jučer radila na njemu." - rekao je,a radnici su se složili s njegovim riječima.
"Um..Ne znam šta da kažem.Hvala vam.." - rekla sam.

Predstavili smo projekat i Marku se svidio.Mislim da sam dala doprinos tome.Nakon toga sve se rasčistilo,svi su otišli iz firme.Imamo slobodan dan.Ja sam ostala još da pokupim neke stvari koje su mi ostale u kancelariji.

"Nisam znao da si tu." - rekao je dok je uzimao mobitel sa svog stola.
"Da,ovaaaj sad ću ići." - rekla sam i krenula,a on me uhvatio za ruku.Okej wtf?
"Nikad mirnije nisam spavao.." - rekao je,a ja sam pomaknula ruku.
"Hahahaha a baš mi je drago zbog vas." - rekla sam.
"Ana,ti,ti." - rekao je.
"Ok,zbog tebe.Sad idem da odmaram kući,baj." - rekla sam i poljubila ga u obraz..Mislim da je ostao bez riječi.

Vratila sam se u stan i spavala sve dok Andrea nije došla s posla.Ispričala sam joj šta se desilo..
"Moram ti nešto reći..Jako je loše.." - krenula je pričati i plakati.
"Alo šta je bilo..?" - rekla sam.
"Znaš..Moji roditelji dolaze iz Francuske i prodat će stan..Vraćam se u Fancusku." - rekla je..NE NE NE,ne želim to da se desi jebote..
"Molim?" - rekla sam..
"Da..Moram se vratiti,moji moraju prodati svu imovinu koju imaju sem naše kuće u Francuskoj." - rekla je.
"Sutra dolaze.." - rekla je.
"Sve će biti okej,ne brini se." - rekla sam i otišla odmah po kofer da ga pakujem.

Spakovala sam stvari..Sutra poslije posla se vraćam u stan po stvari.Ako se pitate gdje idem? Ne znam ni sama.Morat ću pronaći neki stan,ali teško za tako kratko vrijeme..A i nisam baš u mogućnosti.
Krenula sam na posao i svratila do kantine da uzmem kafu.Zatim sam otišla u moju kancelariju.Zabrinuta sam,za sebe,za Andreu,za sve..

"Šta te muči?" - pitao je Luka ukazeći u moju kancelariju.
"Ništa." - rekla sam praveći se da je sve savršeno.
"Nije ništa,ajde reci mi.Pa mi smo sad prijatelji,zar ne?" - rekao je i sjeo u fotelju.
"Pa i nismi baš.Ali evo,reću ti..Moja cimerica mora da se vrati u Francusku,a ja nemam gdje da budem." - rekla sam.
"Au,ti si baš u sranju.Znaš kako ćemo?" - rekao je.
"Ma nikako,vratit ću se u Sarajevo.Ne znam kud sam i došla." - rekla sam.
"Ne,nee,možeš biti moja cimerica." - rekao je.Ok? Nas dvoje u istoj kući? Na šta bi to ličilo?
"Da razmislim..NE." - rekla sam.
"Hajde,bar dok se ne snađeš.Ne možeš otići kad je Andrej oduševljen tvojim peojektom,za sad." - rekao je.Andrej je inače vlasnik firme za koju radim projekat.
"Ok,ali samo par dana dok ne pronađem stan." - rekla sam,a on se tako slatko nasmijao...
"Kad moraš izaći iz stana?" - pitao je.
"Danas." - rekla sam.
"Onda poslije posla idem s tobom da uzmeš stvari i idemo kod mene." - rekao je.
"Ok." - rekla sam.

Brzo je došao kraj radnog vremena.Izašli smo zajedno iz firme i krenuli prema zgradi.Krenuo je sa mnom da mi pomogne nositi stvari.

"Luka možeš li me sačekati ispred?" - rekla sam.
"Naravno." - rekao je i napustio stan.
"Nemoj biti tužna,sigurna sam da tvoji roditelji imaju opravdanje za ovo.Ja sam odlično,pronaći ću sebi stan,a ti se možeš vratiti kad god želiš.Čekat ću te Andreiić." - rekla sam i zagrlile smo se.
"Volim te i čuvaj se." - rekla je.Još par minuta smo pričale i onda sam izašla iz stana.

