Još jedan srećan kraj 🔚

16.

TEODOR

Prošlo je par nedelja od kada smo smo se vratili sa onog letovanja, koje iskreno jedva čekam da ponovimo. Dodatno sam se zbližio sa Zoi i to mi je bilo najbitnije, ona je na mnoštvo načina bila drugačija od svih devojaka koje sam upoznao; nisu je zanimali bogatstvo i moj ugled kao doktora specijaliste, jednostavno me volela zbog mene samog.

Gledao sam bratića u inkubatoru, iskreno se nadajući da ću uskoro biti u mogućnosti da ga otpustim odavde. Dajana je neprestalno plakala jer smo je odvojili od njenog blizanca, a Nikolas i Viktorija su to jedva podnosili. Gledao sam brata kako se slama svakog puta kada bi ušetao na odeljenje neonatologije i najviše me bolelo što ja nisam ništa mogao učiniti da to promenim. Viktorija se pomirila sa činjenicom da će odgajati dete sa posebnim potrebama i svo slobodno vreme je koristila čitajući razne knjige pokušavajući da se na sve načine pripremi na ono što će uslediti; ali prava istina je da je ni jedna knjiga ne može u potpunosti pripremiti. 

Uzeo sam tablet i pogledao najnovije analize, ukoliko bude ovako stabilan u naredne dve nedelje potpisaću otpusnu listu. 

"Luka, moraš biti jak i boriti se; kod kuće te očekuju roditelji i tvoja sestra kojoj neopisivo nedostaješ", obratio sam se bebi u inkubatoru.

Osmehnuo sam se bebi i izašao iz njegove bolničke sobe, moja smena se odavno završila; a sem toga, obećao sam Zoi da ću pokupiti Stelu sa treninga. Skinuo sam zaštitno odelo i masku, bacivši ih u prvu kantu, bacio sam pogled na sat i shvatio da moram požuriti.

Otišao sam u svoju kancelariju i presvukao se u opušteniju odeću, jer celo popodne treba da provedem sa Stelom koja nije veliki ljubitelj moje uniforme. Ukratko sam svojim specijalizantima objasnio kako da se brinu o kritičnim pacijentima, a zatim sam obavestio glavnu sestru da odlazim.

Seo sam u svoj auto i požurio u pravcu plesne škole, čuo sam da Stelina instruktorka ne voli kašnjenje; a ja sam zbog posla naravno kasnio. Trebao sam da joj opravdam Stelino izostajanje sa treninga zbog našeg prethodnog odmora i razgovaram sa njom o predstojećim takmičenjima.

Parkirao sam se u blizini škole i istrčao iz automobila shvativši da sam kasnio nešto više od desetak minuta, znam da će se Stela ljutiti; ali ovo je jednostavno bilo jače od mene. Ušao sam u sređeni hodnik ispunjen trofejima, medaljama i fotografijama sa raznih takmičenja; izgleda da je ova instruktorka zaista neverovatna i da nije na glasu bez razloga...

Znojava vitka žena mi je prišla sa širokim osmehom, po njenom telu mogao sam pretpostaviti da zaista pazi na svoju ishranu. Kratka kosa joj je bila stilizovana, iako je upravo završila sa treningom.

"Ja sam Karmen Emerson, kako mogu da Vam pomognem?", nasmejano mi se obratila sklonivši jedan pramen kose sa lica.

"Drago mi je, ja sam Teodor. Ovde sam da pokupim Stelu Hereru, siguran sam da Vas je Zoi obavestila da je zauzeta. Izvinjavam se što kasnim, bio sam primoran da se zadržim na poslu."

"Da, Zoi mi je napomenula da ćete doći."

Mogao sam prepoznati udvaranje žene i po prvi put sam se osetio iskreno neprijatno, jer je ovo Stelina isntruktorka i moram paziti na svoje ponašanje, jer ne želim da je dovedem u neprijatnu situaciju. Njeni osmesi i igranje sa kosom su bili previše očigledni. Imala je zaista neverovatno telo na kome se jasno ocrtavao svaki mišić, ali ona me nije interesovala jer sam ja zauzet muškarac.

"Samo sam želeo da Vam potvrdim da je Stela bila sa nama na letovanju i da je to njen razlog nedolaženja na treninge", želeo sam da što pre završim sa ovim.

"Stela je neverovatna devojka, ukoliko nastavi ovako naporno da trenira, sigurna sam da će odneti pobedu na raznim takmičenjima, ali za to će joj ipak trebati podrška."