Još jedan srećan kraj 🔚

1.

Teodor

Dan mi je proticao neočekivano brzo, nije bilo ozbiljnijih slučajeva, par prehlada, pregleda novorođenčadi i sada su me pozvali na urgentni zbog povrede noge; sve u svemu nadam se da ću ovog puta zaista otići kući da se odmorim bez produžavanja smene.

Iz ordinacije mogao sam čuti prepirke, što nije bilo neuobičajeno između roditelja i dece, ali sam se iznenadio kada sam ugledao petnaestogofišnju devojčicu  i ženu od oko dvadeset i sedam godina.

"Ne možeš se vratiti na treninge dok se ne oporaviš i tačka", žena je iznervirano kritikovala devojčicu.

"Ali nije mi ništa, već sutra ću biti kao nova, ti si samo zabrinuta i zbog toga preteruješ!"

"Verujem da ću ja to proceniti", sa osmehom sam prekinuo njihovu prepirku, a žena je izgledala postiđeno kada me ugledala:"Ja sam doktor Flejm, ali možete me zvati Teodor".

Pogled mi se zaustavio na šarmantnoj i zanosnoj brineti duge kose. Nosila je usku ljubičastu poslovnu haljinu koja je perfektno obavijala svaku njenu oblinu. Šminka joj je bila neupadljiva, ali je dodatno isticala njenu lepotu. Imala je anđeoski osmeh i blage crte lica; nisam do sada video ovako lepu pripadnicu suprotnog pola iako sam ih kroz život dosta upoznao.

Morao sam izabaciti ovakve misli iz glave, ona je ipak samo starateljka moje sadašnje pacijentkinje i ovo je bilo jako neprofesionalno sa moje strane.

"Stela, možeš li mi reći šta ti se desilo?", upitao sam povređenu devojčicu dok sam stavljao sterilne rukavice.

"Nezgodno sam stala prilikom vraćanja sa treninga, Zoi nekada preteruje i zbog toga sam sada ovde..."

"Hoćeš reći da si se nakon toga sama vratila kući?", upitao sam je.

"Da, noga me je blago bolela, ali sem toga nisam imala problema."

"Hramala je kada sam se vratila sa posla i noga joj je zaista otečena, zaista sam se zabrinula...", žena je pokušavala da opravda svoje postupke.

"U potpunosti razumem obe, ali prvo moram i sam videti tu povređenu nogu da bih mogao da shvatim ko je u pravu", blago sam se osmehnuo Steli jer sam na njenom licu mogao videti blagu nervozu:"Hoćeš li mi to dopustiti?"

Ona je nesigurno klimnula glavom, što mi je dalo do znanja da se i sama plaši dijagnoze koju bih mogao postaviti, ali sa obzirom da je hodala i nakon povrede mogao sam isključiti mogućnost preloma. Sa obzirom da se bavila sportom, verujem da će joj najveći problem biti izostajanje sa treninga.

"Samo si uganula nogu, dve nedelje odmora i bićeš kao nova", blago sam joj se osmehnuo:"Mada ću morati da ti fiksiram nogu, a ti nećeš smeti neko vreme da se oslanjaš na nju..."

Ova informacija je i nije previše radovala, a Zoi koja je stajala u uglu prostorije je uzdahnula sa olakšanjem.

Pripremio sam sve što mi može biti potrebno da joj fiksiram nogu, a onda sam počeo da joj postavljam fiksacioni zavoj. Mogao sam ovo završiti za najviše tri minuta, ali sam sa namerom odugovlačio želeći da saznam još nešto o misterioznoj brineti.

"Možeš stavljati alkohol preko zavoja ili stavljati led da ti rashladi povredu, noga bi trebala da ti bude podignuta i ne smeš se oslanjati na nju da je ne bi dodatno povredila, u redu?", upitao sam je.

"U redu, nego kada mogu da se vratim na treninge? Ja za dve nedelje imam takmičenje i ne mogu izostajati..."

Zoin pogled je prekinuo njeno pravdanje, izgledala je kao da joj je neprijatno zbog Stelinih reči i to mi je izmamilo osmeh. Devojčicu je ovaj pogled uplašio i nije pokušavala da protivreči njenoj...