Samo prijatelji. ✔️

Dvadeset sedmo poglavlje.

*4 GODINE KASNIJE*

Alarm me je uveliko probudio.Otvaram svoje umorne oči i gledam svoju mačku Keti pored sebe. Ponovo je zaspala pored mene, ludica mala.
Pogledala sam na sat, bilo je 10h ujutru. Otišla sam do kupatila i obavila sve higijenske obaveze. Uzela sam crvene duboke farmerke, crnu kratku majicu i crvenu, kratku kožnu jaknicu. Bila sam spremna za predavanje. Prokleti fakultet. Nije mi išlo, uopšte, ali morala sam.

Nakon deset minuta, stigla sam ispred ogromne zgrade. Kao i obično, uzela sam kafu za poneti i krenula ka amfiteatru. Prvo predavanje, ujedno i najbolje, književnost. Iako sam upisala željeni fakultet, sve ovo me je umaralo. Novinarstvo i odnosi sa javnošću, jedan od težih fakulteta.

Dobar dan. ušetala je profesorka i obratila nam se

Dobar dan.  odgovorili smo svi u glas
Ostatak dana prošao je uobičajeno. Monotono i dosadno. Kao i moj život što je postao.
.................
Kada su se predavanja završila, otišla sam do svog stana. Nekako sam uspela da podignem kredit i kupim sebi stan. Želela sam da nastavim da živim u istom gradu kao i u srednjoj školi. Navikla sam na ovaj grad, i na neki način sam ga zavolela, a i zamrzela.
Otplaćivanje je išlo teže, ali imala sam i dodatni posao. Bila sam u ulozi vaspitačice. Čuvala sam tuđu decu i tako zagađivala novac. Bilo mi je dovoljno za normalan život. Takođe, tu je bila i mamina pomoć i podrška. Mučila se zajedno sa mnom, ali na kraju  meseca uvek smo dobro prolazile.

Ulazim u prazan i mračan stan. Čujem svoju Keti i to mi stvara osmeh na licu. U poslednje vreme ona mi je najbolji prijatelj. Zapravo, jedini prijatelj. Bila je usamljena zajedno sa mnom.
Odlučila sam da spremim sebi makarone sa sirom, jer sam umrla od gladi. Celog dana živim samo na kafi.
Nakon pola sata, jelo je bilo spremno.
Spremila sam jako ukusne makarone, jer sam se već uvežbala. To je jelo koje jedem skoro svake večeri, moje omiljeno. I još uvek mi nije dosadilo.

Nakon što sam pojela svoju porciju, otišla sam da se okupam. Bila mi je potrebna osvežavajuća kupka.
Kada sam i to završila, zavalila sam se u svom krevetu, znatno umorna.
Nakon par trenutaka zaspala sam. Znajući da ću ponovo imati košmar.
.....................

Malena? doziva me dobro poznati glas

Fran? Gde si, Fran? govorim ali ne mogu da ga vidim

Tu sam. Sa tvoje leve strane, malena. šapuće mi svojim divnim glasom. Taj glas mi je nedostajao.

Počinjem da plačem zbog svoje nemoći. Ništa ne mogu da uradim da mu pomognem i to me je ubijalo.

Izvini, Fran. Za sve sam ja kriva. jecala sam

Nije tačno. Zaslužio sam ovo. Budi dobro. rekao je, zatim je njegov glas nestao.

Nemoj da ideš, molim te! vikala sam ali uzalud.
Nakon nekoliko sekundi, probudila sam se.
...............
Budim se i osećam jako lupanje srca, znojave dlanove i suze u očima. Ponovo sam sanjala Frana. Uzimam telefon sa stola i gledam u ekran.5h ujutru je.
Ne mogu da smirim drhtanje tela iako želim. Osećam hladnoću i bol. Bol koja traje 4 godine bez prestanka. Nedostaje mi, a ja ništa ne mogu da uradim povodom toga.

Ustajem iz kreveta i približavam se svom ormaru. Polako ga otvaram i uzimam malu kutiju. Vraćam se i sedam na stolicu pored kreveta.
Treba mi snage da je otvorim i ponovo se suočim s tim.
Nakon nekoliko sekundi, otvaram kutiju i vadim pismo. Pismo koje je staro 4 godine, pismo koje je sve promenilo. Pismo koje u meni budi najjače emocije.

Otvaram ga i ponovo osećam suze kako se slivaju niz obraze.Ponovo ću oživeti svoje stare rane, ali tako neću zaboraviti. Mogu sve da mu uradim, ali ne i da ga zaboravim. Bar toliko je zaslužio.

Pismo:Malena, želim da ti kažem.....
...............