Ušla sam u auto i krenuli smo prema njegovoj kući..Stao je ispred restorana brze hrane i uzeo nešto,zatim je otišao do prodevnice i kupio pune kese nečega..

"Napokon." - rekla sam dok je on ulazio u auto.
I naapokon ulazimo u njegovu kuću,odveo me do moje sobe.Tačnije,do sobe preko puta njegove.

"Je l' morala baš biti ova soba?" - pitala sam.
"Da.Primio sam te u kuću i još želiš birati koju sobu hoćeš? Pihih." - rekao je.
"Svinjo." - rekla sam na šta se on nasmijao.
"Idemo dole da jedemo." - rekao je,a ja sam krenula za njim.

"Eh sad,da se dogovorimo nešto." - rekao je.
"Ovo nešto kao sastanak kućnog reda? Hahahaha.." - rekla sam.
"Pa,nešto tako.Ne smiješ dovoditi ovdje muškarce,to ne radim ni ja." - rekao je.
"Pa da,ti ne dovodiš muškarce.Ti dovodiš cure." - rekla sam.
"Ne,ne.Ne dovodim nikoga,tako da to je prvo pravilo.Drugo pravilo je da ćemo dnevnu sobu koristiti zajedno,zatim trudit ćemo se da zajedno večeramo i ručamo." - rekao je.
"Ouuuf,jesi zahtjevan." - rekla sam.
"Ne više od tebe." - rekao je,na šta sam se kiselo nasmijala.

Poslije večere sam otišla u "svoju" sobu.Krenula sam da stavljam odjeću u veliki ormar..Stvarno je savršeno ovdje.Poslije toga sam obukla šorc u kojem spavam i široku majicu.Otišla sam do kuhinje po nešto slatko..Da,kasno volim jesti slatko hahaha.Ušla sam u kuhinju i počela tražiti,kao lopov hahahhaa.

"Šta tražiš?" - pitao je glas koji je upalio svjetlo.
"Umm..slatkiše." - rekla sam a on se nasmijao.Prišao je i otvorio jedan dio kuhinje,te izvadio moju najdražu čokoladicu.
"Ok,počinjem se plašiti.Kako si znao hahahaah?" - rekla sam.
"Paa vidio sam." - rekao je.
"Šta ćeš ti sad raditii? Ovaaaj,mislim hoćeš li spavati ili?" - pitala sam ga.
"Pa obično idem vani,ali glupo će biri ako te ostavim samu u kući,već prvu noć." - rekao je.Uf,kako je arogantan.
"Ok,idi ti ako hoćeš.Ako su ti važnije one plastične djevojke rugobe onsa idi." - rekla sam.Ok zašto sam to rekla?? Jesam ja retardirana ili šta?
"Hahaha,možda pretjeruješ malo..Znam da si ljubomorna ali pssst." - rekao je.
"Uopšte nisam." - rekla sam.
"Seksi ti je pidžama." - rekao je..Ok.
"Dobro,sad laku noć." - rekla sam i otišla u sobu.

Zaspala sam..Iskreno malo me bilo strah,mislim ono sa šefom sam u kući,bukvalno wtf?
Danas je sunčan i prelijep dan,obukla sam ovo:

Nadam se da nije zabranjen šorc,mislim da nije.S obzirom ko je šef,čudo nije obavezno dolazit bez odjeće.

"Auhh." - rekao je Luka izlazeći iz svoje sobe.
"Ju u isto vrijeme hahah." - rekla sam.
"Da nije malo kratko?" - pitao je.
"Mogu se ja presvuć,je li zabranjeno?" - pitala sam.
"Ne ne,nemoj." - rekao je.
"Idemo zajedno." - dodao je uz to.

Ušli smo u firmu zajedno i svi su nas gledali..Ovo postaje neprijatno.