Još jedan srećan kraj 🔚

3.

ZOI

"Stela, ponašaš se kao petogodišnje dete!", stajala sam ispred zatvorenih vrata sobe i kritikovala sestru koja je odlučila da ne razgovara sa mnom iz razloga što sam njen sistematski pregled morala pomeriti zbog svojih obaveza.

Ovo je bio već drugi dan kako je odbijala da mi se uopšte obrati, ignorišući moje prisustvo. Bila sam trpeljiva u prethodnom periodu, ali neću joj dozvoliti da misli da može ovako da se ponaša i da za to ne bude kažnjena.

"Ukoliko odmah ne otvoriš vrata i ne prekineš sa tvojom svojeglavošću nećeš se vratiti na treninge još mesec dana, a uz to ćeš moći da zaboraviš na izlaske sa drugaricama.", morala je shvatiti da se nisam šalila.

Jedno je bilo biti starija sestra puna razumevanja za njen tinejdžerski period; a drugo dopustiti joj da misli da se svet vrti oko nje. Razumela sam da je ljuta iz razloga što bez te potvrde ne može da se vrati u plesnu školu; ali zbog renoviranja fakulteta morala sam da pomerim predavanja koja držim na popodnevnu smenu, kao da sam uživala u ovome, ceo raspored mi je bio poremećen, a ja sam mrzela da nemam sve isplanirano.

Brzo je otvotila vrata, ali sam po izrazu njenog lica mogla zaključiti da je i dalje ljuta. Gledala me na način koji mi je davao do znanja da mi ovo neće oprostiti u skorije vreme...

"Ne mogu da verujem da zbog tebe moram da odložim vraćanje plesu..."

"Već sam ti objasnila da sam morala raditi popodnevnu smenu, a tvoj novi doktor ove nedelje nije radio pre podne. Treba da budeš zahvalna što je prihvatio da te primi danas, on je šef odeljenja, a to je ogromna odgovornost."

"Samo slušam o profesionalnoj odgovotnosti, a šta je sa onom sestrinskom; onom koja bi uvek trebala da bude na prvom mestu?", besno je prošla pored mene uputivši mi razočarani pogled, a onda je nastavila ka vratima stana.

Šta sam joj mogla odgovoriti na ovo? Davala sam sve od sebe da joj pružim sve što mogu i ona je to znala, ali je u ovakvim trenucima znala da mi prebaci zbog mojih obaveza. Morala sam je razumeti, sada je u tom famoznom tinejdžerskom periodu i više od svega joj je potrebna roditeljska ljubav, a ja ipak nisam u potpunosti mogla da nadomestim odsustvo oca i majke. Sve bi bilo mnogo lakše da su oni još uvek živi, volela bih da mogu bar još jednom na kratko da ih vidim i pitam za savete...

Obula sam se i uzela torbu sa trpezarijskog stola, a hrpa papira na stolu me samo još jednom podsetila da ni večeras neću leći na vreme. Samo da ovi ospiti prođu i uzimam par slobodnih dana da provedem sa sestrom i pokušam da joj nadoknadim svoje odsustvo.

Stelu sam pronašla naslonjenu na vrata mog auta, zamišljenu i zagledanu u daljinu. Šta bih dala da se vratim u bezbrižno vreme studiranja kada su mi jedini problemi bili ispiti, a ne briga o tinejdžerskoj sestri...

Otključala sam auto, a onda smo obe ušle bez i jedne reči. Odlučila sam da je ne prisiljavam na razgovor, jer nisam želela još napetiji odnos između nas.

"Zaboravila sam da ti kažem, Ariana te je jutros zvala jer joj se nisi javila na telefon", Stela je tiho rekla.

"Hvala ti što si mi rekla, nazvaćuje čim se vratimo, već par dana ne stižem da joj se javim, a znaš kakva je ona ukoliko joj odmah ne odgovorim...", našalila sam se, a to joj je izmamilo blagi osmeh.

"I-izvini zbog onog od ranije, zaista sam preterala."

"Stela, prethodni period je bio stresan za obe, ali želim da znaš da si mi ti na prvom mestu i uvek ćeš biti, obećavam da ću ti nadoknaditi sve što sam propustila", nisam mogla biti ljuta na nju. Znala je da me iznervira kao niko, ali na kraju dana ona je ipak moja mlađa sestra kojoj bih sve oprostila.