Samo prijatelji. ✔️

Dvadeset drugo poglavlje.

Tata? Jesi li to ti? pitam uplakana nepoznatu siluetu koja stoji ispred mene.Sve što vidim jeste mrak, ne čujem ništa. Želim da vidim svog oca, i da mu posle toliko vremena opet čujem glas.

Tata? Molim te, kaži nešto. uporno preklinjem u želji da ponovo čujem taj dobok glas.

Ali ne čujem ništa. Ne vidim ništa. Nema ga. Mrak je jedino što primećujem u svojoj blizini. Osećam da neko stoji pored mene ali ne vidim. Toliko želim da je to on. Osećam drhtaj tela, znojenje ruku.
Dozivam ga, ali ništa.

Odjednom čujem vrisak. Bio je to ženski vrisak.Poput onih u horor filmovima.
Nakon nekoliko minuta, konačno je došao trenutak koji sam mesecima očekivala.

Ela? poznati glas mi se obratio
Osećam svoje suze na obrazima ali se ne obazirem na to. Konačno se pojavio ispred mene. To je bio on.

Tatice? rekla sam i zatrčala se u njegov zagrljaj

Posle 2 godine, konačno sam osetila toplinu njegovog zagrljaja. Suze su mi se slivale i ostala sam bez daha.

Zašto, tata? Zašto ti? Nedostaješ mi, vrati mi se, molim te! vikala sam i brisala suze sa obraza

I sama znaš da je to nemoguće Ela. Budi jaka, ja te uvek čuvam. kako je to izgovorio tako je njegov lik  polako nestajao.

Ne! Ostani još malo, preklinjem te! Želim da te se nagledam! viknula sam ali bezuspešno.
Njegov lik je sve više i više bledeo.
Gledao me je svojim plavim očima, baš kao što je radio i kada sam bila mala. Nisam mogla da se pomirim sa tom činjenicom. Pa on je moj tatica. Zar će me stvarno ostaviti?

Tatice...  tiho sam izgovorila jer sam ostajala bez glasa od silnog plakanja.
Obratio mi se, zatim je i potpuno nestao.

Reši slučaj, vrati se na mesto nesreće. Volim te.

Nakon toga budim se uplakana.
......................
Celo prepodne sam preležala pitajući se šta je ta rečenica značila?Želela sam da saznam ko je i zašto ubio mog oca. Ali teža okolnost je bila ta, što sam to samo ja znala i niko drugi. A meni je potrebna pomoć.

Rešila sam da ustanem iz kreveta i odem do prostorije u domu koja je služila za zabavu. Možda skrenem misli bar na trenutak.
.....
Kada sam stigla tamo, soba je bila potpuno prazna. Razočarala sam se jer sam želela društvo. Odlučila sam da sednem na pod i slušam muziku na telefonu. Počela je pesma Senorita.
Zatvorila sam oči ali nakon nekoliko trenutaka neko je ušao unutra.

Elena? Šta radiš ovde sama? upitao me je Fran sedajući pored mene

Dosadno mi je, ne znam šta da radim. odgovorila sam

Zašto nisi pozvala mene? Došao bih, znaš to. odgovorio mi je oštrim tonom

Znala sam to.Fran je uvek bio pored mene. Kao da sam vezana nevidljivim koncem za njega, koga je nemoguće pokidati.

Osetila sam da je stavio svoju ruku na moju butinu. Pogledala sam ga i osmehnula se.

Prelepa si kada se smeješ. rekao je

Hvala ti. odgovorila sam i u isto vreme pocrvenela

Glave su nam se svakim trenutkom sve više približavale. Kada su nam bile dovoljno blizu za poljubac, zastao je.

Sve na svetu bih dao da te poljubim. rekao je dodirnuvši moj nos svojim.

Šta te sprečava? upitala sam ga gledajući ga ravno u oči

Saznanje da sam loš za tebe. A jebeno ne mogu da te pustim. odgovorio je šapatom

Nisi loš! viknula sam i ustala sa poda tako da više nismo bili blizu
Pogledao me je zatim i ustao.